Izraz kojim se smiruje svaka situacija, negira neželjena realnost, spašava šta se spasti može, čak i delotvorno je, odmah po neprijatnosti ovim izrazom zamazati - vadi fleke - kolko tolko, odma samo kiselu vodu pljusni po belom vinu prosutom i biće to ok.
Obavezno se pojavi omdah odenkud tzv. smirivač situacije, nešto kao organizator na proslavima, onaj koji zabašuruje to sevnulo međunožje neprimereno za kravatasti i zalizan svet, ili pokupi tu bačenu kosku uvreda za zdravago razum i dobar vkus, ponese suptilno taj predmet transfera do kuhinje, sagnuvši se u hodu, kao oni s konja na Ljubičevskim igrama, kao da ništa nije bilo. Uostalom plaćen je za to. Preko zagorelih korica stavićemo više šlaga i daj onaj karamel preliv čuvan samo za kad dođe čuven gost što lovi maglu po šumarcima i niko neće ni primetiti.

Op op evo ga! Eksces, skandal, događaj! Šta to bi: pljas vrum undr undr sevosis pičkokolj ček ček da vidimo šta je: život mi je čemer dosadni, imam 109 godina u duši, daj kolača za ovaj dan, ha! Vode Mariju Antonaetu u štalu ha-ha draga moja eto dokle je dovela njena žuta šustikla, pa žuta šustikla, more ćuti tu i guli pasulj, saću da ti pričam samo da vidim još - Iskrso odnekud Senta pokojni - ajde ajde nećeš ti ništa da vidiš - ništa nije bilo, razlaz!

Siguran znak da će mnogo da boli. To su turci govorili malom radojici kad su mu čupali nokte. Moj savet beži! Kad je meni to zubar rekao ja sam ga žvajzno čašom u glavu i šturno iz ordinacije. Ovo je omiljena fraza pritajnih sadista koji samo žele da ti nanesu bol.

Asocijacija na nepremostivu razliku u vezi osnovnih životnih stavova, generacijskog jaza i same ličnosti pojedinaca. Ove razlike najviše dolaze do izražaja kod osoba koje su čvrsto uverene u svoja moralna načela, osoba koje ni za živu glavu ne bi uzmakle za pedalj svoje principijalnosti.

Najbolji poznavaoci automobila i automobilske industrije.

Ekipa na žurci u kojoj dominiraju gabori, tinejdžeri, neviđeni smarači, leševi, lokalni udarači kruške i društvo iz ćoška. Uvek su u ofanzivi i za sobom ostavljaju pepeo i dim.

Petnaestogodišnji huligan koji lomi izloge i glave hipsterima, ali ne letvom i kamenjem kao ostali drugovi iz odeljenja, već posebnim tehnikama koje je naučio iz ''Street fighter''-a, ''Krvavog sporta'', ili ''Osvete blizanaca''.

Sinonim službe koja daje potpuno tačne i potpuno nepotrebne informacije.

Brend cigareta britanske kompanije "The Enlightened Tobacco Company" (Prosvijetljena duvanska kompanija), koji je bio prisutan na britanskom tržištu od 1991. do 1999. godine.

Cigarete zvane "Death" (Smrt), dolazile su u crnoj kutiji, a njohov logo se sastojao od mrtvačke glave sa ukrštenim kostima. Njihova marketinška strategija je bila brutalna iskrenost u pogledu efekata njihovog proizvoda na zdravlje konzumenta. U skladu s tim su i njihove reklamne parole:

"Too bad you're gonna die" (Velika šteta vi ćete umrijeti! - sarkastično)
"Let us be the nail in your coffin!" (Dozvolite nam da budemo ekseri u vašem (mrtvačkom) sanduku)

Pored ovih crnohumornih parola (uostalom, takve crnjake samo Englezi mogu smisliti) na poleđini paklice se nalazio i nešto ozbiljniji tekst:
"DEATH(TM) is a responsible way to market a legally available consumer product which kills people when used exactly as intended" (DEATH(TM) je odgovoran način promovisanja legalno dostupnog proizvoda koji ubija ljude kada se koristi baš onako kako je predviđeno)

Bez obzira na iskrenost ovakvog pristupa, meni se on baš ne sviđa, jer na foru iskrenosti pokušava pridobiti potrošače koji i onako sve znaju o štetnim efektima cigareta i bez da im ovi to na takav način serviraju. Popularnost tog brenda pokazuje koliko su ljudi mentalno "prsli" u poslijednje vrijeme, pa ih privlače stvari vezane ta smrt i druge morbidnosti. Dok su reklame cigareta s početka dvadesetog vijeka slavile život, na kraju 20. vijeka, već je postalo dozvoljeno slaviti i smrt. Ipak, poštujem ovaj pristup, jer je svakao jedinstven i originalan, pa ko voli, nek izvoli. Međutim, drugim duvanskim kompanijama se ovaj potez pomenute firme nikako nije svidio, pa su ucijenjivali kioske i prodavnice da im neće isporučivati svoje cigarete ako nastave prodavati "Death". Time su duvanski monopolisti uspijeli da postepeno unište "The Enlightened Tobacco Company", a njihove "Death" cigarete pošalju u istoriju.

