Čast izuzecima, čast retkim ljudima i prodavnicama kojima je cilj da svojom profesionalnošću nateraju mušterije da opet kupuju kod njih, većina prodavaca su noćna mora svakog početnika ili anonimnog muzičara. Uglavnom su to neuspeli ili nedovoljno afirmisani muzičari koji misle da su popili svu pamet sveta i da što oni preporuče da komotno može pop da opeva kao potvrdu ispravnosti njihovih tvrdnji.
Ova sorta ljudi ima osobinu da se u samo nekoliko sekundi razgovora od ljubaznih i ljubopitljivih osoba pretvore u zveri sa šaltera neke državne službe. Šta god da kažeš, koliko god dugo da sviraš, oni će u tvojoj priči naći i najmanju sitnicu sa kojom se ne slažu i sa velikom dozom omalovažavanja će ti reći da nemaš pojma o tome šta je dobra svirka, šta je pravi i kvalitetan zvuk nekog instrumenta i koji je instrument idealan za tebe. Ali kad se u njihovu prodavnicu ušeta neka poznata ličnost (može da bude i neka lokalna faca, ne mora muzičar ili javna ličnost uopšte) u sekundi se pretvaraju u beskičmenjake koji sa velikom sladostrašću slušaju i totalne nebuloze "uvažene mušterije" koja je došla da pazari nešto krupno: miksetu, ozvučenje ili neki skuplji instrument, dok se istovremeno mršte na klinca koji hoće da pazari G-žicu za gitaru ili na roditelje koji pitaju da li bi mogli da kupe na rate malu harmoniku za dete.
Dođeš za trzalicu ili žice, sole ti pamet o tome kakvu gitaru bi trebalo da kupiš u dogledno vreme jer ta tvoja koju imaš trenutno ne valja ništa, još ako si je kupio relativno skoro, obavezno će ti reći da je to bilo bacanje para jer postoje jeftiniji, a bolji modeli. Dođeš po palice za bubnjeve, ubediće te da se maneš sviranja, ako ne kupiš kod njih nove bubnjeve jer samo oni prodaju vrhunske udaraljke koje proizvode čiste zvukove bez šumova ili preteranog eha. Dođeš za trsku za klarinet ili saksofon, savetuju ti da što pre kupiš novi instrument jer nema svrhe da kupuješ nove trske. Sve to samo oni imaju ili samo oni mogu da ti poruče, naravno "jeftinije od konkurencije". Za klavijature i harmonike ne pitaj, ako ne planiraš stvarno da ih kupiš.
Ako konačno odlučiš za kupovinu, pokušavaće da te ubede da uzmeš nešto sasvim peto od onog što želiš. A ako si početnik... Ijaooo! Najviše vole početnike, još ako dođu sami... Ijaooo! Najviše vole početnike koji sami dođu da kupe nešto da bi im uvalili lošu stvar po malo većoj ceni uz obaveznu napomenu da "iako je to malo skuplje, to je nešto što vredi, a to što ti hoćeš ne valja." Još ako se tu prodaju stvari nepoznatih proizvođača, sumnjivog kvaliteta, bez garancije... Ija-a-a-a-a-o! Verovatnoća da ti uvale "mačku u džaku", a da te oderu je 100000%. Ako je prodavnica u nekom manjem mestu, kritikovaće te zbog toga što ne naručuješ stvari preko njih nego ideš u Beograd, Niš ili Novi Sad.
Ne, čoveče/ženo! Zabole me zašto je tebi ova gitara bolja od druge! Zabole me da li se te bi sviđa ova ili ona klavijatura, harmonika ili violina! Neću da kupujem to što mi ti preporučuješ, pogotovo ne (polovne) instrumente sumnjivog kvaliteta i još sumnjivije ispravnosti, daj mi to što mi treba, hoću samo da sviram, zabole neku tamo pijanduru iz Pukovca za kvalitet zvuka i marku kad mi u kafani u 3 ujutru traži da mu sviram "Crne kose"!
- Dobar dan!
- Dobar dan!
- Je l' imate fiksatore za kaiš gitare.
- Da imamo. Pogledajte, cena Vam je na kutiji.
- Uzeću dva komada. Evo izvolite, imate tu tačno, prebrojte.
- A za koju gitaru Vam treba?
- Evo izvolite. Za električnu.
- A otkad je imate?
- Kupio skoro.
- Koja je gitara?
- Stratokaster! Imam Skvajer nekoliko godina pa rekoh da kupim nešto bolje. Evo ovaj! Pogledajte sliku!
- Ne, nemojte ništa da mi pokazujete, znam. Ima i boljih gitara. Mogli ste da stavite Dejvid Gilmor ploču na Skvajer, zvučao bi kao pravi "Amerikanac", a za te pare imate Gibson ili Ibanez, koji su mnogo bolji.
- Da, to za Skvajer mi je rekao jedan gitarista koji mi je sređivao gitaru.
- Koji gitarista?
- Đole Sambora!
- Kod njega ste išli?!! Pa mogli ste kod mog prijatelja Mileta Kleptona da sve to uradite. Jeste da je malo skuplji, ali kvalitetnije radi, on kad uradi set ap, gitara ne mrda godinama. A gde ste kupili gitaru?
- Preko Interneta. Potpuno nova, iz inostranstva. Doneli mi brzom poštom.
- Preko Interneta? Platili ste da bi vam doneli poštom? Pa Vi niste normalni! Pa znate li da se to transportom može oštetiti? Mogli ste to naručiti preko nas, da ovde isprobate gitaru, da vam ne uvale nešto neispravno. Mogli ste i jeftinije da prođete, drugi uzimaju veću proviziju, a kupovina preko Interneta je nesigurna, a mi prodajemo i nabavljamo samo proverene i kvalitetne stvari.
- Probao sam, gitara radi, magneti ispravni, zvuči fenomenalno, a i da sam naručio preko vas, isti bi bio transport.
- Dođite za mesec dana pa mi kažite da li Vam valja to što ste kupili!
- Imam garanciju! Rečeno mi je da odmah javim ako nešto ne valja: od čivija do magneta. Kažu ljudi da im ne ide u prilog da prodaju škart, ne bi da kvare reputaciju.
- A je l'?
- Da. Nego mene zanima čije su ovo gitare koje prodajete...
- Paaa... proizvode se u Kini, ali ne bih više da Vas zadržavam, vidim da žurite! Doviđenja!
- Doviđenja (u sebi: "Marš u pičku materinu, sad sam ušao ovde i više nikad. Od sad i trzalice naručujem iz inostranstva!")
Стварно добра ствар. За очекивати стратокастера од Стратокастера. Лол
Бтњ, мој ортак ми причао скоро идентичну причу из примера. +
Па да ми је омиљерна гитара Лес Пол био би Гибсон Лес Пол. Лололо
Идеално и најсигурније је отићи директно у фабрику и сам узмеш оно што хоћеш. Да не рекламирам продавнице, где год да сам свраћао, стварно су сви су веома надркани и стално у некој журби иако релано продају две ствари за недељу дана. Сећам се кад сам учио да свирам, нисам имо појма о много чему и уместо да ти одговоре на нека безазлена питања, они узму да ти звоцају или узму гитару и онда ти показују "како ћеш морати овако да научиш свираш да би био добар гитариста". Па ти говоре да су марка и боја гитаре битна "јер говоре о карактеру гитаристе", а кад их питаш да ли има одређени модел у другој боји, онда буквално вичу како није битна марка и боја него како свираш.
Није проблем да купиш гитару која је нечији ручни рад, него што немаш гаранцију за то. Сећам се кад сам хтео да купим електричну гитару, обилазио сам продавнице сам по целом Београду јер сам хтео да купим јефтинију гитару. Уђем у једну продавницу и неки лик, можда годину-две старији од мене, ми нуди неку гитару, "види, брате, како добро звучи, растура јесте скупља, али је врх." Гитара, непознате марке, без икакве ознаке, без гаранције је коштала 12000, а нпр. Булит је тада коштао 9000, Сквајер 13000. Пошто нисам купио, лик се нашао увређен да ми прича како други по већој цени наплаћују кршеве иако су то познате марке и да немам појма о правом звуку јер сам лаик који гледа само марку.
Све се мења, само они свих ових деценија остају надобудни, препаметни и спремни да лапрдају до сутра о свему и свачему што поменеш. Тачно си их описао: у стању су да у следећој реченици кажу потпуно супротно од оног што су управо рекли. То лапрдање им је фетиш, а они га вероватно доживљавају као маркетинг. Па још ако се муштерија прими, оде его небу под облаке.
Podrobna analiza, ne dao Bog nikome avanture koje sam ja imao pri kupovini klavira mi...cenim da su mi tog dana izašle prve sede, ne zajebavam se.
+
Профе, они кад им дође Жељко Јоксимовић, Владо Георгиев, Срђан Чолић или Гру само трепћу, смешкају се и раде шта им се каже. Дође ли им неки школовани или анонимни музичар, зажалиш што си ушао у продавницу.
Овај разговор у примеру се десио јуче. Одем до једне продавнице да узмем неке ситнице, а тамо ради нека надркана продавачица Ја је питам има ли Ла Бела жице, видим да их Старчевић рекламира на препоруку МекЛафина и она ме нападе како ја немам појма јер купујем лоше ствари, како те жице не ваљају ништа. После ме је испитала као иследник, шта имам од гитара, где сам их купио, који су модели. Одговориш јој на питање, она те прекида како већ зна одговор. Сама поставља питања, сама одговара. Све се своди на то да очекују да наручујеш инструменте и опрему преко њих да би узимали провизију. Они критикују ове веће продавнице, а уствари сви исто раде плус што је мала вероватноћа да можеш ту да купиш или преко њих да наручиш оно што ти је стварно потребно. Нажалост велика је немаштина, а људи више крпе постојеће него што купују ново, све то крпљење и поправка често кошта колико и један нови инструмент.
Ево просте рачунице за наводно ефикасно буџење Сквајера које мени препоручују сервисери и продавци који наводно могу веома јефтино да ми нађу све те делове. Плоча Дејвид Гилмор (маска, магнети и потенциометри) је 250 евра. Замена тога кошта 50-100 евра. На Сквајеру мораш да мењаш прагове јер нису добри, то ти дође још 60-70 евра (10-20 евра прагови, 50 евра замена). наравно мораш да ставиш и добре жице, то је још 10 евра. плус кобилица која је и код најбољих Сквајера лоша, а код кинеских је никаква, не држи штим и тражи замену, а нова кобилица је од 130 до 150. Кад се све то сабере, добија се око 500 евра трошкова за буџење гитаре са којом бисте могли преко Фејса или Скајпа да ложите људе како свирате на правој Гилморовој гитари.
Дакле, обрни окрени, сваког продавца можете да матирате шта год вам наметао као иделано решење за ваш проблем.
Fino analizirano. Počeo sam malo da učim sviranje gitare na nekoj najobičnijoj (čitaj najjeftinijoj :D) prije par mjeseci, čisto za svoju dušu. Za par godina bih volio kupiti električnu, dobro će mi koristiti ovo :)
+, David Gilmour ploča... Idemo! Vukajlijaši malo duže, al' vredi pročitati!