Priča se

По селу се свашта збива. Притом, кад кажем село не мислим село у правом смислу те речи. Мислим ти ја ту и на велика села и она мала и она унутар појединих персона који не могу да изађу из својих тараба, али зато у туђе и те како звиркају и зевају и не само у тарабе коментаришући њихове нијансе, већ и у авлије пуне разноликих збивања. И ту опет, не мислим на авлије ограђене само тарабама у том смислу, већ и на авлије унутар појединих персона. Елем, "прича се" је прво што човек изговара када крене у своју приповедачку авантуру користећи се многобројним стилским фигурама међу којима је најизраженија управо она што преувеличава ко микроскоп. Јединка постаје онај материјал на микроскопској плочици изложена многобројним нападима зеница посматрача што не увиђа реално стање ствари већ иде у крајност крајности, ако тако могу да се изразим. Прича се одвајкада и прича претвара у фантастику идући од уста до уста ко буксна увијена у ризлу на који се лепи пљувачка сваког буксноманијака чинећи причу маснијом, страшнијом и привлачнијом за јавност.