Ponte Rosso, ime trga u Trstu koji je godinama bio simbol mnogih istočnoevropskih žitelja, pa tako i ljudi iz gotovo svih krajeva naše ex YU, za odlazak u povoljnu (jeftinu) kupnju najčešće ne previše kvalitetnih artikala.

Kupovalo se, naravno po cijelom gradu u manjim i većim prekrcanim trgovinama u koje je domaće stanovništvo rijetko zalazilo. Trgovci su bili zadovoljni, no ostali Tršćani nisu blagonaklono gledali na, od cjelonoćne vožnje umorne, kupce koji su vukli ogromne plastične torbe natrpane odjećom, sredstvima za čišćenje, prehrambenim artiklima i kojekakvim ćanfruzaljama (cianfrusaglie – sitnice za koje nitko ne zna čemu služe). Oholi stanovnici lijepoga grada na Jadranu zvali su te umorne kupce Zlavi, Skiavi (vidi:Ciao), Šćavi – oni koji su uništili opojne mirise najfinije Illy kafe što se u jutarnjim satima širio iz gradskih barova i draškao nosnice još uspavanih Trieština. Ovako je glasio naslov članka koji sam davno pročitala u tršćanskom tjedniku.

Danas više nitko ne odlazi u Trst „po špežu“. Imamo mi svoje Arizone, svoje Kineze, svoje butige i butike, imamo svoje Crvene mostove. A Tršćani plaču za Zlavima! Žale se da je grad u kojem prevladavaju uslužne djelatnosti daleko od toga da bude najuspješnija luka u Italiji, a kamoli u Europi. Mali trgovci sa sjetom i tugom sjećaju se nezahtjevnih kupaca kojima su mogli prodati i maglu umotanu u malo šarenog papira.
Sada bi rado da im se malo pokvari miris jutarnjeg kapućina. Piju ga sami i sa sjetom i nostalgijom sjećaju se nas!

Najbolji strip ikada!!! najbolja grupa zvana TNT koju cine:
broj 1,Alan Ford ,Jeremija,debeli sef i njegov zamorac Skviki,Grunf,Bob Rok,pas Nosonja,papagaj Klo i po meni najbolji sir Oliver!

1) korov, drač, travurina itd.

2) univerzalni izraz za ulične dame, Jehovine svedoke, telefonske prodavače govana u celofanu i ostale nametnike koji nam oduzimaju vreme i živce.

Poreklo izraza je verovatno nemačka reč antragen, što znači nuditi, predlagati, nametati itd.

Kapitulacija tokom konverzacije.

Trenutak, kada ce igrom slucaja (sto bi rekli RANDOM-om), a za koji se pretpostavlja da ce biti 2012 godine, doci do nestanka sveta kakvog poznajemo.

Kad više ni ukrštanje nogu prilikom sjedenja ne pomaže. Kad zakaže svaki metod. Jednostavno, u wc se mora. A prilikom toga, ne dao Bog nekoga sresti usput.

Vrhunac izgubljenosti, ili usamljenosti, šta ko voli.
Moj otac je uvek govorio: ''Sine (da uvek me zove Sine), ako vidiš čoveka da priča sam sa sobom, ili je lud, ili pravi kuću''.

Pojava koja se javlja u kriticnim situacijama kada je vas moralni status doveden u pitanje.U tim trenutcima naprasno nastupa tezak oblik amnezije koji zavisno od situacije moze razlicito da traje.

