Jedan ili eventualno dva prsta postaviti tik ispod jaja i brzim, otresitim, sitnim pokretima treskati muda. Liči na češanje ali nije jer se ne radi iz potrebe već iz dosade ili zabave. Ima li išta zanimljivije nego gledati kako ti muda skakuću?

Jako iritantna pojava kod pojedinih pripadnika srpskog naroda koja se zasniva na tome da svemu što se nalazi u krugu od 500 svjetlosnih godina pripišu epitet "srpski" u odgovarajućem rodu i broju.

To jest, eventualno mož' se dan prekrca, ako je u pitanju mrsna slava...Sa zalihama od posne slave ne mož' pošten čovek ljudski ni taj dan da pretera...
Jebiga, fizika li je, hemija li je, biologija... nabepaš se ti i sarme i prasetine i mezetl'ka svakojakoga, i sve to zaliješ nekim alkoholom, ali telo potroši brzo te kalorije, masti, pičkematerine ili šta već...

U suštini, da ga ne tupim, rečenicu iz naslovu izgovara slaviša, pripremajući se za nove podvige u nameri da napadne sledeću bogatu slavsku trpezu i moleći boga da nije vreme posta ili bar da domaćina boli kurac šta će taj isti bog da im kaže ukoliko umesto oslića pred kuma iznesu glavudžu od pietrena sa sve delišes u zubima.

Otpozadi, u svakom smislu.

Za razliku od arčenja onih iskusnih hard kor sisatih debelih plavih sado mazo Nemica kokošaka, utegnutih u kožnjaka, koje stalno ponavljaju jedne te istie fraze (JA, JAAAA! ŠNEL, ŠNEL BITE MAJNE GOSPODARE!!!) i, naravno, koriste mnogobrojna pomoćna sredstava (čitaj: bičevi, prutevi, šiljci, lanaci i katanci; ma šta im se nađe pri onoj njihovoj ručerdi) za vreme pamprčenja sa jačim (da li?) polom, ovde se radi o finom, može se reći čak, intelektualnom, vođenju ljubavi sa mladim, jedrim, vedrim, tek procvalim devojkama, koje zbog radnih obaveza nemaju vremena za zadovoljenje sopstvenih potreba. Pa i njima se iska.

Ili ti autotiunus komerciale. Novi muzičko-umetnički pravac na našim prostorima. U komercijalnim autotjun pesmama sa velikim brojem pregleda se jasno može čuti i videti kako dotični izvođač emituje glas koji je prethodno modulisan da bi se prikrio nekvalitet prirodnog glasa. Pored toga, dotični ima neobjašnjivu potrebu da spominje skupe robne marke (toliko skupe da kad bi razbio krunu Svetog Stefana u Budimpešti, mogao bi komotno da platiš odštetu), seks, emotivnu vezu sa prostitutkama kao i mnoge druge pojmove čija je povezanost u tekstu pesme krajnje nelogična. U tim spotovima se može videti skakutanje u pravcu sever-jug-istok-zapad koje podseća na igranje u kulturno umetničkim društvima, prostorija obasjana svetlošću čiji su izvor reflektori i led svetla, skupa kola pored kojih sede ženke koje te mame svojim zanosnim pogledom, a tebe peku oči zbog odsjaja šminke koju su stavile u izrazito velikim količinama, kao i bacanjem novčanica koje su napravljene u štampariji za 20 dinara po komadu.

Ono sto muda izgovaraju ili pomisle posle jebanja ili drkanja.
Tj. pomislila bi da kojim slucajem mogu da misle.

