Protunapad

(U parku, oko 23h, leto, sedim sa prijateljem)
(prilazi nam nepoznata osoba (NN), na 30m zakljucujem da je rec o policajcu u civilu)
NN: E, š'a ima ekipa?
Nikola: (otresito) Ništa.
NN: Ej, cuj, imam neke robe, ali mi fali rizle, pa jel bi mogli da mi posudite pa da smotamo to pa da popusismo zajedno?
Nikola: Brate, trafika ti je na 50 metara, prosetaj i kupi!
NN: Ma necu kod one glupace da kupujem, nego, jel vam treba mozda da vam prodam?
Nikola: Ne pusimo travu!
NN: A jako povoljno je... a imam sad sa sobom, tako da bih ti odmah dao.
______________________________________________________________________
(nakon nekoliko minuta NNovog ubeđivanja)
______________________________________________________________________
Nikola: (ustaje i prilazi mu neprijateljski nastrojen)
Ej, slusaj brate, ne vredjaj mi inteligenciju, pun mi je ku..c vas kao pametnih sto tu zajebavate normalne ljude, idi tamo pa hvataj prave kriminalce a ne tu mene. Nisam se video sa prijateljem 2 godine, i sad se nadjemo da razgovaramo, a ti nam tu prodajes price za malu decu...
NN: (pokusava da ga prekine) Ali...
Nikola: (nastavlja glasnije) Slusaj dok ja pricam, ne znam da li sporije shvatas ili nesto drugo ali ovako ne moze dalje, pa covece ova drzava propada dok se vi tu zezate sa bubuljicavim pubertetlijama dok vam šefovi kupuju vikendice i jahte za pravu robu.... (nastavlja monolog jos 3 minute)
NN: Ej, izvini, evo Vam 300 dinara, pa se počastite na nekom prijatnijem mestu, parkovu su opasni. Izvnite još jednom. (odlazi)
Nikola: (nakon što se NN udaljio stotinjak metara)
Jel imas broj od Milana?
Ja: Da, evo... šta će ti?
Nikola: Ma rekao je da je dobio neku robu, pa reko da potrosim ovih 300 kinti sto sam zaradio.