U razvoju srpskog visokoškolstva i uopšte prosvetnog sistema definitivno je najpogubniji proces uvođenja bolonjske deklaracije. Bolonjska deklaracija ima svoje dobre strane i to se ne može sporiti, ali kako to ovde obično biva u Srbiji se "sa zapada" uzima samo ono što ne valja, a ono što je dobro (mada sam pobornik toga da mi to možemo daleko bolje od njih) čak i ne vidimo. No da se vratim na tzv. bolonju i bolonjce. Prvi bolonjci jesu ona grupa studenata nad kojima se isprobava svaki način da se bolonjski proces sprovede što bolje (što je u suštini nemoguće, jer je sam taj proces loš i poguban). Nad prvim bolonjcima se primenjuju najgore metode menjanja sistema koje dovode studente do ludila. Ne kaže se za džabe: "Prvi bolonjci se u vodu bacaju!"
Neko: Ej bratiću, šta radiš ovih dana?
Prvi bolonjac: Pišam!
Neko: Hmmmm... Pa ne pišaš valjda po ceo dan?
Prvi bolonjac: Pa ne, ali mi se lepota života ogleda samo u onom trenutku pišanja između časova predavanja i časova vežbi, dok gledam kroz prozor nužnika i osećam ono divno olakšanje koje svi mi osećamo u tim čarnim trenucima.
