Rec koju upotrebljavaju uglavnom starije generacije da opisu krupnu ,,zdudanu,, osobu, koju je lakse preskociti nego zaobici.

Najjače oružije u borbi protiv sestre/tetke/mame prilikom bitke poznate kao "iznenadna poseta studentskog stana".
Navedena osoba vas kritikuje što higijena stana nije ista kao higijena u prosečnoj apoteci.

Piči, fercera. Jede malu djecu. U svakom slučaju, radi nešto jako dobro i veoma brzo.

Mali put kroz život. Put kroz dvorište baba Mire do fudbalskog terena (tu moraš da prođeš da ne ideš okolo jer skraćuješ 5 minuta pešačenja). Uvek se polu-krijеš jer strepiš da te ne vidi kako se provlačiš kroz njeno dvorište sa svojim drugarima i kako joj berete njene trešnje/kajsije ili najslađe grožđe u kraju. Gleda vas popreko kada vas zatekne iako joj kidate granje i ostavljate nered po avliji ali vas opet pušta da prođete, jbg, valjda jer ste još deca. Ipak, nasmeje se retko onako blago starački i pomazi te po glavi, obično rečima "sine moj mali". Ona je jedina koja neće da vam buši loptu ako joj upadne u dvorište, retko kad priča i nje se niko ni ne plaši. Ponekad te pita da joj kupiš pola crnog hleba, ti se odvezeš svojim bmx-om za čas i kupiš joj, a ona ti da kusur da kupiš žvake. Ti budeš najsrećnije dete na svetu jer si zaradio koji dinar. Kada si žedan posle fudbala piješ na njenoj česmi vodu a ona te uvek ponudi uštipcima ili ratlukom. Uvek uzimaš, nikada ne odbijaš.

Dugo si spavao ali napokon si se probudio kao odrastao čovek. Stari drugovi, stara ekipa, stari teren za fudbal. Prvi put je sa željom iščekuješ da se pojavi da je pozdraviš i pitaš je "Kako ste"... ali ona je davno otišla svojim putićem...Kroz maglu se sećaš njenog lika a putić više nije ono što je bio. Sada su tu neke nove zgrade, neki novi ljudi. Sve se promenilo. Ipak, ona stara česma i ledena voda koja teče iz nje kao i onaj ukus slatke crvene trešnje koju ste kao klinci krali je opstala u novoj urbanoj sredini i vraća te u neke stare dane, neke stare priče...

...onaj stari putić...
...lepo je ponakad setiti se...

Utučeno posmatraš sve te nasmejane face. Svi su veseli. Svi igraju. Ali ne i ti. Pričaju. Mašu rukama ozarenih lica, koketiraju i grle se. Ali ne i ti. Ti sediš sam. Jedu, piju, nazdravljaju i prosipaju. Ali ne i ti. Tebi je muka. Ne od pića, jer ne možeš da piješ. Ne od hrane, jer nisi gladan. Muzika. Izdajnički poznata.

Vidi ih, kao da nikome od njih tuga nikada nije, pod okriljem mraka, svratila u sobu. Dobro, nisu oni krivi što je život kurva. Ili ona. Što si joj nervoznim, znojavim šakama ponudio srce, a ona ga mahinalno stavila u džep, zaboravila i oprala u veš mašini. A sada, kada je bledo i isprano, niko ga više neće prihvatiti.

I razmišljaš, kroz maglu se sećaš svih trenutaka provedenih sa njom, dok atmosfera oko tebe polako usporava, jenjava, percepcija pokreta ti u tom trenutku nije jača strana, ljudi postaju zamućeni, a muzika slabi. Bum, bum bum. Samo taj potmuli osećaj. Bum, bum bum. Scene ti se ređaju u glavi, ta išarana klupica I kišno jutro; grudi nadimaju, zašto sam ikada ušao u onaj kafić?; a uši bubnje. Bum, bum bum. Sve je izmešano, boje, zvuci i… bum bum... Hoćeš kući, ali moraš da ispoštuješ društvo. Zašto si u prvi mah i krenuo? Znao si da će biti ovako. “Mi ćemo te oraspoložiti, hajde”. Gorka grimasa prelama se izmučenim licem. Zašto nisi stukao dva bromića i legao da spavaš? Zašto?

