Najsmrdljivija ptica na svetu.Moj tata uvek zna kad ce da proleti pored nas i uvek mi kaze "pazi golub"!
Celo veče skupljaš snagu da se obratiš devojci koju si primetio čim si ušao. Jasno, toliko je lepa da izgleda kao centar gravitacije celog sistema lokala - svi se vrte oko nje, ali joj niko ne prilazi. Nije ni čudo, za nju je ispod nivoa svako ko nema barem šest krila kao Serafim Gospodnji, zbog nje bi se i Lucifer ispovedio u iskrenoj veri bilo kome osim Kačavendi. Skupio si šest vinjaka, uvukao muda u trbušnu duplju i prišao da joj otvoreno kažeš svoje najtajnije misli i želje. Odbila te. Naravno.
- Priđe li ti onoj maloj sinoć?
- Priđe...
- I?
- Pogledala me k'o usran klozet. Prosto sam osetio vrata kako se zatvaraju...
Onaj kome je dan počeo naopačke,Ustao na levu nogu tj.
Nije mu baš srećan dan.
Brate šta ti je?
Izgledaš ko usran.
Način da nekom poručiš visoki stepen njegove neželjenosti na, po meni, prilično duhovit i prost način.
Prijatelj (meni):''Matori, sve me žele...''
Ja:''Daj, ne seri, otimaju se o tebe k'o o usran štap!''
Kad neko nesto jako hoce.
1:Kad ćemo kući?
2:Evo saćemo.
...
1:Kad ćemo kući(Opet)?
2:Ićićemo, ima vremena. Sta si navalio ko' za usran štap!
Pražnjenje septičkih jama.
- Samo sad da se napuni cisterna. Mogu da sednem?
- Može, može sedi. Kaži mi majstore, jel’ se može živeti od pražnjenja septičkih jama?
- Pa nije loša zarada, ali da ti iskreno kažem - usran je to posao!
Utešni moto klabing ninfomanke dok muva dekintiranu momčad za šankom ili barskim stolom.
U intervalima popuštanja bešike, golub iz separea se može lako kamuflirati u masu smrtnika, da bi došao do klonje, što predstavlja idealnu priliku da ga klabing pičić ščepa. Mada on ni kad se ulovi nije siguran, ipak je to tatino dete ili okoreli profiter. Navikli su na sve i odmah.
Vrabac je uvek tu. Pijan, ne traži mnogo. Što je sigurno, sigurno je.
- Draga moja, kako ti je sinoć bilo sa Majom i malom Jecikom?
- Uff bilo je fuul! Odvalile smo se znaš kako. Prišli nam neki momci sa ETF-a. Odmah dajem korpu tim idiotima sa teglašicama, znaš me. :smešak: Posle nekog vremena, kada smo slistile po flašu tekile, krenule smo mi u akciju, jer znaš, od čekanja nema ništa. I krenule mi, kako gde priđemo, oborimo ih s' nogu. Sami padaju ko pokošeni. I muzika je bila baš kul. Sve naše domaće puštali.
- Pa čekaj, koliko si tih vrabaca navatala na kraju?
- Joj sad da me rokneš, ne znam. Možda 5, ali sve naivno, samo žvaka.
- Golubivi ništa?
- Ništa.. :tužafaca:
-Bogtejebo, pričala sam ti kako se sa tim pticama razgovara. Samo na nivou, da ih isprovociraš. Posle sve samo ide.
- Ma muka mi je da se bakćem sa njima, bolje vrabac u ruci nego golub na grani, kapiraš spiku...
Fin način da se kaže da je neko prdnuo.
Sede Lala i Crnogorac. Odjednom Crnogorac prdne i Lala mu reče: "Iju, izlete golub!" A Crnogorac: "Kakav golub, polijeti sooookoooo!"
Prdež koji je uspeo u životu.
Svojim auditivnim, a odmah zatim i olfaktivnim jezikom veoma elokventno šalje poruku sagovorniku i jasno mu ukazuje na intenzivan bol u uvetu.
Najbolji način za ispuštanje jeste blagim oslanjanjem podlaktice o ivicu fotelje pri čemu podižete jedan od dva guza i stvarate savršen ugao, a i povoljne uslove za uzletanje.
- I kad smo stigli u taj tržni centar, imaš se čuda načuditi
- Draga?
- Torbice kakve ti duša zaželi, crvene, bele, na rame i za u ruku
- E, ovaj, imaš u kujni
- A haljinice tek, duge, kratke, uske, široke, sa šljokicama i bez, pa onda marame, pa bolero
- :ispuštanje:
- Iju, baš si seljačina! A da vidiš tek lakove za nokteaaAAAAAAA, kontaminirana zona, mejdej mejdej, napuštaj brod!
- E tako. :dobacuje: Oprosti draga, Evroliga!
Srećno ti bilo.
Devojka: 'Sutra prijemni, poludeću! Imam veliku tremu, ne znam kako ću da uradim sve ću da zajebem!!!'
Dečko: 'Ajde, ajde, nemoj da brineš, posraće te golub biće sve dobro.'
