Prijateljstva iz wc-a

Док држе своје полне удове и циљајући у писоар креће дискусија.
лик1: Како иде брате?
лик2: Ништа ме не питај, пијем од јутрос, попио сам 162 литре ракије, није ми добро.
лик1: Јој брате ја се не трезним задњих 16 дана, него одакле си ти?
лик2: Из Бање Ковиљаче, ти?
лик1: Ја сам из Шапца, реци ми је л' знаш Дејана Павловића (пита за њега иако га зна врло слабо, готово никако).
лик2: Како не знам, то је мој брат, одгајили се заједно (наравно зна га само из виђења), син Аце Помпидуа.
У том тренутку враћају полне удове у панталоне.
лик1: Не сери да га знаш, он и ја само 'ваки, то говори склапајући кажипрсте леве и десне руке, много добар лик. Ако си његов брат онда си и мој.
Та особа постаје у том тренутку битна и за једног и за другог, о њему се прича само најбоље, иако и једном и другом пуче она ствар за њега.
Ту већ крећу да се грле, тапшу по леђима, раменима и томе слично.
Најкраћи пример овог пријатељства је кад се оно заврши по изласку из WC-a, мало дуже је кад се сретну и касније при одласку на мокрење, а најдужа варијанта је кад оду заједно да се алкохолишу.