I onda, u toj rasparanoj stvarnosti kada se mešaju san I java, onda ulazi ONA. Ne znaš ni kako si je primetio među tom masom koja se kao u lošem tinejdžerskom filmu razdvojila da prođe glavna glumica. Ne znaš ni ko je, ni zašto ne možeš da skineš pogled, ali znaš… Znaš da je zasijala, da su ljudi oko tebe ubrzali, da je bubnjanje prestalo, i da ti se na licu ocrtao blagi osmeh. Grč koji se odavno nije stvorio. Znaš da je zastala na sred podijuma, kao da iščekuje nešto. Ili nekog. I svi dobronamerni saveti tvojih prijatelja ti odjednom naviru u glavu: "Napij se budalo, jebeš žene, sve su to kurve", "Izađi iz kuće malo, na vazduh, prošetaj sa društvom", "Ne brini ništa, naići će druga, videćeš". Ne brini ništa, naići će druga, videćeš...

Veče koje zapravo i ne postoji u životu mladoženje ako mu je svadba iole valjala. Čak se ni pare ne broje ko što prodaju foru ovi koji su iznad toga da jebu prvu noć.

- Prva rakija:
Daj sipaj jednu, drma me trema jebena da li će sve da prođe kako treba. Ne znam šta mi je :eksira:, dak još jednu!
- Od druge do nepoznato:
Dobro je, krenuli smo po mladu na vreme. Stižemo. Kume je l' si poneo pljosku?
Jesam, u kaseti je.
To u kurac te ljubim :klokloklo:
- Od nepoznato do muštulaka:
E pa zete daj da nazdravimo, platio si mi dete pošteno, nek vam je sa srećom! Na eks ovo mora (na eks pošto je oženio Kosovarku)
- Od muštuluka preko venčanja u crkvi i opštini sa onim iz kasete u kumovim kolima do ulaska u salu de se odigrava svadba:
Konobar! Vidi, meni donesi bokal rakije one što je domaćin doneo i skloniu u stranu, da ne šetaš stalno.
Evo stiže odmah.
Sipaj!
:eksira:
Šta ti je, što sipaš ko na vatru?
Joj ljubavi, samo da sve prođe kako treba. Najviše me brine ujak, on ume da uzme muziku pa nikad kraja. Sve neke žalopojke a ima pare sunce mu.
Ma biće sve u redu, nemoj da brineš dušo.
Joj daj Bože.
- Treći bokal rakije:
Ljubavi jel može moj tata malo da uzme muziku, krenuli bi kući pa da se provesele?
Ne može. Vidiš da mi se ujak veseli? A i oni tvoji će one Kosovarske, da se povataju za ramena pa da đipaju, treba svadbu da mi rasturiš. Možda posle
:Zove pevaljku, seda na zemlju i ujaku pomaže da sedne pored njega. Bokalče je stiglo. Hladno kao taštin pogled. Naručuje prva ljubav zaborava nema i polako počinje da mu se muti pogled. Nije da ne vidi ali slabo, kao kroz maglu. I neke zvezdice se pojavljuju:

Zapravo, zabole nas za vaše mišljenje, marvo najgora. Ima da kupuješ to što ti se nudi, ili nema da kupuješ, jel` jasno!?
Naš gazda iz inostranstva lepo je rešio da plasira te fore kako je kupac u centru pažnje, pa smo tako stavili u svaku prodavnicu iz našeg lanca po jednu deblju svesku i kinesku olovku da kao pišete šta vam se dopada, a šta ne. Naravno, ono što vam se ne dopada ćemo zdušno iskulirati, a ono što vam se dopada ćemo možda citirati na našem sajtu i Fejsbuk stranici, pre nego što svesku sa sve olovkom (ako se potrošila) fijuknemo u prvi kontejner.

