Praznoverja, sujeverja i verovanja. Najveći i jedini uzrok, posebno u nas. Zbog svega što smo prošli u životu, nikome više ne verujemo a verujemo u sve.
- Jao opet sam ustao na levu nogu, ima da je sečem! Daj kafu, šta ima da se jede?
- Ne okreći hleb naopako! I mrvice da baciš kroz prozor ne u kantu!
- Šta kaže šolja, je l' će biti 6?
- To moraš želju da ubodeš.
- Koji prst?
- Domalić na desnoj... E tako. Možda i položiš.
- Mrk.
- Šta si mi ovo ispeglala, žnaš da na ispit nosim samo Taličnog Toma?!
- Crveno obuci!
- Nek sluti na radost... Je l' su tu svi sveci u indeksu? Jen, dva... devet deset - jesu. Idem ja sad, ne polivaj za mnom. To ne radi nešto.
- Ti ćeš meni da pričaš šta ću ja da radim?
- Aj da te ljubim...
- Sine moj javi se čim se završi! Ljubi te majka, volim te najviše na svetu!
ŠLJUS
