Neki mnogo tužan čovek. I ne samo to, on se uvek trudio da svima oko njega bude bolje, i zbog toga je svoj život totalno zapustio. Tužan je jer nije očekivao da je svet ovako surov, već toplo i prijatno mesto za svakog, i zato što je imao burnu prošlost. Ne mora uvek biti siromašan, ali je zato uvek bogat u duši. Uvek je bivao baksuz pa mu državne institucije nikada nisu htele dati pomoć. Mnogi su ga zajebavali, radio je za mnoge ljude, a većina ljudi su mu za uzvrat davali go šupak. Ima samo jednog prijatelja. On mu govori tajne i dogodovštine, ali sve u jecaju, plašeći se da se on ne naljuti. On je neiskvaren, uvek iskren, velikodušan i human. Čovek koji ne zna da mnogo više vredi od ljudi koji su mu zatvorili vrata.
-Gledaj ti ovu budalu, zašto radi za onog Dragana, kad zna da mu nikada neće platiti dnevnicu?
-On ti je jako dobar čovek. On je svoj deo posla odradio. Ispao je ljudina. A to što je Dragan seljak, to je već drugi padež.
-Hoćemo da mu damo po 200 dinara, da ga iznenadimo?
-Ajde! Meni ga je žao. Proplakao je dan kada se rodio. O tome ću ti pričati kasnije.-Izvolite, ovo je za Vas!
-Jaooo... Hvala... Treba šta da vam pomognem?
