Neverovatno halapljiva osoba. Ždere kao nenormalan. Pojeo bi poslednji zalogaj ispred nosa rođenog deteta. Ispred gladnog Somalijskog deteta bi se naslađivao bez trunke kajanja. Ne bi ni trepnuo.
Uvek gladan. Uvek raspoložen da jede. I ne zanima ga niko drugi. Samo njegov stomak je bitan. Nikada ne razmišlja o tome da li još neko treba da jede. Da li je domaćin možda doneo oval s namerom da još neko jede sem njega.
Ako mu neko i prebaci da je sve pojeo, slatko će se ismejati. Zadovoljno. Ispunjeno. Jer, njemu je stomak ispunjen (mada mogao bi još koji zalogaj da pojede) i to je jedino bitno. Ništa drugo ga ne zanima.
Nikad neće sačekati sa početkom jela. Uvek prvi počinje, a neretko je i prvi i poslednji koji se dohvati hrane. Ako mu nije dovoljno, nikad se neće ustručavati da traži još, da uzme iz tuđeg tanjira, da otme zalogaj iz ruke koja je krenula ka ustima, ako treba - i iz usta će iščupati.
Ukratko - stoka neotesana.
- Izvinite gospodine,
- Hnjam, ždrblj, njam, da?
- Ovaj, ne možete tu da sedite,
- Ždrnjblj, njam, srk, šnjuhf, a zašto?
- Pa znate, ovo je švedski sto, nema smisla.
- Ždrm, žvak, žvać, mljac, nemate frke, ja sam :podrig: evropski čovek, mljac, mljac, svetskih shvatanja. Žljc, buć, mljac. Samo vi dovedite te Šveđanke, ne smetaju one meni.
Taj i u narodnu kuhinju ide iz razonode! iksde