- Zapišao si dasku!
- Šta prljave čarape rade na sred sobe!?
- Kaplje znoj na mene dok me jebeš!

I tako dan za danom one zvocaju. Sve ima smeta. Nekada čovek prosto poželi da osvane na naslovnoj Kurira. Nekad probaš da popraviš stvar jer posumnjaš da su u pravu. Kupiš bombonjeru, buket ruža, pošalješ sms prvi... Pokušaš nekako da se iskupiš ali princezu i dalje žulja. Nasela je hemoroidom na zrno graška pa se od čokolade goji, paran broj ruža je za sahrane a javljaš se prvi jer si krenuo u švaleraciju. Zajebano rođaci.

- Možete me smatrati pičkopaćenikom ali teško je jednostavno dići sidro i ostaviti je. I druge luke naplaćuju porez i u drugim vodama vrebaju opasnosti. Noge smrde pa smrde, mali je pa je mali...

NE!

To one i hoće da pomisliš, to je ta ženska posesivnost, to priroda govori iz njih. Sjebale su se negde kroz evoluciju i matrijarahat je smenjen patrijarhatom i one pate zbog toga. Žarko žele da nas kontrolišu i većinom uspevaju tako što nam nabijaju na nos greške u koracima. Stalno, jako nabijaju. To je ta priča, one žele da se zamisliš, da se pogledaš u ogledalo, da vidiš gde grešiš. Ali ti ne sagledavaš situaciju realno već gledaš sebe u te savršene brkove i snažna ramena, ubeđen si da je niko drugi ne zaslužuje i želiš da se promeniš da bi joj udovoljijo i ti moraš da se promeniš da bi jo... :ŠLJAS!: Trgni se! Opet padaš pod njene čini, sagledaj sliku sa strane, iz profila.

Hehe visuljko hehe vidi kako visi može i da se pomera sam OOOPA! :ŠLJAS!: Ne glupiraj se! Ali da, u pravu si, tvoj visuljko je to zrno graška koje nju žulja, ne baš impresivan prizor tako iz profila ali to je to.

Smeta joj što ne može bez tebe, što joj biološki sat otkucava, što će ti noge smrdeti još više. Smeta joj što će njeni mrki pogledi prestati vremenom da deluju kao anestezija i bol u kurcu će se pojačati.

- Mogao si da pokosiš dvorište?
- Dvojka si!
- Molim!? Znaš li ti da ja ceo dan rmbačim, ribam, kuvam, peglam, perem...
- Mančester Siti, dvojka. Napoli, tri plus...

Najbitnija stvar za uspjeh. Jeste škola, znanje, vještina, talenat... Sve, ali bez samopouzdanja pusti sve niz vodu.

Možeš biti glupa somina, akrep od čovjeka, al' kad vidiš tigra u ogledalu, onda si tigar! Zajebao si sebe, zajebaćeš ih sve. Neko se i neće prevariti, provaliće te, ali boli te kurac za tuđa mišljenja.
Opet, možeš biti materijal za MENSU, Gandi u duši, ali ako si mišljenja da si opušak od čovjeka, onda si takav. I opet će te neko provaliti, i ti opet nećeš davati ni 5 para za tuđe mišljenje.

Koncentracioni logor za buduće pandure. Škola u koju je svesno uveden sistem u kojem se stariji brutalno iživljavaju na mladjima. Prvu godinu maltretira druga, treća i četvrta. Drugu maltretira treća i četvrta. Kako treću godinu maltretira samo četvrta, jedva čekaju da predju i oni u tu završnu godinu gde ih niko neće dirati, već će oni da se svete nekim drugim klincima za sav pretrpljen bol i ponižavanje. Odličan način za iskorenjivanje i poslednjih trunki ljudskosti iz budućih čuvara režima. Pa posle kad izadju iz škole i odu na demonstracije bez ikakvih problema jebu kevu ni krivim ni dužnim studentima k'o Marija Šerifović tegli ajvara.