Iznenadna poseta osobe suprotnog pola (citaj: Zenskog) se uvek desi dan pred spremanje! Zasto dan? Jer je taj dan pred spremanje najgori,zivotni uslovi u vasoj sobi se polako gase,zivi svet polako odumire,grinje se sele,paraziti crkavaju,insekti vrse migraciju! Tada dolazi do iznenadne posete osobe suprotnog pola,izrazitih oblina i vrlina.Najavljuje se 5-10 minuta ranije,a vi pokusavate da dekontaminirate svoj zivotni prostor brzinom svetlosti.Shpahlom skidate carape i slince sa zidova,prljav vesh od pre 28 dana gurate ispod krevera,usisivacem sa pre prenapunjenom kesom koja samo sto ne eksplodira razmazujete masnu prasinu,otpecatjujete prozore pajserom,lomite 2-3 ceshlja na svoju ubudjalu zaraslu,masnu i upletenu kosu,bacate smece sa sve ciganima koji ga preturaju na terasu,nepoznate zivotinjeske vrste koje su se tu vremenom nastanile zatvarate u spajiz pored dvometarskih klica krompira i luka,kolcem za vampire cistite njivu ispod svojih nokriju,a shmirglom svoje zube.Grabuljama kupite svoje dlake iz lavaboa i ostalih odlivnika,te ih kroz prozor kupatila bacate na jadnu malu neduznu decu koja se igraju iza zgrade...
Sve se to odvija brzinom svetlosti,da jedva uspevate da uskocite u WC sholju (ne kadu) i povucete vodu,kako bi se malo zapravli,sa sve usisivacem u rukama...
Greskom uzimate tablete protiv moljaca umesto osvezivaca daha,usput preturate po kuhinji trazeci ciste case koje nije obrasla mahovina,za pice koje se ubudjalo jos prosle godine.Mikserom grebete kafu sa zidova tegle,dok proklinjete sebe sto niste platili vodu,koje nema!(osim u vodokotlicu)
U tom trenutku se cuje zvono na interfonu.Ostaje vam jos nekih 30-ak sekundi da uklonite gljive sa parketa,tepiha,zidova i plafona.
Kada doticna osoba udje u vas stan,oshamucena mirisima pakla koji tu kruze vec nekoliko nedelja,vi se smeshite,pokusavajuci kroz gustu maglu smradova i nikotinskog dima da joj pridjete...

Dugo je gledao kako njegovi poznanici šetaju svako veče drugu curu pitajući se kako njemu nikako da krene. Pokušavao je, nije da nije ali nekako već na drugoj proširenoj rečenici popija pedalu. Nije jadan mogao da shvati da je ma koliko njegova sintaksa bila proširena i obogaćena rečima do te mere da je po gramatičkoj nomenklaturi prelazila u složenu, ipak bila suviše prosta. Jer, kako drugačije shvatiti prilaz rečima " Vid' ovako mala, ovo što se dole nabudžilo je od čiste sreće što videh jednu tako lepu, mladu i šarmantnu damu.Taj dole otvara čepove fi 35 na hrastovoj suvoj colari a o čamovini da i ne pričam." Moš' misliti kako zabezeknuta dama bez reči hvata maglu i biva sva srećna što je izbegla manijaka.
A nije on takav, iako sirov spolja i po nastupu u duši je samo jedan pinter koji ume čak i zaljubljeno da mašta lupajući ogromnim maljem po obručima koje drže pomenute colare formirajući divno bure u koje će njegovi meštani stvaljati džibru za koju će se posle hvaliti da baš zbog tog bureta može da se nosi sa najboljim konjacima Francuske.
A da je zagoreo vala jeste, i to mnogo više nego što je nagorela hrastovina koju je opaljivao vatrom dobijajući čuveno Barique bure.
Onda je počeo malko da osluškuje, da špijunira, da hvata fore, da prepisuje....I sinulo mu je "jebote, poezija". Svaki od njegovih poznanika nešto je mrmoljio što i nije baš previše razumeo jer beše tu puno stranih reči ali je ukapirao da se nešto tu poklapa i da je nekako pevljivo baš kao njegova omiljena "Nas dva brata naučio tata..."
I prelomio je, pokušaće i on tako.
Ali avaj, inspiracija nije dolazila. A onda nekako, negde, u nekim novinama, ne seća se dal' u Kuriru ili Alo pročitao je kako je romantika vezana za more, talase, vino, gitare...
Eto je inspiracija.

