Sušta suprotnost promotivnih cena i najčešće se sreću u pojedinim "elitnim" beogradskim buticima u "Knezu" i okolini, gde neka stvar košta višestruko više od slične stvari u običnom butiku odmah pored, jer je to zaboga čuveni brend. Namenjene su samo odabranoj "eliti", a kada ih slučajni dobronamerni prolaznik prosečnog srpskog džepa ugleda, one ga blago rečeno isprovociraju, na oči mu pada mrak, a pritisak skače na 300 sa 200.
Ćerka povela roditelje u "šoping" da im izmuze neki dinar, pa ih naravno odvela i u jedan od tih butika:
Otac: Dragice! (obraća se ženi) Za ovo suknjiče 30 000?! Pa sunce im jebem žarko, da l' su oni normalni! (uzima u ruke i zagleda) Obično kpenče. Pa da 'l su je od zlata pravili mamu im jebem da im jebem pa ovol'ko košta! Lelelelelele! Pantalone 20000! (Gleda i ostale cene tipa jakne po 100 000, obične majičice po 10 000, neka crvena torbica kojom je njegova ćerka opsednuta 25 000, videla to kod Lune Lu, valjda. Čovek u šoku!) Dete, gde me ovo dovede, pa ne berem ja pare s drveta, ljubi te tata. 'Ajde, idemo, ima ovde jedna radnja koju sam video, imaju baš lepe stvari.
I odvede ih čovek isprovociran u taj "običan" butik, malo da se smiri i, naravno, kupi i više nego što je planirao iz čistog inata onim idiotima. A to je i za ćerku bilo korisno, jer je ćaletu sada mnogo lakše palo da troši, nakon onog što je video kod onih idiota, kako ih on zove.
Znači ovo ti je najgore ocjenjena defka. Meni je baš dobra. +