Po selu se svašta zbiva. Pritom, kad kažem selo ne mislim selo u pravom smislu te reči. Mislim ti ja tu i na velika sela i ona mala i ona unutar pojedinih persona koji ne mogu da izađu iz svojih taraba, ali zato u tuđe i te kako zvirkaju i zevaju i ne samo u tarabe komentarišući njihove nijanse, već i u avlije pune raznolikih zbivanja. I tu opet, ne mislim na avlije ograđene samo tarabama u tom smislu, već i na avlije unutar pojedinih persona. Elem, "priča se" je prvo što čovek izgovara kada krene u svoju pripovedačku avanturu koristeći se mnogobrojnim stilskim figurama među kojima je najizraženija upravo ona što preuveličava ko mikroskop. Jedinka postaje onaj materijal na mikroskopskoj pločici izložena mnogobrojnim napadima zenica posmatrača što ne uviđa realno stanje stvari već ide u krajnost krajnosti, ako tako mogu da se izrazim. Priča se odvajkada i priča pretvara u fantastiku idući od usta do usta ko buksna uvijena u rizlu na koji se lepi pljuvačka svakog buksnomanijaka čineći priču masnijom, strašnijom i privlačnijom za javnost.
Prva usta - Jeste čuli da se Zora vatala sa Stankom?
Peta usta - Jeste čuli da je Zora izgubila devičanstvo?
Šesta usta - Jeste čuli da je Zora Stanku dala u drugu?
Deseta usta- Jeste čuli da se Zora pojebala sa pola sela?
Sedamnaesta usta- Jeste čuli da je se Zora pojebala sa pola sela i morala da ode u drugo selo i tamo upoznala Stanka s kojim se smuvala? Jadan ne zna šta ga je snašlo.
Pedeset i peta usta (Stanku)- Jesi čuo da je Zora kurva?
За пример си могла и Вукајлију да узмеш. лололоол
+++