Priručnik za sabor trubača u Guči

1. Iako Srbija ima sporazum sa EU o bezviznom režimu to ne važi i za Guču, jer Guča u tih 7 dana postaje celina za sebe, sa sopstvenim teritorijalnim integritetom i suverenitetom, te će vam se na ulazu u Guču naplaćivati ulaz od 1000 dinara (oni to zovu plaćanje parkinga, pri čemu cela Guča predstavlja jedno veliko parkiralište), i očekuje vas diskriminacija u prodavnicama jer cene za građane Guče i posetioce nisu iste. Što se “parkinga” tiče imamo sreće što je naš narod potkupljiv te se radnicima može tutnuti 300-400 dinara kako bi vas propustili, a parking mesto nećete naći.

2. Ako vam se desi da padnete na zemlju od alkohola naši dragi policajci će vas ljubazno odvući negde u kraj sa ostalom od alkohola ubijenom družinom kako ne biste slučajno smetali ostalim posetiocima i kako vas oni ne bi gazili.

3. Stranci. Prepoznaćete ih po tome što ne nose uske majice i farmerke, (a neke i po tome što imaju crnu boju kože) i po tome što ne izgledaju nafurano. Opijaju se isto koliko i naši, možda čak i više, i spopadaju sve žensko. Zbog nepoznavanja naših nacionalnih igara možete ih prepoznati i po improvizovanom načinu igranja.

4. Na stadion na kojem se održava glavni događaj možete uneti i bazuku ako to želite, ali neko piće nikako ne smete uneti, jer vas glavni sponzori moraju pošteno odrati na samom stadionu.

5. Što se tiče hrane, možete birati između pljeskavica “Kučeća radost” i “Mrsna mudetina”, a cena jednog kilograma pečenja košta koliko i celo prase/jagnje dok je bilo živo.

6. I poslednje, poruka za nejebače: NEĆETE JEBATI. Ne zato što devojke nisu lake ili pijane, već jednostavno zato što ste nejebači, a tu ni hektolitri alkohola ne pomažu.