Produhovljenost

Umetnost smirenosti uma i samokontrole na način koji ti omogućava da u svakoj situaciji znaš kako treba da postupiš.

Tibet, planinčuga u Kini, poznata po mnogobrojnim kung fu - nindža manastirima. Mesto gde odeš da naučiš tajne borilačkih veština, da spoznaš unutrašnji mir kad ti se desi neko sranje u životu, izgubiš posao, ostavi te riba, zlikovci ti ubiju zaovu itd. Nešto kao kineska legija stranaca.

Tamo furaš fazon kao svi ostali, ćelava glava i odeća napravljena od narandžaste posteljine. Treniraš, spavaš, meditiraš. Jedeš pirinač. I tako minimum jedno 5 godina.

Što se tiče jezika, naučis samo jedno 3000 njihovih znakova, čisto da možeš da čitas novine. Zašto 3000? Pa jebi ga ne treba ti više, ideš tamo da se biješ nećeš da filozofiraš.

Onda se tako produhovljen vratiš kući. Šetaš opušteno ulicom, go do pojasa, dole crne baletanke, bele čarape i crna treša, kao sto je Brus Li furao. Ako ti se neko ne daj Bože izmršti znaš sta ti je činiti. Samo mu pipnes odredjenu tačku na vratu i on ostane paralizovan za vjek vjekova. Zatim lagano nastaviš popodnevnu šetnju. Dobra stvar ta produhovljenost.