Terorističko sredstvo za izazivanje straha i panike kod naroda. Kako nas je učila ONO i DSZ, ubačeni diverzantski elementi su ih postavljali uglavnom u blizini škola, gde su im ciljna grupa bila deca.
Malo eksplozivno punjenje nije ni bilo predviđeno da ubije, već da nanese gadne povrede, otkine prste ili oslepi.
Nekad je hemijska olovka bila luksuzan detalj koji nije mogao svako da priušti, te je kao takva, bila idealan mamac.
Danas bi bila opasna samo po nožne prste, jer bi je deca šutnula kad je vide.
Ipak, strah od eksplozivne olovke ostao je ukorenjen kod starijih generacija, kvalitetno indoktriniranih višedecenijskom propagandom.

zanimljivo kod ovih ljudi koji pljuju po myspace-u koliko dobro poznaju nacin na koji funkcionise - odlicno poznaju izraze kao sto su "bulletin", "top friends", itd. Meni licno sluzi da kolegi s posla kazem da ga volim vise od decka uz neku pratecu slicicu ili cokoladu :) a pronasla sam i gomilu drugara iz osnovne i srednje skole, koje nisam videla ni cula mnogo mnogo godina....tako da i nije sve bas tako lose, "sektaski", kao sto neki govore...jedino ako moja osnovna skola nije bila jedna veeeelika sekta!!!!

Smatram da kada nekoga poznaješ preko tri hiljade godina,definitivno imaš pravo da kažeš par rečenica o njemu. Pa ću ovom prilikom da vam napišem par stvari o po mom mišljenju najzanimljivijoj vrsti koju smo otkrili u svemirskim prostranstvima. Da krenemo polako...

Nakon slučajnog otkrića plave planetice koja je na sebi pokazivala jasne tragove uveliko razvijenog života poslali smo i prvi brod sa posadom da detaljnije istraži površinu i podnese nam detaljniji izvještaj. Sve je bilo kao u bajci,flora i fauna u savršenom balansu činili su ovaj sićušni planet jednom od najživljih oaza u svemiru. Jedini problem je bilo nepostojanje inteligentnih vrsta , pa smo nakon kraćeg razmatranja odlučili da jednu vrstu nagradimo i tim darom. Izabrali smo sićušna bića koja su nam mnogo ličila i tako započeli svoj eksperiment. Ozbiljnije šanse za uspjeh dobijamo tek nakon istrebljenja nekoliko miliona predatora koji su nam nemilosrdno jeli zamorce. Sada vidim da je planeta bila mnogo inteligentnija od nas i od samog početka pokušavala da nam kaže kakvu to grešku pravimo. Od dana kada smo tim jadnim bićima dali trunku savijesti i parče mozga kome ne bi pozavideo ni prosječni kućni ljubimac na mojoj planeti počinje propast koju i danas bezuspješno pokušavamo da zaustavimo. Čovjek, kako smo nazvali vrstu trebao bi da bude oličenje svih dobrih stvari koje ova planeta nudi. Međutima pacovi među njima su preovladali i od samog početka poslednji atom svojih mozgova troše da rade gnusne i odvratne stvari za koje nismo vjerovali da postoje bilo gdje u kosmosu. Od prve vatre do prve atomske bombe svaki korak vodio je u sve dublji i dublji ponor, a svaki pokušaj komunikacije od strane nas protumačili su na neki svoj način koji su nazvali religija a nas kojekakvim bogovima i svecima. Te su od te religije stvarali povode za još odvratnije stvari koje čine i jedni prema drugima. Svaki pokušaj ubacivanja naših naučnika u to društvo okarakterisan je kao dolazak nove budale koju su vrlo brzo i na vrlo svirep način lišavali bilo kakvog statusa u zajednici i tako još više ukopavali svoju već odavno zakopanu rasu koja svakim danom sve više truli i smrdi zagađujući ovu divnu planetu poput najgoreg đubreta.

I danas ih obiđemo u nadi da će napokon da prihvate dar koju su dobili i da im je dosta patnje i agonije koju sami sebi prouzrokuju. Čini se da je i dalje sve uzalud i da nam samo ostaje žaljenje za prokockanom šansom i još jednom uništenom planetom. Jer koliko god riječ čovjek imala divno značenje u praksi se uvjek pokaže totalno suprotno.

