Osećaj koji se javlja pri gledanju jedne etape Tur de Fransa, kad shvatiš da su ti posle pet sati sedenja u fotelji i gledanja direktnog prenosa slavne trke, utrnuli guzovi i da te celo telo boli a samo si sedeo, dok su oni sve to vreme vozili bicikl punim gasom, popeli se na četiri brda i projurili kroz trideset gradova, i onda svedeš račun koji kaže da poslednji u generalnom plasmanu koji će, kao i ostalih dvesta biciklista, preći dvadeset etapa i tri hiljade kilometara, dobija 400 evra ako bude imao sreće da ne padne i polomi se, a ni oni bolje plasirani nisu mnogo jači osim prve trojice koji su oko 300.000 evrića, dok jebeni fudbaler, čija utakmica traje sat i po i koji uglavnom stoji pa ponekad potrči, dobija mesečnu platu od stotinak hiljada evra i naslovne strane.
razlika je što većina ljudi ne mogu da gledaju biciklističke trke 10 minuta dok mogu fudbal da gledaju po ceo dan (ja sam među njima xD)... poenta je u tome da je na ceni ono što raja voli da gleda i čime ih lako možeš zaokupiti... meni je veći greh što ljudi sa diplomom imaju 10x manju platu od bilo kog sportiste ( a dobro znamo da su oni jedva završili osnovnu, čast izuzecima)
DonKurcio, uz dužno poštovanje, ja ne mgu da gledam fudbal ni 10 minuta, jer to je non stop isto jurcanje. Ali biciklizam... TO je akcija, koja se pritom odvija u prelepim pejzažima koji se neprestano smenjuju. To nijedan sport nema... Za diplomce (i radnike, što da ne, rudare recimo) se stopostotno slažem.
e svaka cas', svaka ti dala, ja sam odusevljena :)