Ironija. Sve deluje tako lepo te večeri, kolege i koleginice oko tebe srećni i veseli jer se završava jedan lep, ali istovremeno i težak period života, svi jedva čekaju taj zasluženi odmor posle još jedne veoma iscrpljujuće godine, kako bi mogli da uživaju u letnjim čarolijama, a ti...ne znaš da li da se prepustiš slavlju i zbariš neku koleginicu koju nisi mogao za četiri godine, jer, je li, tad je sve dozvoljeno, nema pravila, možeš svakoj da prodaš priču kako možda više nećete da se vidite, kako je to posebno veče u kojem ne treba da razmišlja o tome šta će biti sutra, jer kao što srcelomac Vlado Georgijev kaže: ''Živim sad''... ili ćeš možda da razmišljaš o sutrašnjem ispitu iz predmeta Nuklearna fizika 1, koji su svi položili još pre tri godine...svi osim tebe.
Pola 11 uveče je, atmosfera se praktično tek podgreva, jedna prsata koleginica se popela na sto i u ritmu muzike meša guzovima, tvoje kolege ništa ne prepuštaju slučaju, vade telefone i fotoaparate kako bi ovekovečili taj trenutak, ti to sve vidiš iz daljine, kroz maglu, jer su ti misli već uveliko okrenute prema sutrašnjem ispitu i o tome kako moraš da ustaneš u 6 ujutru, jer ispit počinje u 7...u jednom trenutku sine ti genijalna ideja: ''O, pa ja imam i septembarski rok! Nema veze što pored ovog ispita nisam položio još njih 17, celo leto je preda mnom, naštrebaću ja to, imam kapaciteta! Sad idem da se utopim u masu i da vaćarim koleginicu koja je i dalje na stolu, takva prilika se ne propušta! Hoću da uživam ove večeri!'' . A u podsvesti znaš da nećeš da naštrebaš, i da nemaš kapaciteta. Ali nema veze. Apsolventsko veče je, jednom se dešava u životu. A apsolventskih godina ima mnogo. Sutra šta će biti,
ko zna..

Oprezno ulazite u smrdljivi hodnik dekanata. Na njegovm samom kraju, sija žuto svetlo kroz prozore starih drvenih vrata. Smrad laka za nokte i nikotina guši vas dok se probijate kroz hodnik čijem se patosu ne vidi dno od kompresovanih pikavaca.
Konačno dolazite, dok vam se u rukama trese ispitna prijava, a pored vašeg uveta proleće indeks i urlik se prolama hodnikom:
-JESAM REKLA ĆIRILICOM....PONOVO!!!
Konačno ste skupili hrabrosti da znojave ruke savijete u pesnicu i oprezno i tiho pokucate na vrata... Zlokoban glas vas tera:
-Ajde ulazi unutra, šta lupaš na ta vrata!
Pored vas prolazi prebledela individua. Na licu ne možete da procenite koliko stara, zbog zgrčene facijalne grimase i gomile sedih vlasi na glavi, samo se u očima naziru suze.
-Ja sam došao...
-Dosta bre, znam ja šta si ti došao.
zlobna masa iza stolice vas prekida...
-Svi vi dolazite sa vašim papirima i zahtevima, samo ja rintam ovde po ceo dan.
Prolazite kroz gustu maglu dima i suzdržavate se da ne zakašljete dok vam suze nekontrolisano idu niz lice.
-Šta je, da ti ne smeta što pušim?
-Ma ne, naravno. ljubazno odgovarate
-Samo vam fali još to da mi oduzmete, dušu ste mi uzeli, još to i da crknem! Daj mi to da vidim, šta si se ukipio ko kišna glista, progovori čoveče ili se vrati sutra.
Brzo ali ponizno joj dajete ispitnu prijavu.
-Hm, dooobro. Nisi baš sve padže pogodio ali evo, pošto sam dobre volje prihvatiću...
Brzo se okrećete, za sobom ostavljajući kovitlace oblaka duvanskog dima. Trčite preko tepiha od pikavaca nazad u slobodu, u prirodu. Izlazite napolje i udišete vazduh punim plućima. Srce vam igra od zadovoljstva, i taj košmar je završen.
Onda se setite da morate za dve nedelje da upišete godinu i na trenutak se razočarate, ali optimizam vas ponovo savladava. Možda crkne do tada... A sad odo u slobodu...
I uz srednji prst uperen prema dekanatu odlazite u zagrljaj sunca...

Domaća prapreteča mrmota i čokolade. Legendarna rečenica iz legendarnog "Radovana III" kojom se sagovorniku stavlja do znanja da je njegova laž previše masna da bi se pogutala bez probavnih tegoba.