Bum! Grom iz vedra neba koji je definitivno pokazao pravo stanje tvog društvenog života. Neobrijan, krmeljiv i umrtvljen, pao si još niže, da te rođena majka tera da ideš u grad. Zbogom živote, vidimo se na drugoj strani, ja sam svoje odigrao. Igrao sam 3+, a već je 2:1 u tries drugom minutu. Moje je samo da sačekam da sudija odsvira kraj, bukvalno.

Gde nestade mladi, poletni klinac iz komšiluka, odlikaš, talentovani basketaš kojem se nazire svetla budućnost. Kako pade još jedna zvezda u korov, zaboravljena i od onih koji su joj se dodvoravali do iznemoglosti. Da li ga je slomilo društvo, da li je zastranio, ili samo čeka novu priliku da pokaže svoju blještavost?

Eh, davno to vreme beše kad ga je majka prenjama uvlačila u kuću, kako bi makar nešto stavio u usta ili odspavao...sad ga motkom tera napolje. Da l' ga je škola slomila? Devojka? Kako se odjednom sve promeni?

Postati imun na sranja koja nas sistematski uništavaju, a od kojih ne možemo da pobegnemo.

Tezak process od pocetka nekog posla ili radnje do njegovog uspesnog zavrsetka ili postizanja uspeha u njemu…..

Gotovo iskorenjena svar medju danasnjom omladinom,koja vise nece da ih cita,vec vise voli da gleda filmove snimane po knjigama.O stepenu obrazovanja sa kojim izlaze iz skola,nepotrebno je diskutovati,posto je on vrlo nizak,tako da se kod nekih tesko ne zapitati,kako su se provukli kroz skolu kada su gotovo nepismeni.
Mnogi su procitali jednu do dve knjige u zivotu,neki su citali barem lektiru,ali uvek postoji jedan deo njih koji nije u zivotu procitao nijednu jedinu knjigu,a tu se ukljucuje i bukvar.

Nači letnji raspust mi e bio kul skroz. Ono, fazon, prvo smo većina moi ortaci i ja prošli drugu dinu srednje ono...zadovoljni, hehe, i onda raspust došo konačno jebemtisve.

Moji me smarali tu okolo, u fazonu, šta raiš s životom, de ideš i te fore, al za nekog ko je odraso na ulicu ko ja nije problem nikad da ne sluša šta mu matorci kenjaju. Onda me odvuču na selo, jebote, pa ko još u dvaesprvi vek ide u selo, a tamo sve neke babe sparušene, smorio sam se ko susam na kiflice, hehe. I još ova moja keva debil, ponela pola stan u selo i mnogo odeću, ko da sam nedajbože jedan od onih pederčina. I konačno se vratim nazad u ovu rupu šapana i seljačina koju zovu Zaječar, nači ovde se ništa bukvalno ne dešava, stvarno neznam šta je to s državu bemimsve, pa to sve lopovi neradnički koji kradu samo pare.

Ondak je bila ona bre...kako se zvaše, Rokerijada, nešto, sve neke čupave nakaze napunile moj grad, sve bi ja to poklao. Što ne organizuju neki rep il tehno događaj ada nije Pena parti, pa da lepo nadenem trešu, obujem maksice i budem u svom elementu. Al zato odem ja u Belu il Pedeščetvorku i u neki od ta dva kluba, ne mogsesetim baš sad, vidim jednu ribu, nači vrh, ono sve u fulu. Stoj tu ispred nju neki pičkasti tip, vidi se da ne mož ni dvaes skleka da uradi, priđem ja tu, on kenja neka romantična govna, oteram ja sve to u pičku materinu, pripetim mu da ću dizvadim utoku, on lik samo što se nije usrao, lolololo. Enivej, smuvam ja tu malu, i posle se ispostavi da je likuša moje godište ej, jasam utripovao da je 99. Ekstra mi ispala ta šema, al ona mi mnogo štreber, ono neda mi da gađam golubovi kad idemo negde i ide u gimnaziju. Ipak, s obzirom na obzir, hehe, da mi je ovo prvi put da sam smuvao neku takvu što ide u četvorogodišnju, mislim da je to uspeh.

Ispao mi smor kad je moja nova riba, koja inače ima mnogo dobro dupe, odlučila da oće da idem s nju na Parni valjak, bemihudupe, celu noć slušam one gej pesme, i ko da pola Zajčar došlo na koncert, kolko li bi tek bilo na rep događaju ne mogu ni da zamislim.

