Kaže se za onog ko je zaraso, ko govno u travu.

Pored svinje, jazavca i miša najpoznatiji svaštojed.
Čovek koji nađe govno od slona, iscedi ga i iz njega popije vodu iako se oaza nazire u pozadini.

Poslednji stadijum smrada neke osobe. Nije se kupao bar tri nedelje. Smrdi više nego sveže govno iz utrobe Jelačića Bana.

Stav koji zauzimamo kad pokušavamo da iz debelog creva istisnemo govno veličine frižidera zapremine od 260 litara.

Ne ugaziti u balegu u štali, a potom ugaziti u pseće govno na sred dvorišta...

Izraz koji se po selima koristi da se opiše veliko govno.

Pristojan način da nekome kažeš da je govno.

Deo sveta čiji podanici svoju hranu, koju su teškom mukom preradili u govno, otpremaju u reku sa deset litara pitke vode.

Sredstvo koje toliko smrdi da cak i muve,kojima i govno mirise,beze od njega ko djavo od krsta.

Kad govno pipneš prstom, svejedno ćeš dobro oprati ruke kao da si obe zavukao u septičku jamu do lakata i tražio izgubljeni predmet. Granica je obeležena, možeš biti ili sa jedne ili sa druge strane, treće ne postoji.

To je pojava kada na Vukajliji počnete da pratite rad samo određenih autora, jer su sve ostale definicije golo govno

Fin način da kažeš da si izasrao govno k'o golub grnjač kad se najede hibridnog kukuruza.

Govno od 230 dinara s kojim klinci istripuju da su neki opasni graffiti writeri i svrljaju zgrade kvazi-potpisima i izjavama tipa: ''Milice, volim te!''

zivotni moto i ratni poklic dela populusa sa natprirodno razvijenim grebatorsko halavim sposobnostima koji bi govno pojeli samo da je dz.

Građani i Građanke. Oni nisu vi. Da, možda i žive pored vas, ali su tu slučajno. Ne rade i ne jedu „meso dobrih životinja“. Stvaraju... Koncepte. I đuskaju. Njihovo govno nije obično govno. Ono je avangarda. Apatično hodaju ulicama sa slušalicama u ušima i nose velike naočari za sunce po mraku izražavajući tako tihi bunt protiv Sistema. A ono, ako baš popizde onda obuku žute helanke preko suknje. Kada nisu na izložbama u „zkcu“, onda su na predstavi „Sedi glumac u kartonskoj kutiji i gleda u publiku “. Ili prave performans o performansu. Ili dokumentarac o kratkom filmu. Ako nisu ni tamo onda se sigurno ljute na devedesetogodišnjeg dedu iz Ripnja što ne odvaja plastiku od stakla i vozi trabanta. Ili popreko gledaju babu sa Divčibara što tuče kravu i ne razmišlja o alternativnim izvorima energije. I tako prokleto smrdi. Oni sami sebi šiju odeću na Singericama zato što im kreativnost isijava iz dupeta. I nose dedin prsluk dok piju sok od brusnice. Vole planetu. Planeta im je dom. I Beograd, razume se. Srbiju ne, jer tamo žive Palma, Velja Ilić i razulareni urođenici sa vilama. I tako svako jutro, kada širom otvore svoje sanjive oči i pogledaju kroz prozore svojih stanova, osete mučninu. Napolju sve sam Radašin, huligan i horde ratnih zločinaca „sa po četiri zuba u glavi“. Guši ih takva sredina. Usko im je. Ipak, kako rezignirano priznaju, to ih i ne zanima toliko jer znaju da će kad-tad „otići iz ovog jebenog sranja“. Negde Tamo gde je lepše i gde će ih razumeti. A Tamo ih svakako jedva čekaju jer nemaju dovoljno takvih. Do tada će uložiti sve svoje kapacitete da vam dokažu koliko su drugačiji od vas.
Oni su Drugi. Oni nisu vi.

Kad nakon dva nuspela pokušaja treći put pustiš vodu u wc šolji s' nadom da će govno napokon otići svojim putem.

Golub na prozoru koji nakon što je pogledao dešavanja u sobi,ostavlja govno na limu kao znak samozadovoljenja.

Čovek koji može napraviti,reći,uraditi bilo kakvu glupost,a može reći da je to umetnost,i onda ga ljudi smatraju genijem,umesto ludakom.

Kućni dropbox. Mesto za razmenu dokumenata. Jedina funkcija fiksnog telefona koju mu ono malo govno kurvinjsko nikad neće preuzeti.

Kada dođeš kod babe u selo da prespavaš,a sutradan čuješ ogromnu buku kod komšije.