Jedno oko se otvara. Komšijin šarplaninac laje ko lud. Kao na megafon da laje, pas mu mater..misao ti prekida, užasavajuci bol u želudcu. Previjaš se po krevetu.
Krevet! Soba...tvoja je! "Dobro je" pomisliš...
Onda shvataš da ležis go! Gde su mi stvari? Nema košulje..a pored tebe lavor, a nisi peglao...valjda si ga ti doneo, preventiva, tešiš se...Otvorena vrata od terase! Drugi sprat..mogao si ispasti!
"Dobro je" misliš..ma kurac dobro, glOOOva ti bubnja! E da bubanj...da da! Svirao si sinoc! To je zadnje čega se secaš! Posle toga si "izašao na vazduh"...posle toga "out of RAM memory"...haos!
Povracao si...deset puta minimum! Al dobro..pomoglo ti je to..kroz maglu pocinju da naviru oni...flešbekovi! Jedan za drugim..
BAM! Benzinska pumpa! (WTF) Peglaš kroz prozor...nije tvoj auto..ko li me je upšte dovezao..i kad? Neko do drugara verovatno...tešiš se...
BAM! Jos jedan...mrak! ima tona nema slike...krenuo si da pišaš..podiže te drugar sa betona...čuješ njegov pijani smeh i pokušavaš da mu kažeš "da bi bilo lepo da sad odemo kući"
Dok krpiš crne rupe, počinješ da osećaš opet telo...boli te ključna kosti i rebro..kako i neće, visio si kroz prozor 45 minuta dok si povraćao....razbio koleno i lakat, sav izgreban...
BAM! jos jedan.. upadaš u šimšir, ne možes da ustaneš! Sad si izgreban ko da si spavao u džaku sa mačkama.
BAM! Drugarica ti skida košulju..(verovatno je kod nje i ostala) pokušava da te osvesti, poliva te vodom na afteru...AFTER! daaaj...onakvog su me vodili na after? Gde?
BAM! After..oduzeto telo..imaš samo ton..i to povremeno..smejanje drugara jedva treznijih od tebe..
Fleševi počinju da te plaše.."ko zna gde sam još bio i šta se desilo..svinjo jebena"
Možda bolje i da ne znam..Ignorance is a bliss, kažu ameri...

Konstatacija čovjeka koji nikada ne jebe, čak ni svoju ženu kako treba. Žena mu da kad joj izbroji platu, i to je to. A platu zarađuje na nekom radilištu sunčajući bubrege na usijanom krovu, željno gledajući prolaznice i dobacivajući im.Onda nakon radnog dana sjedne ispred kioska, zabode grlić od flaše u grkljan,i razgovor započne ovako:

Uzvik upozorenja s ciljem odvraćanja pripadnika starije populacije od činjenja ishitrenih, nepromišljenih i njihovim godinama, neprimjerenih poteza. Kada čovjek mladost provede u grču egzistencijalne borbe, što one fizičke koja uključuje nemaštinu, što one duhovne koja uključuje promišljanje, starost dočeka neispunjen i neiživljen. Kockice prirode se, kod iole zdravorazumskog bića koje strijemi napretku, uglavnom poslože tako da u poznijim godinama raspolaže sa više resursa nego što je to bio slučaj u mladosti, a sa obezbjeđenom egzistencijom u fizičkom smislu, kroz maglu se vraćaju i ona egzistencijalna promišljanja duhovnog aspekta, u svojoj neproživljenoj divljoj formi.
No ironija života sa posebnim guštom miješa karte običnom čovjeku, stvarajući rascjep između onoga šta je mogao biti i šta jeste. Jer kao što je čovjek najpotentniji u kasnom pubertetu, tada ima najmanje znanja i umijeća da se ogrebe o vulvu, a kasnije, kada ima znanja i resurse, potrebna mu je Viagra da bi digao vršnjaka, ili antidepresivi da bi uopšte bio voljan da to čini.
Tako je i sa kosom koja, kada jednom posjedi, daje znak da je vrijeme da se prestane sa zajebancijama poput ekstremnih sportova, posjetama javnim kućama i kupovini motocikala od 1000 kubika. Kada snijeg padne na glavu, znači da su proljeće i ljeto prošli, a da je zima sa sobom donijela odgovornost kako da se preživi hladnoća i na put iznjedri nova generacija, koja će, uz malo nade, bolje proći u mašini života. Pozne godine su vrijeme da se prežali period kada je život prolazio pored nas dok smo ga nijemo posmatrali, usredotočeni na trenutne probleme, nesvjesni prolaznosti i nemogućnosti otkupljivanja vremena. Bijele dlake iz nekad crnomanjaste grive signal su da se prihvati odgovornost i ostatak života proživi u miru, povučeno i staloženo. Jer neke želje su s razlogom zapisane da ostanu neispunjene.

Prostorno-vremenski se teleportovati iz jedne kafane u drugu. Sve to i ne zvuči toliko sajber-nadrealno, ukoliko niste subjekt sam koji pojma nema kako je došao iz tačke A u tačku B.