Prodana istina

У човечијем бивствовању на пијадесталу људског карактера негде у небеским висинама седе врлине, две сестре, два побратима, близнад - чојство и јунаштво. И зато, кад наиђеш на оваквог човека који скромно гаји ове врлине добро га погледај и запамти. Кад наиђеш на читав народ поклони му се и диви му се. Није грех поштовати. Ипак, најважније је да не заборавиш кога си видео или чуо.

Човек је рођен да спознаје, али тако исто и да заборавља. Проблем настаје онда кад често заборавља, а још је горе ако никад није ни знао. Заборав је смрт истине, клица незнања, корен лажи. Ако је појава масовна, пандемијска, од групе направи роботе, од народа робове, од нације племе.

Дође тренутак кад историја затаји, а садашњост полуди, кад ђаво к'о трансилванијски вампир исисава све оно добро што је један народ некад имао, кад чојство и јунаштво у очима запоседнутог бедника пређе у себичност и страх. Е баш тада не треба поклекнути. Е баш тада треба дигнути бедем забораву да истина остане чиста и неокрњена.

Живот је и прошлост, и садашњост, али и будућност, турбулентна али сасвим измењива. Може се отргнути забораву и постарати се да онај камен што претећ сунцу још увек дере кроз облак.