Upućivanje šaljivog poziva ženskoj osobi da ti odradi nešto što ako uspe, sigurno donosi više sreće nego što može da donese zečija šapica.

Postoje samo dva preduslova za uspeh. Prvi je da joj se sviđaš, a drugi da su ti prazni džepovi, jer zna se šta se nalazi međ' praznim džepovima.

Bosanski vid muvanja ženskih osoba. Bosanska žvaka za mlade i tek stasale d(j)evojke skoro ušle u svet hedonističkih pobuda.

Dučisanje karakteriše nežni poetični opus raznih epiteta koji pliva na lepršavim talasima nošem arhaičnim ijekavskim izgovorom. Suština je pričati joj samo lepo, ne pominjati ružno, jer to je ono što, naročito kod nesigurnih žena, predstavlja kartu za uspeh. Komplimenti su puni silovanih epiteta koji je kose s realnošću Palestinca da u Izraelki vidi lepu ženu i oslonac u daljem životu. Ali sažvakanost dučisanja dovede do toga da neretko, što bi sam Dučić rekao, ona ostane nedostišna, nema i daleka.

Svakakvih likova ima, i dobro, budimo iskreni, ne baš sve se to može opravdati sa neke evolutivne tačke gledišta, ali ako nešto nema opravdanja, to je ovaj izbljuvak (NE SAŽVATAK) moderne civilizacije, koji na žalost, zahvaljujući opšteprisutnosti hrane u većem delu sveta, ne može da se eliminiše procesom prirodne selekcije.

Tamo neki makrobiotičari se neće složiti. Reći će kako je neumorno žvakanje hranje izvor dugog života. Kurac. Kad tamo gepard ulovi antilopu, pa on jadan krlja to koliko god može, dok ga ne otkriju lavovi i otmu mu plen. Isto važi i za majmune. Manji majmuni dođu i gledaju dobrste sve što mogu dok ne dođu veći majmuni, huligani iz kraja, pa ih opet teraju. E, da, ima poneki sisar koji mnogo voli da presporo žvaće, npr. jebeni panda, a svi znamo koliko je on uspešan na evolutivnoj lestvici.

E, sad ti meni reci da postoji nešto više gej od sporog jedenja hrane? Pa ni odbojka i raspoznavanje više od pet boja nisu toliko gej. Kada vidiš nekog takvog odraslog, kako mrlja po tanjiru i razvlači se sa svakim jebenim zalogajem, ne možeš a da se ne vratiš u detinjstvo i prisetiš se one male pizde iz bloka 5 kako je mrljavila grašak i kako bi joj dobro legla jedna lepa vaspitna tada. Pizda mala! I ona i njen jebeni jedini Ken u naselju.

E, da, tu su još gori oni koji se prodaju za hedoniste. Kao hoće da uživaju u svakom zalogaju. Koga bre ti lažeš, bre? Ugojio si se ko prase, i pokušavaš da prevariš centar za sitost kako bi ranije skontao da nisi gladan. Hedonizam, suprotno verovanju, nema ništa protiv manje učestalosti konzumiranja, ali zato, brate kada se odlučiš da naručiš, makar to bilo jednom u pola godine, jedi kao jebeni čovek! Ako si na dijeti, budi na jebenoj dijeti do kraja, pojedi pola, ili, još bolje, disciplinuj se, ali nemoj mi žvakati isto sranje tri sata dok mu ukus potpuno nestane i onda to prodavati za hedonizam, a u stvari samo pokušavaš da podmitiš taj jadni namučeni hipotalamus da te ranije zasiti jer si se ugojila pola kile. Nije ni čudo što su žvakači (pored toga što su pederčine) često i depresivni. Tužan hipotalamus nikom ništa dobro nije doneo.

Tako da posvećujem ovo svim jadnim hipotalamusima tamo u svetu, koji su pod torturom zuba i jezika.

