Doživeti odjednom, potpuno iznenadno, neku situaciju od koje kroz telo brzinom meksičkog spermića proleti osećaj kao da milion trnaca piči gore-dole, od prstiju na nozi pa sve do malog mozga.
Veoma neprijatan osećaj, usko povezan sa strahom, koji ume na sekund, dva potpuno da parališe celo telo.
- Đole, aj po vodu, najbliže živiš?
- Ajde stvarno Đole.
- Pa hoću, što da ne. Evo me brzo.
- Reci koji je Đole car, nikad ga ništa ne mrzi.
- Ma da bre. Legenda. A baš sam žedan k'o konj.
- Što je stao tamo, što ne ulazi u zgradu?
- Nemam pojma. Vidi što je zab'o Boktemazo. Nepokretan.
- Je l' to gleda tamo iza ćoška nešto?
- Da bre, ali vidi što je nepomičan skroz.
- Pa šta gleda budala tamo? Nek' ide po vodu više.
- Je l' ono baba Stana prolazi pored njega? Ček malo, zar nije baba Stana umrla prošle nedelje?
- Pa da. Ovo je njena sestra bliznakinja koja je došla iz Crne Gore tu da živi.
- Ne seri. Je l' zna on da ona ima sestru bliznakinju u Crnoj Gori?
- Ne zna. Moja baba je blejala sa pokojnom Stanom pa otud znam.
- A zato je on pretrn'o tako....hehehehe.....vidi ga još se ne pomera.
hehe a uvek nagazim tako kada hoću da linkujem nešto, neku dobru defku. Bilijevu nisam mogao da ulinkujem jer se nije uklapala, ali mi je bila gotivna.
A izraz sam nagazio kada sam u onoj juče defki, hteo da linkujem ovaj izraz :)
Tako se uglavnom svašta i nađe :)
Pa i ja sam u svojoj poslednjoj linkovao jedan nedefinisani izraz. Kada bi neko kliktao, provalio bi. Često to radim :)
Fala, fala. Ovo se nije dogodilo, ali nešto slično spuki jeste. I to meni. Ja sam išao po vodu, jer sam živeo na prizemlju. Brrrrrrrr.....
Misliš, kad bi kliktao neko od onih koji umeju da pišu i još uvek to rade :)
Bogme ja sam klikn'o i utefteris'o :)
Ja se ne sećam, mada se sećam događaja koji me je podstakao na primer i tada sam pretrn'o. Tačnije pretrn'o bi, da sam odmah saznao kako je od nas dvadeset, samo uz mene još jedan drugar video tu babu ispred mene. Niko drugi. Nas dvoje.
Ladno sam i ja to pomislio dok sam pisao defku.
+ Има и слична прича у мом комшилуку. Био неки лик звао се пијани Јово. Он је био у Ужицу нешто попут Мише Тумбаса у БГ. Ишао човек на све Слободине утакмице али га управа од страха да не покуша неке егзибиције попут Мишиних није пуштала на стадион задње 2 године. Имо Слободин дрес од пре 30 година, и умро од прошле зиме после неког времена дошао његов брат за кога нико није ни знао да постоји, обуко његов дрес и ишо улицом, народ се онесвешћиво од страха. После почео човек да говори "ја нисам он ја сам му брат".
Čim sam video da kopaš po nekim starijim defkama, znao sam da pišeš. Dobra, baš. I nevera da je nedefinisano do sad.