Jes da me moja devojka s odlično dupe smorila ko ništa kad je bila ta Rokerijada, ona sluša i te neke sto imaju akjustiku i ta govna, znaš, al ono, mislim da sam baš počeo da se zaljubljujem u nju. Dolazio sam kod nju da gledamo filmovi. I gledali smo filmovi. Jedan je bio crno-beli jebemtisve, pa nismo u hiljadu osamsto pedesetu, što bi reko moj idol Pujo jebemtiženomaiku!!! Al ipak, ona je mnogo dobra riba, kakvo dupe ima jeboteee, al i ovako je dobra i pametna, kaže nezna šta će posle gimnaziju, al dobro, šta ima veze, će odluči valjda. Zaljubio sam se u nju, a to je bilo pre nego što mi rekla da ću budem ćale njenom detetu. Zabole me, nek nosi kopilana kad je muralna i neće da se abortira.

Ovo je bila moja priča kako je jedna devojka promenila moj život za relativno kratak period koji je poznat kao letnji raspust, kapiraš.

ПЕРN Д ПЛАТАПУС 9.9.2013.

Letnji raspust. Konačno stigao. Čekanje i povremeno učenje za jebenu dvicu se se isplatilo. Jea bejbe! Punih dva ipo meseca da radim šta oću, a da mi niko ne preti da neću završiti razred... Duvajte ga smrdljivi punoglavci od profesora!

Prvi dan počeo je oko 1 sat poslepodne. Probudio sam se i kako nisam mogao odoleti jutarnjoj erekciji, ako se može tako nazvati u poslepodnevnim časovima, odlučio sam da se počastim, ako me razumeš. Na radnom stolu, stajao je i lenjir koji sam koristi za vežbanje matematike zadnjih dana, samo da ne padnem... I pogodite – 18 centimetara... ali bez glave, naravno. Zadovoljavajuće, zar ne? He he, „zadovoljavajuće“...

Samo što sam se obukao, seo sam za komp da vidim šta ima na netu. Ništa. Naravno, normalna deca idu na bazene, kod bake na selo, pomažu matorcima u malinama, skupljaju kintu za more ili su već na moru... ali ne i ja. Utonuo sam u Svet, ali bukvano „Svet“, Vorkrafta (World of Warcraft).

Igrao sam. Nebitno dal je bio jutro, prepodne, veče ili noć... Učio sam likove širom sveta kako se igra pod pseudonimom JaJebem, a sve sa Drov Rendžerkom (Drow Ranger aka Traxex). Ustajao sam samo kad sam morao da pišam i kenjam. Menjao sam guzove – kad jedan utrne, sedeo sa na drugom, a kad oba utrnu, dodavao sam jastuk iz kreveta. U početku keva je donosila hranu na poslužavniku, zabrinuta za svog jedinca, a kasnije joj je ćale zabranio ne bih li sam došao po hranu. Pozvao sam najboljeg druga da mi donese nekih grickalica i nešto da pijem, a kad je došao zgranuo se zbog nereda, pitao šta je crklo, ostavio grickalice i otišao. Sledeći put kad sam ga zvao samo je odbio poziv. Zbog toga povremeno sam morao da odem do kuhinje da uzmem leba, pa makar i bajatog i Koka Kole koju je keva čuvala za priliku da dođu gosti.

Nisam imao predstavu o vremenu koje je letelo, niti me je zanimalo. Bilo je bitno samo da nadogradim svojoj Rendžerki adžiliti (agility, nema veze sa Agilnim) jer joj to direkno poboljšava napad. Ljubav moja! Na nju sam praznio svoj libido, čak i bez drkanja.

