Puk'o kao Libija

- Јел си чуо шта је јуче било?
- Шта?
- Фреди проговорио сине.
- Свега ти? Шта је било?
- Овако.
______________________________________________________________________
- Стојимо Мики, Џивџан, Шоне и ја на ћошку, и спикамо нешто. Фреди стоји у близини.
- Каже Џивџан како би радо плодио ону малу са Карабурме. Ону малу Марију.
- Сложимо се сви са тим, кад одједном, нешто фрфља иза нас. Ми се окренемо, кад оно Фреди. Каже он следеће:
- '' Добра је Марија. Радо бих волео да је фистујем. Има лепу косу, њушкао би је цео дан. А тек прстићи, јууууу. Свакога дана она устаје у 7:00, прво се умије, па се затим добро исере и онд...''
______________________________________________________________________
- Шта онда? Шта је било?
- Ма Џивџан га заб'о у челенку. Каже да се јако успаничи у његовој близини, не зна како да реагује.
- Не сери?
- Питај Шонета. Уствари немој. И он је под утиском. Сачекај док избаци ту болештину из главе.
- Ау сине. Фреди је баш пук'о као Либија.