Problemi grejanja

Грејање - наизглед тривијална ствар... У августу, на плус двеста у хладу. Кад дођу децембар и јануар, схватите да сте се прерачунали. У зависности од тога шта од горива користите за грејање своје позадине, већ на почетку неке озбиљне зиме већ ће вам је бити пун курац и има да прижељкујете први брод који иде по банане и вас да одбаци негде где нећете морати да везујете пећ на леђа, макар се тукли с мајмунима.

Пошто је мала вероватноћа да одете у топлије крајеве, морате да се борите са собом, а и са предсобљем, не бисте ли више запушили јебене рупе у столарији, која кад је купљена није дихтовала. Додали сте на кантове довољно гуме да може да дође вулканизер да погледа. Не вреди, и даље дува, маму му. Ствар решава широки селотејп. Ко шљиви прозор, неће га отварати до пролећа. Бацате дрвље и камење на било кога ко дође, а прекрши дозвољено време отворености улазних врата (један милисекунд). Грејете се наизменично на струју и дрва, не зна се шта је горе. Кад дође рачун за струју, заједно са њим у коверти су и епилептични напад, шлог и инфаркт, на челу са хистеријом и опадањем косе. Кидате каблове од пећи и бесни одлазите по дрва, са одлуком да наложите к'о да ћете челик да калите. Е, јуче, секира је тупа, олупали је о бетон прошли пут кад сте цепали на брзака (било много 'ладно). Оштрите је у шупи, на путу ка хипотермији. Нацепате све што може, замало и себи ногу. Срећни, са дрвима кући, поред пећи... И тако од пећи, до дрва, од дрва до пећи, мајку му, цела зима прошла на стази.
Од бола у леђима (од секире и дрва) и од искушења да нешто укључите у струју, бежите редом код другара, ортака, родбине која има централно грејање. Већина вас не јебе два посто, имају посла. Некако упадате код ортака, срећни због радијатора који ћете дискретно да узјашете...