Na spavanje sam odlazio jednom u dva-tri dana, jer kad gubim nisam hteo da odem dok ne pobedim, a kad pobeđujem ne idem na spavanje sve dok mi ide. Često sam vikao pobedničke usklike tipa „Kolji, voda vri!“ zbog čega je ćale upadao u sobu sa pretnjama da će da me ubije sve dok nisam zaključao vrata. Sećam se da sam nekad noću vikao „Sajlens!“ po magiji mog heroja (Silence) koja onemogućava protivniku da baca magije, toliko glasno da je komšija zvao policiju... Keva je povremeno kucala na vrata sa ponudom da pozove psihijatra da popričamo malo, a ćale, po njenim rečima, me se odrekao preko novina... Nisam se kupao više od dva meseca, sve do kraja raspusta, tako da sam bio podloga za nastanak novih vrsta na Zemlji; a nered u sobi čistili su ljudi koji su nosili maske i rukavice za zaštitu od radijacije i uzimali uzorke da nose na univerzitet na testiranje.

Tako sam ja proveo svoj letnji raspust. Ošišali su me, okupali i poslali u školu. A ja jedva čekam sledeće leto i raspust jer su obećali da će tada da mi snesu kompjuter sa tavana, a ja ću moći da nastavim svoju igru...

Vučja jazbina u vučjoj jazbini. Sekcije su navodno dobrovolje školske aktivnosti, mada nastavnici često regrutuju decu u "drug Raja" stilu*. Najzastupljenije sekcije su dramska, recitatorska, literarna, novinarska, horska i druge. Pored ovih zvaničnih, postoji i nezvanična dizajnerska sekcija u koju automatski ulaze najsnažnija deca u školi. Sekcije dolaze u prvi plan kad škola organizuje neku priredbu. Tada nastavnici prete lošim ocenama i čime god mogu ne bi li naveli sekcijaše na žestok rad, a dizajnerima prete isključenjem iz škole jer oni najčešće već imaju loše ocene.
Najgore u celoj priči o sekcijama je što regruti moraju da ostanu posle časova i sve to spremaju.

* "Ti, ti i ti. Vi ste dobrovoljci"

ucenje je kognitivan psihicki proces...tako kaze psiholigija,a ja kazem da je ucenje jedna veoma smorna aktivnost u zavisnosti od onoga sto se uci.tako kad je skola u pitanju uvek se trazi nesto sto bi kao bilo vaznije(brijanje,pranje nogu i slicno),kao najbitnija stvar uglavnom se nalazi komp.I tako kako vreme dalje odmice, a mi nismo nista pipnuli od ucenja polako pocinjemo da prokljinjemo ucenje i nevoljno uzimamo knjigu u ruke da bi onako kao preko bede procitali nesto nadajuci se da cemo nesto zapamtiti

    Прође још једно лето, обливено знојем, тешко и врелије од гнезда Нечастивог. Немилосрдно сунце је спалило поља, оставивши нам нешто мало да презимимо. Као какав разбојник и хајдук се после пожара сакрило иза тмурних јесењих облака, оставивши природу да полако вене без његових зрака.
    Ноздрве је још увек парао мирис барута, биле су жељне мириса слободе после толиких година чамљења у сенци рата. Чезнуле су за мирисом печеног кромпира на жару испод казана, за свежином јесењих јутара испуњених мирисом јабука које леже у трави, окупане росом и дуго очекиваном кишом. Рекао би човек да су све бриге прошле, крећемо испочетка и уживаћемо у благостањима након што смо туђина протерали из отаџбине. Увек се знало, једног злог господара мења још гори. Тако нам се свуда размилеше разни комесари, пролетери и другови, изашли из мишјих рупа па од себе праве богове, а оног јединог заборавили и говоре против њега. Сецикесе и коцкари, шверцери и преваранти, сад господа иако не воле тако да се зову, али једнакији од осталих. Праве себи нову државу, кроје је по својој мери, искоришћавајући народ. Само траже, дај, дај, дај! Брата сам дао, због једног тог друга ослободиоца је стао уза зид пред швапску пушку. За њим остаде млада невеста која умре убрзо након што му на свет донесе сина. Детету је сад четврта година. Он је све што имам.
    Износио сам последњу котарицу кукуруза на таван кад се зачуо звук возила док се са муком пење уз кривудави сеоски пут. Дечак се играо каменчићима на сред авлије док је око њега трчкарало штене које смо нашли напуштено, поред пута. Оба без оца и мајке, уживали су у детињству, несвесни човечјих мука и тешког живота. Осетих хладне капи из оловних облака на кожи док је камион скретао у моју авлију. Три човека изађоше, глатко обријани и у дугим руским капутима разгледаше двориште.
- Ти си Милован? - јави се један, комесар.
- Ја.
- Лепа ти је авлија, Миловане. Богата.
- Неки смо радили.
- А је ли? Веле ми да си ти најбољи домаћин овде?
- Не знам, народ прича свашта.
- Шта прича?
- Прича дошло нам веће зло од Шваба. Ал' народ ти је то, никад му не ваља ништа...
- Не ваља, Миловане. Не ваља кад му земљу палиш и пљачкаш, не ваља кад је ослободиш и крвљу натопиш. Него, Миловане. Видим теби добро родила њива.
- Ма какви, суша све уништила.
- И другима је, па су опет дали држави.
- Ти си мене ослободио швапских окова да ме глад докусури?! Много сте ми ви добри и племенити, ослободиоци. Не дам.
- То ти је зак...
- Ма јебо те закон, марш ми из авлије!
- Немој, Миловане, немој да нам се замераш. Немој то...
    Брзим покретом из футроле заблиста цев револвера и падох лицем у блато. Црна се земља помеша са црвеним. Дете плаче на киши. Златан липин лист паде поред мене. Јесен, све умире.

