Poetska varijanta poznatih fraza "ko se zadnji smeje...", "posle bitke se čaure broje" iliti "konac delo krasi". Ovekovečena u čuvenom Siranovom pesničkom monologu tokom dvoboja gde jasno protivniku stavlja do znanja da se zna ko će trijumfovati na kraju.
Ponekad se može upotrebiti i bukvalno, kao slatka pretnja.
- Aferim, Miloše, odabrao si pravu stranu. Deder, hajdemo u moje bele čadore da pijemo rujno vino.
- Sluga pokoran, svetli care Murate... hehehe...---------------
- A zašto tebe zovu Sirano?
- Pa zar se to ne vidi?
- Hihihihi, meni je baš simpatičan... A i znaš kako se kaže: velik nos - velik ponos, hihihihi...
- Da, da, mogu ti reći da te narodne mudrosti nisu bez osnova. A znaš kako se još kaže?
- Kako?
- Probošću te na kraju balade!
- Ijuft! Hihihihi...
:počinje da recituje skraćenu verziju Balade ohridskim trubadurima:
Mudrosti, neiskusno sviću zore...
...
...
Što je visoko, iščezne, što je nisko, istruli...
Ipak, ne bih do kraja balade. :)
Osećam, draga, osećam
kosu tvoju što blista,
ali nisam srećan
što odlazim zaista.
Jesenjih se noći sećam
dok senke breza kruže.
Što dan nije bio večan,
a mesec blistao duže.
Još čujem dok patiš:
“Proći će godine u letu
i zaboravićeš me sasvim
uz neku drugu na svetu.”
I danas lipa cveta
i osećanja gore ko plamen.
Ja sručih toga leta
cvetove na tvoj pramen.
Ne gubi srce, snagu.
S drugom će poljupce tkati.
I ja ću ko priču dragu
tebe njoj spominjati
*
Vrh pjesma. Još jedna od istog izvođača:
Ja poklanjam zlatnu burmu
zlatnu burmu vencanu
nek je nosi ko god hoce
kad ja nemam draganu
Necu vise ni da vidim
one njene crne oci
donose mi tugu
crnju od noci
Ja poklanjam usne njene
usne njene neverne
nek ih ljubi ko god hoce
kad su mene ostavile
Ja poklanjam sjajnu dugu
sjajnu dugu sa neba
neka prodje ko god hoce
meni nista ne treba
Duhovit i kreativan sastav. +