Proleće stiže

Proleće stiže i kao i svake godine proleće služi da prirodnom selekcijom odvoji žito od kukolja. Stiže da odvoji jake ljude od slabih.
Kako?
Pa nisu proleće samo ptičice na grani, listanje drveća i sunce koje sve jače greje. Na proleće se pojavljuje polen.
Polen. Tako jednostavna reč a toliko značajna, jer svi mi kojima polen ne smeta smo prirodno predodređeni da nastavimo vrstu, za razliku od onih slabih ljudskih bića, kojima čim se malo pojavi odmah kijaju, suze im oči i padaju u krevet. To je jedan od načina kojim priroda pokušava da njima kaže da su slabi. Da ne treba da produžavaju vrstu. Da je njihov genetski materijal faličan. I da puste nas otporna, savršenija ljudska bića, da produžavamo ljudsku vrstu i da je ojačamo.

- Matori što kijaš, šta ti je?
- šmrc, polen brate, šmrc.
- Au brate koliko si ti slab.
- Znam ali šta ću, šmrc....apćiha....
- Konopac.