Devojka: 'Ma jebo te golub, neću spavati noćas ti mi pričaš o golubovima.'
Dečko: 'Sašiješ 2 pivkana i ima odma da zaspeš, i ujutru 2 veselice dan će sutra lepo da ti krene. Odo ja, golub te posr'o sutra, pa javi kako si prošla.'
Je osoba koja često menja svoje misljenje, taman kada pomislite da znate sa kime imate posla on promeni svoje misljenje.Dogovor sa takvom osobom na dugi rok smatra se prakticno nemogucim. U zavisnosti od dela Srbije u kome zivite negde ga zovu i Golub preletač.Ti prevrtači veoma cesto imaju i svoja udruzenja SRS,SPO,SPS,DS,DSS,LDP..itd. izmedju njih prakticno i nema neke velike razlike, osim u tome da li im se inicijali udruzenja sastoje od 2 ili 3 slova,a jedina i najveca razlika je u tome, koji se najviše isprevrtao.
Katastrofalno su prevrtljivi po okolinu.Ne prezaju ni od čega ako treba postići cilj - ima i da jedu i da seru, zavisno od cilja; samo vrše prelet dok suštinu niko ne dira niti menja.Koncepcija sa koje polaze uglavnom je nepoznata, mada na sva usta i sve vreme o njoj pričaju ...
Kod te vrste golubova vaze i tri osnovna pticija zakona :
1.Broj prevrtanja nije ogranicen.
2.Svaki golub moze preletati iz jednog udruzenja (saveza) u drugi.
3.Prevrtanje mozete obaviti kad god pozelite, osim kada ste ucenjeni optuznicom ili nekom slicnom aferom.
Najveci vlasnici prevrtaca a ujedno i ornitolozi su Dacic,Miskovic,Peconi,Tadic,Nikolic,Draskovic..itd
Napomena: Da bi ste bili dobar golubar i sami morate biti strastveni citaj-najbolji prevrtac(preletac)
Simbol velikog bola u kurcu. Potpuno nezainteresovan, vremenom naviknut na veliki broj ljudi, razvio je svoju sposobnost da bez trunke straha šeta ulicama velikoga grada. Ne plaši se blizine drugih, samo se malo skloni u stranu i iskulira. Za razliku od gradskog goluba Pitera, seoski golub Dragiša je plašljiv poput gazele: 'oće krila da polomi kad mu se neko približi u radijusu od sedam metara.
Piter: Oooooooo, Dragiša!
Dragiša: Idi, bre, prestravi me.
Piter: Puca mi kurac.
Deprimirajući izgled čoveka. U stvari si tužan i smoren.
Pogledaj ga : ,, Izgleda ko posran golub''.
Egocentrični naduvani prepotentni lik koji je u oblacima i samo sere po drugima.
Golub: Pa kako ne znaš da to ne ide tako? Zar moram uvek sve da ti pokažem?
Ja: Pitaj jel' me zanima.
Kaže se za osobu koja je snuždena.
Iskreno rečeno, ovo je pomalo paradoksalan izraz jer su golubovi mnogo češće subjekat, nego objekat gorenavedene radnje.
Srki:”Goksi, šta si oborio nos, k’o posran golub?”
Goksi:“Ostavila me Mira, pa sam u kanalu.“
Srki:“Glavu gore, ima još riba u Okeanu!“
To je jedna stara takozvana prdež pesma, koja se peva kada neko prdne.
Kako gejše koriste osmeh da bi sakrile neka druga osećanja (sramotu, tugu, neraspoloženje) tako prdač koristi ovaj poklič tj. refren pesme da zatrpa neugodnost nastalu nepoželjnim zvučnim (a ne retko i organoleptičkim (tj.mirisnim)) efektom.
Način da se situacija u kojoj ispadate glupi i nepristojni okrene u Vašu korist i odjednom ispadate duhoviti i zanimljivi.
Vrlo korisna i nadasve primenjiva fora.
Momak stoji sa ortacima i ribama i odjednom prdne. Da bi prekinuo neprijatnost i zasmejao društvo, opušteno zapeva:
"Poleteće beli golub"
i onda se svi smeju i niko i ne primećuje smrad.
Iako volim i postujem sve zivotinje...Pacov koji leti,i posere ti se na odecu bas kad ne treba*!
Babe kazu da kad te posere ptica,dobijas pare.Ja kazem da je to bezvezarija-kad te posere golub nesh videti ni para,a ni ribu sa kojom si krenuo da se nadjes
Dan kada ništa ne ide od noge, a kamoli od ruke.
