Subota. Tačno je 12 sati. U kladionici gužva kao da dele džabe. Sastavljas tiket, gužvaš one listiće pa ti sve milio oko srca što si oštetio gazdu i na taj način bar malo nadoknadio svoje više mesečne gubitke ostvarene u njegovom lokalu. A njega boli kurac za papiriće, ima šemu iz Bugarske, milion komada 10evra, nema na sve je lopov mislio. Konačno si napisao tiket, kvota ni mala ni velika, ako prodje biće taman cele nedelje za osnovne potrebe. Čekaš za pultom da uplatiš, otegao se red kao za ulje '93, ali ti treperiš, znaš da ovog puta nema greške. Za pultom Maja, godinama je već tu, dobar znak, poslednji tiket si i prošao kod nje još tamo negde, ni ti više nisi siguran kad. Svojim veštačkim noktima seljačkog dezena miluje tastaturu i čuje se dobro poznati zvuk koji ti izaziva vibracije u mošnicama jer liči na zvuk bankomata koji broji novac. Milina. Mahinalno proveravaš tiket, mada ne bi Maja pogrešila, zna ona šta radi. Kad ti tamo, ono medjutim, desilo se upravo ono čega si se pribojavao. Maja je pogrešila. U tebi dilema, da li verovati sebi ili Maji. Da li je ovo možda znak sudbine? A jeste kurac znak sudbine, noćas je pila kao koza do 3, jutros ustala da otvori kladionicu ne zna kako se zove, otkucala je milion tiketa, zato se i zajebala. Čvrsto si rešen da ispraviš njenu, veruješ, nenamernu grešku i uputiš se u toplinu doma svoga. Stižeš kući i imaš vremena taman da spustiš dupe i otvoriš pivo, sav ponosan jer danas je taj dan. I zaista kreće sve kao u snu, nižu se prolazni parovi, ti lebdiš, ali ipak osećaš neku zebnju u srcu. Da li je šporet isključen, da li si platio račune, ni sam ne znaš šta je, ali se trudiš da zaboraviš na njega i ne dozvoliš da ti kvari istorijski momenat. Onda, u jednom trenutku shvatiš..Počela je utakmica koja je bila faktor tvoje nestabilnosti. I počelo je baš onako kako je Maja predvidela, ili slučajno otkucala. A možda i nije slučajno, možda nije mogla da mi kaže jer ih snimaju, a htela je da mi pomogne. "Pa da, sigurno je to", govoriš u sebi. Ma nemoguće, otkud se Maja razume u dojave. Ne, ne...Već počinješ da ludiš jer je sve manje vremena, a sve su veće šanse da je Maja bila upravu. Moliš se Bogu, Alahu, Budi, i svim bogovima koje znaš ne bi li te ovog puta pogledali. Ali avaj, okrenuo si im ledja kad su ti poslali signal, sad su ogorčeni i ne žele da odgovore na pozive jadnika koji nije verovao. Gotov je meč, gotovi su i tvoji snovi. Nemaš više nikakvu nadu, u ruci ti je samo zgužvan tiket sa samo jednim precrtanim parom i to baš onim prokletim koji si morao da ispraviš. Da li te je Maja proklela ili se sudbina poiglrala sa tobom, ne znam, ali istina je negde izmedju.
- "Parma-Breša 1, Roma 2, Ateltiko 0-2, Juventus Ig1+... e Majo, ae ispravi mi ovde Juventus nije Ig1+, nego drugo..e to to... Ajde života ti.."
Ishod: Parma- Breša 3-0, Palermo-Roma 1-2, Atletiko-Real 0-0, MUN-Juv 0-1 (0-1).
+ na poverenje