Izraz lica iznenađene, zbunjene osobe, koja svojom "skamenjenom" facom podseća na praistorijsku figuru (kvazi)ribe iz Lepenskog Vira.
Odnosno 'smajli' o_0

Džeronimo je bio poglavica plemena Čirikava (Chiricahua) Apača. Pravo ime mu je bilo Kojale. Rodio se kod Turki Krika, pritoke reke Gila, današnja država Arizona, ali u to vreme Meksiko. Odgajan po plemenskim običajima, imao je mnogo žena i najmanje šestoro dece. Prvu ženu ubili su mu Meksikanci napadom na njegov logor dok su muškarci trgovali u gradu. Osim žene i troje dece, ubili su mu i majku. Ime Džeronimo dobio je jer je izvršio pokolj nad Meksikancima na praznik Svetog Jeronima. O njemu je kružio mit da ga meci ne mogu ubiti. Bio je i kod predsednika SAD. Od 1858. do 1886. borio se i bežao pred Meksikancima, kasnije Amerikancima. Po njegovim rečima, nikad nije bio poglavica, već vojni vođa. Poslednji je poglavica Indijanaca, koji se predao vojsci SAD. To se dogodilo 4. septembra 1886. godine u Kanjonu kostura, kad se Džeronimo, sa 38 ljudi strmoglavio u kanjon i predao američkom generalu Nelson Eplton Majlsu. Rodnu Arizonu nikad više nije video.

Prolog

12. jul 2011. 05:23. Bokokotorski zaliv, reklo bi se Prčanj, a možda je i Donja Lastva.

Damjan Zeko Rađenović od oca Buda, đeda Momira, i pranđeda Petra, nežno i graciozno, poput sibirskog leoparda korača po svom jedrenjaku i dolazi do mreže, koju je pre sat vremena zabacio u Jadran. Sa tranzistora okačenog na jednu od prečaga na jarbolu, trešte lagane note Petra Graša. Dok Damjan sluša kako junak pesme proliva suze i podiže nivo svetskog mora jer prokleta kurva ne da pičke, snažnim rukama polako izvlači mrežu iz vode. Dobar ulov. Jugo polako pojačava intenzitet i Damjan okreće svoj jedrenjak ka kopnu.

Flešbek

Ribarevina. Negde oko 1900. Današnja granica Srbije i Crne Gore.

Serdar Janko Vukotić i njegov brat Petar su se uputili za Beograd, jer se u svim planinskim krajevima Crne Gore osetio strašan deficit međ pičetinom. Međutim, na samoj granici nastala je šizma među braćom. Petar je bio razmaženo dete i izbegavao je bojeve. U njemu ko da nije tekla mrčovska krv njegovih predaka . Počeo je da plače. "Neću u taj Beograd, tamo svi nešto govore "brate, brate", šetaju kučiće po kiši i lumpuju po splavovima. Ja sam miran, idem na more da živim". I tako i bi. Janko je nastavio ka Beogradu, a Petar se uputio na Jadran.

Brzo se privikao na život. Posle par meseci, upoznao je Luciju, dalmatinku, mletačke krvi, koja je došla u Herceg Novi da prodaje ribu na pijaci. Ljubav je planula i oni su se ubrzo venčali. Izrodili su troje zlatne dece i živeli u kući na obali mora, negde oko Prevlake. Jeli su ribu. Mnogo ribe. Za doručak pohovani bakalar, marenda - riblja ikra sa prelivom od mariniranih školjki. ručak - riblja čorba, riblji paprikaš i belolučeni fileti od skuše, užina - hrskavi repići od raka, večera - riba po izboru. Kad su deca odlazila na ekskurziju, Damjan i Lucija su im spremali lanč pakete sa konzervama sardine i tunjevine, da se deca slučajno ne otruju kakvom drugom hranom. I slušali su muziku. Mnogo muzike. Ujutru, gledanje izlaska sunca i slušanje laganih nota. Čaša vina. Na podne, gledanje u nadolazeću plimu, milozvučne note i čaša vina. Uz ručak flaša vina i nežne note. Predveče, partija karata gde su A, K, Q, J likovi raznih riba, čaša vina i baršunaste note. Uveče, odvaljeni ko dupeta od vina koje su šljokali po ceo dan, počnu da hedbenguju i stejdždajvinguju uz serenade. Onda se Damjan prvi otrezni, pogleda se u ogledalo i srećno kaže samom sebi: „Pesma i bingo, sutra je novi dan, moram pripremit jedrenjak za ribolov“.

Epilog

2024. godina. Negde na granici Crne Gore i Hrvatske.

Vratija se Šime i nije donija ribu!

2 meseca kasnije, sve zalihe ribe su pojedene. 99, 4 posto primorske populacije je preminulo Uzrok: Glad ili nepriviknutost organizma na bilo šta drugo osim plodova mora. Jedan dečak sa obližnjeg brda, gleda apokaliptičniju scenu od zemljotresa u Dubrovniku, dok njegova gitara tiho jeca.

Moje omiljene psovke. Psovke same po sebi i nisu puno smešne, mnogo smešniji je način na koji se izgovaraju. Pogotovo ako to čini neki brkati čičica bez prednjih zuba.

ŠKK?!
Da je u pitanju stvar za jednu noć, razumio bih. Ali ovako, da djevojku s kojom si u vezi dulji period, živjeli skupa, ostavi te; onda da te s ovako debilnom frazom tješe prijatelji; to da ih ubiješ u afektu nijedan te sud ne bi trebao osuditi.

Treba uopće imati emocionalni i intelektualni kapacitet za razumijeti što znači napokon naći onu pokraj koje si miran, da ti ne puni glavu, da je voliš slušati i da ti je s njom bolja i iskrenija komunikacija nego s prijateljima od kojih si otuđen kao pojas Gaze od Palestine. Da se ne moraš pretvarati, da si svoj, da se razumijete na pogled kao iskusni konobari na krcatom piru.

Naravno, ne možeš ni prijateljima objasniti što ti uistinu znači jer bi odmah za njih ispao pičkopaćenik iako više iskustva imaju u brisanju tukija maramicom nakon Pornhuba nego sa ženama uživo ili koje nisu na napuhavanje.

Po matematičarima: Najbitnija stvar na svetu iz koje su nastale sve ostale sporedne stvari. Ne samo da bi đaci u osnovnim i srednjim školama trebalo da imaju po 10 časova matematike nedeljno, nego bi je trebalo uvesti kao obavezan predmet na sve fakultete.

Po đacima: Jedan od najtežih predmeta iz kog se dobijaju najlošije ocene, iz čega proizilaze najgore kazne i svakakve zabrane.

Omiljena zanimacija penzionera i abronoša poznijih godina. Sastoji se u prognoziranju dužine vremenskog perioda koji će mučenik o kojem se priča još da poživi.

Titula koja se može kupiti za par stotina evra, tačnije mixeta koja menja vasu "budućnost"!

Stvar koja će doneti mnoga "poboljšanja" u životu kao par hiljada prijatelja na fejsu,
apsolutno izbrisati zvanje strugara,metaloglodača,parketara...koje vas je pratilo u prošlosti!
Postaćete glavna tema medju klincima iz kraja, koji će vas pitati: Koliko si platio brate,koliko dugmića ima?
A vrhunac "novog zanimanja" su naravno klinkice koje će vas naravno oslovljavati sa sve "titulom"

Osoba koja od tebe može da bude udaljena godinu dana konjskog hoda ali sa kojom voliš da posediš, popiješ kafu, odeš na slavu i slično.
Proizašao je iz starog kragujevačkog običaja da budemo u svađi sa prvim komšijama oko međa dvorišta, dece, bacanja đubreta, pa se onda više družimo sa ljudima koji su fizički udaljeniji.

Bolji i savremeniji izraz za travu/gandžu/marijuanu...
Može se koristiti u svakom razgovoru, na svakom mestu, bez bojazni da će vas neko gledati popreko, ili vam se prikačiti. Sem naravno kolateralca iz Studenjaka.