Budim se. Lagano otvaram oci. Jutro predivno, ptice cvrkuću, sunce sija. Lagano se protegnem, stanem na noge, a onda osjetim tup bol u predjelu desne pete i čitavog lijevog stopala. Pogled na dole, kad ono lego kockice koje su moji maloljetni rodjaci iskopali iz nekog sandučeta u kući. Sa blagim šepanjem dolazim do kupatila, i okliznem se na vodu koju je veš mašina pustila u toku noći. Dobro ugruvam tintaru, ustanem i prilazim lavabou. Obavim većinu jutarnjih radnji. Vratim se u sobu, nađem neke krpe, uvučem se u njih. Sat pokazuje 6.15. Koji ću moj tako rano, upitam se. Ulazim u kujnu, vidim, tamo sat pokazuje 10.30. Mašala, okasni se na predavanja. Na brzaka krenem, odem do stanice, i čekam bus. Prolaze autobusi, a nijedan koji meni treba. Stade jedan, iz njega izlazi lik i kači papir da bus koji meni treba danas ne saobraća. Elem, sačekam nekakav bus koji staje na 20 min od faxa, i to je najbliže moguće. Na satu 13.30. Stižem na fax, čujem bio nekakav testić, lak ko papir na kom je napisan. Bonus od 10 poena. Aj jeiga, kažem, život ide dalje. Još samo 2 sata predavanja. Profa nešto ljut, ja rek'o, aj se smirim, da me ne izbaci. Međutim, zivka me kolega iz drugog reda iza mene, kao, nešto bi da me pita. Okrenem glavu, prozborim nešto, profa me vidi, i naravno, sa slašću izbaci. 'Bem ti usran dan, velim u sebi. Izađem ispred amfiteatra. Telefon zvoni, mala zove, kaže ne može večeras, dolaze joj gosti. Aj nema veze, kažem joj, vidjećemo se valjda nekad. Pogledam napolje, a ono se naoblačilo, i kiša prokapava. Taman da izađem, a ono udari pljusak. Lijepo, od ovog ne može gore, pomislih. Na satu 16.00. Pod pljuskom krećem prema onoj stanici od 20 minuta. Stižem tamo, naravno sve puno pod onim limom iznad klupe. Skontam da sam trebao da uplatim obroke. Naravno da je sad kasno, kojmoj, kad oni rade do 2. Nema veze. Bus konačno stiže, ja ulazim, i krećem. Vozim se tako, kad na trećoj stanici, vozač kaže, ajmo napolje, motor se pregrijao itd. Opet kisnem. Na satu 17.00. Da idem u menzu na večeru, ne ide mi se.Sačekaću drugi bus. Vraćam se u zgradu, vidim poštu, stigli računi. Krenem u lift, pritisnem 7, i ide lift, prvi, drugi, treci sprat, kad stade između četvrtog i petog. Super. U to na satu 18.34. Ja skinem sat i lupim ga o pod lifta što sam jače mogao. Isti se raspadne. Pritisnem ALARM, kad za oko po' sata stiže ekipa, izlazim iz lifta. Taman da uđem u stan, kad me sretoše stranački odvratadovrataši, te i s njima kao da prozborim. Odjebem ih, uđem u stan, pogledam u frižider. Prazan, niti piva, niti hrane. Pogledam na sat, vrijeme za večeru, 19.30. A zajebi, odo gledam TV. Upalim TV, on radi dobro nekih pola sata, odjednom počne da zuji, zuji, zuji i eksplodira. Pukla katoda, mamu joj njenu. Sati 20.30. Zovem nekog pajtosa, velim, ajmo u grad, a on se ko pikica nećka. Ja mu kažem, buraz, 'oćeš nećeš, nećeš, goni se. Odem u obližnji kafić, naručim Staropramen, kad poče i konobar. Te ne mogu da ti dam pivo, te daj isprave, te ovo, te ono, i odjebem ga, sa dodatkom da u tu kafanu više ne svraćam. Nazad u stan, koji moj, odo' da spavam. Legnem u krevet, opet se blago protegnem i udarim o zid. Sa tupom glavoboljom, zaspem, u nadi da od ovog gore ne može.
Iz nekog razloga kad si klinac, tvoj deda ili tvoja baba poistovećuju tvoj prdež sa golubom koji je upravo odleteo.
* Igraš šah sa dedom, deda, naravno, profesionalac, pušta te, ali se ti i tad mučiš i sav napet razmišljaš o sledećem potezu... i pustiš gas od mukotrpnog razmišljanja.
Deda: Opa, sine, odlete golub...
Ti: Ma jok bre deda, to sam ja prdnuo...
Kažemo onome ko je sklon sve neuspehe, u nekim slučajevima i uspehe, prepisati sreći, odnosno nesreći koja se na njega namerila, k'o pijanac na konobaricu sa velikim sisama.
-Možeš li verovati da me šutnula Mira, treća veza za redom...kakve su žene kučke!
-Kad varaš k'o nenormalan, pa ajd' da znaš sakriti, nego kao klinac u trećem srednje...
-Ma nije to, nego baksuz, koje su šanse da me njena sestra vidi u čardi na Dunavu?
-Pazi 'vako, ni golub te neće tri puta za redom slučajno posrati. Kad te uneredi prvi put, dobro! Sutra se ponovo desi, znači da je vreme za rasmišljanje. Treći put kad te posere, moraš preduzeti nešto! Promeni put kojim ideš, ubi goluba, bilo šta...
-Šta pričaš čoveče, mene nikad golub nije posr'o!
-Jeste druže, mnogo puta, samo što se to govno nije moglo maramicom obrisati...