Verovatno najiritantnija stvar u svetu sedme umetnosti još otkako su braća Limije u svojoj radionici u Lionu napravili prvi kinematograf i potom istim snimili prvi video zapis na kojem njih dvojica izlaze iz te jebene radionice u kojoj su ga jebeno napravili. Najgluplja stvar koja je mogla pasti na pamet reditelju još otkako je Zdravko Šotra prvi put ugledao jebenog Ivana Bosiljčića na BAS-ovoj stanici i pomislio: ''Hmm...Ovaj mladić izgleda talentovano.''. Crvena marama za sve ljubitelje kvalitetnih i originalnih filmskih ostvarenja kojih, nažalost, ima sve manje i manje. Da. Govorim o stupidnoj i neverovatno doslednoj pojavi GLUPE SMRTI u američkim mejnstrim filmovima. I dok čekamo taj konačni obračun između glavnog plavokosog protagoniste i grozomornog serijskog ubice/teroriste/čudovišta/kurca-palca koji - naravno - ugrožava mir i blagostanje divnog američkog društva, bilans onih koji su završili kao kolateralna šteta pomenutog duela polako se penje ka svojoj uobičajenoj prosečnoj cifri. Jer, neko mora da umre. Neki crnja, glupa devojka, par Kineza, naivni inspektor Irac, vernik sa kapicom. I to je u redu. Sve kapiram. Al' da negativci skupljaju fragove na tako jadan način...E, to je već previše! Šta? Neka mokra kuravela je izašla iz TV-a i ide prema tebi? Pa, ustani, krv ti jebem da ti jebem, i beži! Sigurno neće da te poljubi, debilčino jedna! Vampir te sater'o u ćošak i dig'o ruke prema tebi? Rokni ga u jaja, pizda mu materina, i 'vataj maglu! Jebena Godzila ruši jebeni Njujork a ti baš seo da pojedeš burek s' mesom? Ne bleni k'o da je prvi put vidiš ( garant će snimiti nastavak ) nego pakuj burek i paljba! Šta? Ne piše u scenariju? Ne dâ reditelj? More, nataknem i tebe i scenariste i reditelja i producente i snimatelje i ostatak filmske ekipe na neomašćeni kolac pa da svi lepo kolektivno klizite u svoju smrt, dragi moji drugovi umetnici! Za Anđu, pak, čuvam nešto malo ozbiljnije...

Kažu da se suprotnosti privlače. Iz toga se može zaključiti da svaku zajednicu čine dijametralno različite ličnosti. U redu, ima logike.

Mačo žena u lezbo vezi, pre svega, je veštačka i hibridna zamena čvrste muške ruke, koja je, po prirodi, faktor koji se kad-tad oseti da nedostaje. Elem, kakva je to žena? Zajebana, burazeru. Pokušava biti supstitut muškarcu, a opet - mrzi ih k'o pse. Ona je militantna feministrinja s večitim porivom za kastriranje svakog kurca koji pokušava ući u njenu nesigurnu životnu saputnicu. Ona je žena koja samo u gaćama nije muško, a u svemu drugome je Brus Vilis.

Mrzi muškarce i kurve. Baš ih mrzi. Muškarce po difoltu, a ove druge jer pokušavaju sve dati ovim prvima. Nije romantična, ili barem ne za širu javnost. Čita Bukovskog i Vidojkovića, jer s njima deli mržnju ka droljama. Lemija Kilmistera obožava, jer je on postavio standarde ophođenja prema takvima. Bono Voks joj je jebena pederčina, ali ne u njenom smislu, već po karakternim osobinama. U redu, u tome se slažemo. Ne šminka se, nosi neku odeću da pokaže koliko je boli kurac za neformalnim kodeksom ponašanja. En Hatavej joj je raspala droljetina sa ustima toliko velikim da bi se Mandingo žalio na veliki luft.

Ona predstavlja pancir njene saputnice i štićenice koja i dalje luta preispitujući svoje životne preferencije. Kad na nju naletiš, samo se povuci.

Poslednji vapaj ciganina kad uvidi da kupac zna o kakvom se sranju od robe radi i da ne želi da plati cenu koju cigan zahteva.

Koliko god da ponudiš, on će da uzme, jer realno to što prodaje uglavnom nema ni tu vrednost...a verovatno je i ukrao.

Način da tobože humani osnovci zarade solidan džeparac.

Osoba koja u ocima okoline nije na najboljem glasu, takoreci u ocima drugih to je olos, probisvet, danguba. Osoba koja uludo trosi vreme i prevari i slaze cim zine. Uvek ima neke svoje veze i vezice za razne poslove.