Čin ravan samoubistvu. Jednostavno, nešto što se nije smelo dozvoliti jer može dovesti do katastrofe slične onoj u Hirošimi i Nagasakiju.
Ma gde fabrika bude bila otvorena, sasvim je izvesno da će se u toj fabrici zaposliti čovek po imenu Mile. Verdan, sposoban i pošten čovek kog bi svaki šef poželeo. Ali postoji nešto što u obzir nisu uzeli ni šeik, ni Toma, ni Vučić, ni Ivica. Mile ima kuma Ratka. Prostodušnog i dobrog čoveka, istinskog domaćina i prijatelja. Neće proći dugo od Miletovog zaposlenja, a Ratko će rešiti da se oženi. Mile će onda, kao svaki pravi kum, odvojiti tri mesečene plate da ispoštuje običaje i svog prijatelja. Ostaće poslednji na veselju, sedeći sa Ratkom i starim kumom, ispijajući poslednje zalihe rubinštajna na veselju iako zna da je prva smena u fabrici. Pa šta, ne bi mu bio prvi put da ode sa veselja pravo na posao i iznese celu smenu. I onda će Mile na poslu pogrešno povezati dve žice i KABUM!!! Ode u kurac i fabrika, i grad, i okolina....
Neko s ovakvim rečnikom se čudi što je Marina uspela kao umetnik u belom i, pre svega, politički korektnom svetu umetnosti, lolo.
fala kurcu!
a gde ce onda nasa sitorinja raja?
niko da se javi ni majku da mi opsuje...