Dan kad kreces iz kuce maximalno skockan....pun optimizma jer ti je neko vec govorio o toj firmi da je tamo super,da su plate na vreme i ok....dan kad si toliko uplasen i skenjan jer dolazis u kontakt sa novim ljudima i u novu sredinu gde se tek trebas ukolpiti i dokazati kao najmladji radnik, naravno trebas biti i najvredniji....najnasmejaniji...a nije ti do zivota a ne do posla ....
Toliko ti je dobro da jednostavno nisi popamtio ni imena koja treba da popamtis a kamoli gde i sta treba da uradis u datom trenutku....
Svi se nesto dosaptavaju a ti ubedjen da tebe ogovaraju vec gubis i volju i nadu ali ne odustajes jer ti naravno trebaju parice...
Prvi radni dan ili vatreno krstenje ....stalno gledas na sat,minuti kao godine....nepoznata lica....ne znas gde je aparat za kafu...gde da kupis dorucak....kome smes da se obratis a koga da se cuvas......Jednom recju pakao koji ostaje dugo u secanju ako naravno ne upadnes u neku normalnu sredinu gde su svi predusretljivi i uvek spremni da pomognu...a takvih je malo.....
