Profesor Voland

Čudni privlačni komšija četrdesetih godina, večito u crnom, ćutljiv i zamišljen. Spoznao je svu mudrost ovoga sveta i sada se drži po strani. Intelektualac, filozof i pisac.

Živi sam, sa velikim crnim mačkom i retko izlazi iz stana ili komunicira sa ljudima, osim da razmeni pokoju ironičnu opasku i da kupi hranu za mačke. Susedi zaziru od njega i njegove izolovanosti, a sujeverne babe mu pripisuju bavljenje crnom magijom i krste se kad prođe, nakon što mu se sladunjavo jave.

I deca misle da je veštac; često mu gađaju prozore staklom ili čikaju jedno drugo da mu zvone na vrata. Iz njegovog stana dopiru zvuci hevi-metal balada i Bahovih mračnih kompozicija.

Jedina osoba sa kojom ga viđaju je njegov suvonjavi najbolji prijatelj sa kariranim kačketom na glavi. Zato nagađači puni predrasuda misle da je profesor Voland peder i da se zbog homoseksualnih sklonosti još nije oženio.

Stan profesora Volanda je mračan. On danju spava, dnevne more mu pritišću grudi, a noću sedi za stolom i neuspelo piše, zagledan u mesec i u bele rade na stolu, dok pije margarita koktel. Ujutro, ovaj nekadašnji majstor cepa stranice i baca ih u smeće, nezadovoljan.

Sa profesorom Volandom može se doživeti strasna avantura jer je izvanredan ljubavnik. Ali, ako on devojku dublje zaintrigira, izgubljena je.

Jer srce profesora Volanda večno pripada njegovoj srednjoškolskoj ljubavi koja se udala za imućnog debeljka i rodila mu prelepu dečicu. I nikakve čarolije, čini i kletve koje nemoćno mrmlja ranom zorom neće to izmeniti.

Jednog dana, ta usamljena duša će napustiti ovaj svet koji mu je postao tesan, ruku pod ruku sa najboljim prijateljem, a oko nogu će im se motati veliki crni mačak, i uzdići se ka mesecu i zvezdama... Ka nekoj drugoj galaksiji gde se možda počinje iznova.