Fraza koja se odnosi na primoranost ka odlasku na mesto koje po pravilu mnogo više smara nego li mesto na kome se nalaziš pre nego što ovo izgovoriš i kreneš.

Događaj koji ima toliko energije u sebi, da bi pokrenuo privredu Srbije iz mrtvih da se desi na sednici Vlade ili parlamenta. Toliko je značajan za zagorele i napaljene muške jedinke. U trenutku će iz njih izvući sve mačo fazone za muvanje koji nemaju apsolutno nikakvog efekta.

kada se zavrsi srednja skola pocinje nedoumica da li da se zaposlis ili da studiras. Ti kategoricki odbijas da se zaposlis, i da radis neki jadan posao za dvadesetak hiljada, i da pritom ne budes niko i nista, i da se razocaras u zivot odmah posle srednje skole. Ne. Ti biras da studiras, da se maltretiras 7, 8 godina, da uzmes tu diplomu samo da ni posle toga ne bi mogao da se zaposlis, a i da te usere neki posao, plata ti nije nesto mnogo veca od onih 20 soma s pocetka. Razocarenje je neminovno, a studiranje ga samo odlaze.

Koliko sam ja čuo, jedna od najsjebanijih srednjih škola na svetu. One crnačke geto škole iz filmova su Diznilend u poređenju so MOC-om. I Džodi Foster bi digla ruke od njih! Imali su nekog profesora kojeg su jednom prilikom toliko usrali od batina da mu je desna ruka ostala paralisana u takvom položaju da je izgledalo kao da svira bas, a uz to je i imao neke tikove u prstima, pa su ga zvali, jelte, Basista. Nekog drugog profesora su, opet, pokušali da obese koaksijalnim kablom u sali za fizičko. Srećom, preživeo je, ali mu je ostao gadan ožiljak na vratu. Zvali su ga Kragna jer je uvek nosio rolku i puštao bradu da bi prikrio to. Takođe, MOC, za razliku od učestalog mišljenja, ne znači 'Mašinsko-obrazovni centar' već 'Mentalo oboleli centar'...

Škola smeštena na jednom od najlepših beogradskih krajeva, Senjaku. Do nedavno, bila je poznata po konstantnim bombaškim pretnjama, te su đaci na svoju veliku žalost izostajali sa nastave. Kako se ove dve reči (sport i gimnazija) vrlo retko slažu, objasniću jednu po jednu:
1) Sportska:
1. godina- svi su sportisti, dolaze u klupskim i reprezentativnim trenerkama u školu, gade se na alkohol i cigarete, za drogu nisu čuli.
2. godina- mali broj polako prestaje da se bavi sportom, na odmoru sa najboljim drugom pljugaju sakriveni u obližnjem parku.
3. godina- otprilike polovina trenira, polovina ne, na ekskurziju počinje da se krijumčari trava.
4. godina- samo najistrajniji opstaju, većina puši, duva, pije...

2) gimnazija- gimnazija? GIMNAZIJA!? aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa