Covek koji bukvalno jede govna.Inace postao je sinonim za svastojede(shit-o-jede).

Ne oni koji zvone, gase sveće, pevaju u crkvenom horu i kite popa. Reč je o osobama koje znaju biti iritantne kao novi singl Jelene Karleuše. Osobe koje umesto Gregorijanskog, koriste crkveni kalendar i njime Vas šibaju po mozgu.

Početak zapleta gotovo svakog modernog horor filma.

Nisam ni ja sisao vesla. Znam i ja da jebem.

Poznati fabrika iz Mladenovca, specijalizovana za keramičke proizvode, među njima i pločice. U žargonu, ovaj izraz se koristi za lepo oblikovane muške trbušne mišiće a la Bred Pit.

Savremeno srpsko božanstvo-mitsko biće iz reda omnipotentnih Neklošara sa bezdlaknim jezikom (dele genetski materijal sa delfinima, grifinima, serafimima i Džonom Malkovičem; prim.dež.biol.), po hijerarhiji locirano negde na šestom-sedmom etažu 50-ospratnog korporativnog solitera ali sa potpunom samostalnošću i autonomijom, ne slušajući nikakve naredbe od gore i ne polažući račune nikome do sâmom sebi. Malo se zna o tome kako je i zašto ovo stvorenje zapravo nastalo, mada neki istorijski izvori tvrde da su u čitavu priču svoje prste morali umešati bogovi Rubin i Čivas pre svega zbog sposobnosti Anđusa da bljuje vatru na čvabalo i guz.

Ono što je, pak, još veća nepoznanica u vezi sa naslovnim entitetom jeste to a) čemu isti duguje svoj imunitet kod ostalih bogova i - s tim u vezi - b) kako uopšte uspeva da opstoji tako sam i neklošarski u nimalo naivnoj sredini Panteona Nebeskog? Legenda, naime, kaže da je još dok se stvarao u nebuli u sazvežđu SRS, Anđus (u sumerskim i koptskim spisima poznat i kao "Anjelicus") počeo da prikuplja važne i - što je još bitnije - škakljive informacije o drugim božanstvima i mitskim bićima oko sebe, kojima ih i dan-danas drži u svojevrsnom šahu, šehu, šuhu, uglavnom - za muda.

Anđus je počasni Sliterinac i, logično, odlično se služi nemuštim jezikom. Po jednom nezvaničnom proročanstvu uklesanom na granitnu stenu poviše planinskog vrha Maganik, na Dan Svetog Kopernikusa limburga meseca Anđus Omnipotentni će nemuštim jezikom obelodaniti sve tajne i skandale i dovesti Žiku Obretkovića na tron Svarogov...

Očajnički vapaj malera, koji više ne vidi izlaz, ne vidi svetlo na kraju tunela. I da primeti svetlo na kraju tunela, to bi verovatno bio voz. Maler je njegovo srednje ime. Čovek kojem svaki dan počinje ustajanjem na levu nogu U školi je uvek bio prekobrojan na fudbalu, nije upisao faks, bio je prvi ispod crte.

Simbol ultimativne kombinacije. Spoj dva savršenstva koja stvaraju novu, nenadjebivu vrednost, uzvišeniju i od Platonove ideje. Ne treba mešati sa Jinom i Jangom, jer se ne radi o suprotstavljenim principima koji stvaraju ravnotežu, ovaj spoj maksimizira vrednost u plusu, probijajući postojeće limite. Spoj Pelea i Maradone, Lamburdžinija i Ferarija, Nutele i Eurokrema, prasetine i jagnjetine, Murinja i Fergusona, Miškovića i Beka...

Dupe, zadnjica.

Geneza: Bulja->Ljabu->Ljabana; Pribeležno u Zemunu.

Scena: predgrađe. Zatopljeni filter kamere, usporeni snimak. Mačka pretrčava užareni asfalt. Vintidž Mustang automobil prolazi cestom, u njemu dvojica likova isturenih laktova. Ne pričaju. Kamera lagano pomera fokus na šareno obučene ljude koji sede na pragovima. Oni su znojavi. Svima pantalone spale do pola guzice. Radni dan, a bleje, jebiga, da ne poveruješ kako se lepo živi od otimanja Nikon fotoaparata britanskim turistima kad se zagube u faveli. Nema debelih, nema bobuljičavih, ten im je uniformno kremast. Pozdravljaju klimanjem glave ove u automobilu. Znojavi su.

Prelaz kamere na pendžer mlade deve. Iz radničke porodice je, niža srednja klasa. Obučena je u majicu bez rukava i odsečene teksas pantalonice. Sise precizna trojka. Danas se potrefilo da ne volontira u crkvi kod oca Miguela, ne ide ni da prodaje cveće i ne skuplja pare za siročad iz čileanskog samostana. Ona se smara. Vruće joj je, i vrućina je tera na grešne misli. Steže brojanicu na grudi, moli se za održanje nevinosti katoličkog pičića. Sad dvojka je ipak u opticaju, sevanje u dvojku valjda ne spada pod jurizdikciju šokačkog Isusa. Znojava je.

Kadar na ulicu. Grupa iz kraja dolazi. Nabavili su i jednog Kineza. Tu su bubnjevi, radio kasetaš, gusle i vuvuzele. Bam, tras, decibeli basa lome zvučnike. Tempo ubrzava. Fastforward videa sa 14 na 24 frejmova. Tu je i on. Papi. Nosi maramu ispod šešira. Atlet majicu da istakne biceps, vidi se da je dečko radio na sebi, ali nije nagruvan k'o Dorian Jejts, jok, ne, to je od salse. Latino seksi, crn i mističan. I on je znojav. Oko vrata mu je ogrlica sa žetonom. Ukr’o od Cobeta kaiš sa gigantskom kopčom. Došao je da kobjasni neke stvari, znaš iz geta je, težak mu je život. I on repuje. I dok to radi, mlati rukom u kameru. Pantalone mu spadaju. Sreća pa ne mogu dalje od dubokih zeleno-ljubičastih patika sa ogromnim jezikom. Prelazak na refren, uzvlačenje pantalona. Opet priča u kameru i rukama preti snimatelju.

Oštar kadar nazad na malu. Ona je čula latino ritam, greh je nadvladao, krv je nečista. Kadar ruke koja steže brojanicu. Ah, fleška - Papi je tu! Silazi, trči. Opet 14 frejmova po sekundi. Baba uzela u ruke džoger i zabarikadirala hodnik da joj spreči put da se vidi sa Papijem. I baba je znojava. Gazi babu, baba leže, i baca poslednji pogled na ikonu Svetog Karmelita od Bogote. Babina ruka pada i brojanica ispada iz babine ruke na pod, dole je laminat, jebiga sirotinja. Pogled sa ulice na ulaz zgrade, mala istrčava, njegova bejbi je konačno sa njenim Papijem. Papi će noćas jebati, u oba slota. Dernek se nastavlja. Oh, kako su svi oni tako kul šareni, bezbrižni, puni nade, neispunjenih snova, a opet tako krimi i strastveni. I znojavi.

O, majku vam milosnu jebem, zar je problem kupiti običan glicerinski sapun, uniseks antiperspirant, običnu jednobojnu majicu, i neki polovan fen. U vr’ glave 20 evra, mala cena za veliku uslugu neidenja na kurac.

Izraz nastao u srbiji početkom ovog veka. Lokacija moja kuća.
Ne označava ono sto je većina vas pomislila i nema nikakve veze sa sexom, izraz ko liže taj diže oznacava da onaj ko poslednji ostane za stolom da jede (kanta za otpatke) dok su svi zavrsili rucak mora da pocisti sto i opere sudove.

Živa legenda svakog komšiluka, vlasnica lokalnog frizeraja-bjuti salona-solarijuma-buvare® i žena mističnih godina koja je šišala tvog dedu, tvog oca a otkad znaš za sebe šiša i tebe i stara se da u svet ne ideš izgledajući k'o šiptar ili, još gore, kao student Filozofije. Zapravo, svaki ortodoksni muškarac ima svoju Snežu i svojoj Sneži se uvek iznova vraća, kao što se Lesi vraća kući, pijanac kafani a ranjeni orao Slobodi Mićalović. To je taj neki odnos konstalacije tipa doktor↔pacijent, konobarica↔stalni gost - prefamozni krug poverenja koji ostaje za ceo život, momenta k'o kad zapatiš tazbinu...samo bez nedeljnih ručkova u tišini zveckanja srebrnim escajgom i nekog olinjalog diska Ćopavog Smrada od Panonije.

Zašto Sneža?, pitate se vi koji posećujete NJKV Panjkovića i plaćate tri tisuće za jedan pramen. Verujte - tako nešto se ne pita. Jer Sneža je ta koja me je ošišala kad sam kretao u 1.razred, pravila mi mini-val za obe mature (izvor: deky_aod), stavljala mi gel kad sam vodio Jasminu u Kinoteku na "Petra Pana" a Tamaru na koncert Sinana, lepila mi kosu s poda kad sam se ono prepio na Bir Festu pa dozvolio drugarici da me unakazi, rebnula na "nulu" kad sam izgubio opkladu da će Jugoslavija tući Argentinu...i u sijaset drugih prilika bila delom mog života a da za to često nikad nisam ni platio. Kakvi kurac stilisti, modelari kose, titanijumske makaze, češljevi od kornjačinog oklopa, pičke materine. Sa mašinicom u jednoj i cigarom u drugoj ruci, ta uvek nasmejana žena oblikovala je moju i kose generacija likova pre mene a da ja niti jednom nisam rekao koliko i kako da me ošiša...ili, eto, nije znala drugačije.

Što bi rek'o Sandi Cenov "...ima drugih, ima boljih, ali nebo zna, samo ti si jedna SNEŽANA."

Pojava zastupljena u seoskim okruženjima a odnosi se na period kada se rade seno ili slama. Detaljno objašnjenje ove sintagme se krije u poslu koji obavlja onaj što je na prikolici i on predstavlja glavni pokretački motor cele situacije. Jer ukoliko on nešto za'ebe, seno/slama neće "živo" stići do krajnjeg odredišta. Dakle, osnovni zadatak je sve lepo uklopiti i ne izgubiti vezu u pakovanju.

Najmisteriozniji srpski svetac. Veruje se da je zaštitnik srebroljubaca i izdajnika. Karakterističan je po tome što nema određeni datum obeležavanja, kao ni prateće obrede.
Poznat još i kao najpromiskuitetniji srpski svetac. Slave ga, uglavnom, stariji ljudi sa sela, i to tako što ga najčešće pominju u psovkama.

Starocrnogorska hard-kor rečenica kojom se stavljalo sagovorniku do znanja da laže i pretjeruje.

Nenadjebivi superlativ ružnoće. Atribut apsolutne i neuporedive nakaznosti. Estetska titula koja se dodeljuje isključivo individuama tako unesrećene spoljašnjosti da istom mogu jedino privući ose ili jebeni meteor a oterati zmije, guštere i krokodile ( ostale gmizavce i da ne pominjemo ). Opisni pridev kojim imenujemo sve one, čini se od Boga izdane, osobe koje nisu ''samo'' ili ''jednostavno'' ružne već svojim fizičkim izgledom ( a neretko i u kombinaciji sa odgovarajućim mozgom ) ozbiljno i na krajnje SLOŽEN način dovode u pitanje samo poreklo ljudskog genoma (genom = skup svih gena ; prim.prev ). Poreklo izraza datira još od postanka čoveka ( izvesnom Adamu je bilo mnooogo dosadno) a upotreba u današnjem slengu se jedino može objasniti primerom bubašvabe. Naime, ova grozomorna buba spada u, ruku na srce, jedna od odvratnijih stvorenja na planeti Zemlji ali je i pored toga ne možemo nazvati ''greškom prirode'' jerbo ju je dobri Bog zamislio i stvorio da se rodi, živi i umre kao prokleta bubašvaba. To, međutim, nikako ne možemo reći i za ljudske primerke iz naslova. Njih Gospod kao da je napustio. Odjebao. Zapalio i nije se vratio. Preselio se i nije im javio gde. E sad, šta se tačno odigralo tokom svetog i, što se carstva zemaljskog tiče, neophodnog čina začeća i ko je šta ujeb'o neposredno pred samu ejakulaciju ( neki pominju i ''preobilnu konzumaciju tečnog šodera, tečnog šodera''... ) – niko nije u stanju pouzdano da kaže ( a tu mislim i na same roditelje čudovišta ) ali šta god da je u pitanju, konačni proizvod nije ispao nimalo lep za oko ( doduše, ni za sekiru ). Posle devet meseci TREĆEG STANJA, umesto zdrave i prave ljudske bebe, izleglo se malo, rutavo zmajče. Al' neka ga. Nek' je živo i zdravo. Samo nek' ne prilazi...

Pitanje koje spušta na zemlju svakog dokonog, a obavezno nadrkanog seratora koji je umislio da drži govor pred širokim auditorijumom, a u stvari mlati praznu slamu u amfiteatru u kom prazne reči još praznije odzvanjaju (karakteristično za komunikaciju preko neta).

Pravi primer (ne)umeća kuvanja lokalnih kuvara koji misle da su vrsni poznavaoci 'domaće kuhinje'. Svaki restoran je isti u koji god grad otišli, tu su vezani ćilimi iz Pirota koje je lično aladin vozio, stolovi i stolice od celog komada drveta jedva malo obrađeni, točak od kočija i naravno neizostavni zemljani tanjiri ukrašeni u dezenima narodne nošnje.

Ono što je uvek isto u svakom restoranu je i jelovnik, obično je tu DOMAĆA vruća proja koja je po običaju suva, ćevapi sa specijalnom aromom znoja roštilj majstora, kajmak, kiseli kupus i ostala nacionalna jela koja se po običaju ukrašavaju zelenom salatom koju samo isperu i menjaju po tanjirima.

Osoblje restorana po difoltu nosi crne pantalone, bele košilje i crne prsluke, računa naravno nema jer je reč konobara amin, rakija se dobija u čokanjčićima, služe se samo domaća pića, ako zatražiš viski dobiješ šamarčinu i jedan deci vinjaka. Ne postoje proizvođači vina, dobiješ u bokalu miks raznih vina koje je dodatno razvodnjeno, sokovi stoje čisto kao ukras i velika je verovatnoća da je istekao rok.

Najnoviji reality show iz produkcijske kuće Emotion, koji će startovati u januaru sledeće godine. Pošto su Emotionovci videli da je vrag odneo šalu te da im gledanost svih emisija drastično opada, rešili su da izvuku poslednjeg asa iz rukava i narodu prezentuju reality show neviđen do sada. 4 takmaca za mesto Patrijarha će provesti nekoliko dana na soli i 'lebu u kući Velikog Patrijarha. Samo jedan će biti pobednik...

Jedan magični svet koji se pojavljuje samo u nekim jeftinijim novinama poput Kurira i Alo!a. U tom svetu nema ratova, nema poreza, nema siromaštva, nema škola; ali zato je sve prepuno silovanja i egzibicionizma. Takođe, policija nema šta da radi posebno, pa zato i od najmanje sitnice prave dramu. Međutim, običan narod ništa ne radi, dok poznati kolju i pale, te ih policija brutalno hapsi.
Taj svet se deli na: Srbiju, Evropu i Zapad. Srbija je neko siromašno ostrvo u kojem se najviše dešavaju pomenuti događaji; Evropa je bogata zemlja koja pomaže Srbiji; Zapad je raj u kojem sendviči rastu na drveće i svako može da postane milijarder.
Zapanjujuće je da, iako nema mesta kao što su Libija ili Kosovo, ludilo ide na sve strane. Ljudi trče goli u crkvi, poznate pevaljke pljačkaju banke, glumci siluju devojčice, dede jedu svojim unucima oči, mačke u čoporima kasape starice... Ipak, u ovom svetu najgori zločin nije silovanje ili kanibalizam, nego zlostavljanje pasa.

I sve o tom neobičnom svetu se može pročitati samo u Kuriru i sličnim novinama.