Prisilni konformizam

Trenutak kad slegneš ramenima, u sebi kažeš ''jebi ga'' i teška srca se stopiš sa okolinom. Prikloniš im se, konformišeš se.
Individualac si i imaš svoje stavove, ukuse, navike i uopšte posebnu životnu filozofiju, ali si i dovoljno mudar da, ponekad, sve to svesno skloniš na stranu i prihvatiš obrazac ponašanja koji ti sredina nameće u datom trenutku.
Uzmeš četku, umočiš u belu farbu, prefarbaš svoje crno runo i vičeš ''beee, beee, behehe'' zajedno sa ostalim pripadncima stada. Onda dođeš natrag u svoju jazbinu, skineš farbu pod tušem i nastaviš da budeš onaj stari. Stranac u Rimu. Glavica kiselog kupusa među mirisnim holandskim lalama, vukajlijaš među fejsbukovcima, tvrdoglavi nosorog među (hm..) mirisnim holandskim lalama.
Odvuku te, kojekude, na nekakav rep koncert i šta ćeš, kud' ćeš, da ne bi štrčao kao Nataša Baklavac na simpozijumu astrofizičara, nakriviš kapu, ispružiš ruku, kreneš da tapkaš nevidljivu loptu u ritmu bita i da sinhrono cimaš glavu ulevo svaki put kad tapneš. Jeeebi ga, kako svi, tako i ti.
Nećeš valjda da odbiješ da kusneš žito na slavi istom kašičicom kao i prethodnih 45 gostiju? Znaš da dedina puška tandžara motri na svakog ateistu; zato se prekrstiš, zubima odlomiš malo žita i posle si slobodan. Ispoštovao si običaj, to je najbitnije, a da pritom nisi narušio svoj individualistički integritet (dobro, možda malo ako si nekad bio komunjara).
Kao što maleni razroki kameleon menja boje stapajući se sa okolinom, tako i čovek mora da bude fleksibilan za sve nijanse i teksture recimo braon kolorita (ukoliko je okružen lošom karmom) ili roze dezena (okružen neracionalnim pozitivizmom). Dakle, smrčiš se kad ortaci komplet popadaju na kladioni iako si možda ubo desetku na ispitu toga dana, pri čemu te zabole tuki za njihovu treću brazilsku ligu; odnosno iskeziš se na silu kad te okruže vesele promoterke da ti utrape Red Bull na partiju i slikaju se sa tobom, ne ide da ispadneš mrgud.