Odatle nastaje nekoliko vezanih pojmova od kojih neke nema potrebe objašnjavati
knjižara, knjižar, bibliotekar - diler
književno/literarno/poetsko veče
komplet knjiga - paket
bestseleri, strani bestseleri, holandske kratke priče
ljubavni vikend roman, časopisi, žuta štampa - loša
SF - prskana
domaći autori/boemi - domaćica
stručna literatura - skank
sabrana dela - mešano
knjižica - mali džok
čitanje - duvanje
korice - rizle

Jehovini Svedoci(ili kako oni kažu za sebe-Crkva Isusa Hrista-svetaca poslednjih dana)je religiozna zajednica;da ne kažem sekta,nastala relativno skoro,žive po svojim interpretacijama Svetog Pisma,tako da umesto nedeljom ne rade subotom,i odatle je i drugi ustaljeni naziv za njih-subotari,
ne slave slavu,ne drže ikone i ne nose krstiće oko vrata ili ruke,jer je protivno njihovim verovanjima.
jož jedna zanimljivost vezana za njih je da odbijaju oružje,transplantacije organa i transfuzije(opet je u suprotnosti sa njihovim načelima)
princip njihove organizovanosti je teritorijalan,svako dobije odredjeni reon koji treba da obilazi(kao poštari)i da pokušava da ljude preobrati u njihovo vidjenje religije.
Izdržavaju se donacijama samih članova,svojim časopisima i OBAVEZNIM desetkom primanja samih članova.
Po organizovanju liče na Crnogorce u Beogradu,uvek će naći posao i smeštaj za svog člana,kvaka je samo u tome što uglavnom cela zarada ide sekti.Za sebe kažu da su pacifisti ,mada je meni njihov način vrbovanja novih preobraćenika malo agresivan.
e ,da , ne piju kafu ,koka.kolu ,alkohol ...ne puše, sex pre braka je tabu,DOSADNO BRATE!!!

Višebožačka religija, nastala 1848. objavljivanjem „Komunističkog manifesta“ – svetog pisma koje napisahu jevanđelisti Karl Marks i Fridrih Engels. U svetom pismu su najavili dolazak prvog boga za 1917. u Rusiji. Vernici se nazivaju komunisti. Vrhovni bog je Josif Visarionovič Staljin, bog svih sovjeta i staljinista. Imao je više moći od kojih je najviše koristio Veliku čistku i Sibir. Staljin je na vrhovnom tronu nasledio Vladimira Iljiča Lenjina, prethodnog boga.
Jedan od značajnih bogova panteonu komunizma je Josip Broz Tito, u narodu češće zvan drug Tito. Jugosloveni su smatrali druga Tita za vrhovnog boga, a Staljina za boga nižeg ranga. Bio je u lošim odnosima sa Staljinom. Najčešće je koristio moć Goli otok, uglavnom na jereticima (komunistima koji su poštovali kultove drugih bogova, najčešće Staljina). Jedini komunistički bog poštovan na zapadu. Nakon Titove smrti, otvoreno je svetilište Kuća cveća na Dedinju, koje svake godine obiđe veliki broj vernika.
Komunizam je danas ugrožena religijia. Održala se samo na Kubi i Severnoj Koreji, Laosu, Vijetnami i Kini (samo zvanično).

Spolja: Neuspeli projekat estetskog hirurga-stažiste i uspešan poduhvat šminkera, stiliste i frizera koji je mrze
Iznutra: Dva grama pilećeg mozga obavijenog paučinom
Atributi: Promukli glas za koji kažu da je "specifičan", a uklapa se u raznorazne žalopojke i kukumavke u kojima se umire, ubija, gine, pluta niz vodu, kleči na kolenima, vadi srce naživo, i sl.
Status: Idol je svim mogućim seljančicama, droljicama i "pevačkim zvezdama u usponu" sa prostora bivše SFRJ. Ne samo zbog pevačke "karijere" i broja snimljenih cajki, nego i zbog privatnog uspeha (pobogu, bila je udata za Arkana i s njim ima dvoje divne dece), živi u vili, vozi najskuplje zverke od auta, itd.
Klinci i odrasli bilmezi treniraju desanku na omot njenog novog cd-a
Sve u svemu: Priprosta seljančica koja se u istom takvom društvu dočepala mikrofona, love i tv ekrana. U jednom bolesnom vremenu izgradila sve što danas ima, i nekom neobjašnjivom logikom neizostavni je i najslikaniji gost svih važnih dešavanja, počev od modnih, zabavnih, kulturnih (?), političkih, humanitarnih (???), pa i sportskih