Posle godina provedenih u stvaranju i korišćenju nadimaka, veoma nezgodna stvar koje se potrebno setiti u susretu sa njihovim roditeljima.
- Dobar dan. Kako ste?
- Nije loše. Malo me leđa bole, stare kosti, šta ćeš. Kako stari?
- Eno odmara, vratio se jutros iz treće. Gde je Zeka? Nisam ga video već tri dana.
- ?! (Razmišljanje kao posle pitanja: Koji je glavni grad Mozambika?)
- (Mozak blokira i nema pojma kako se Zeka zove. Traži alternativno rešenja.) Vaš sin.
- A, Strahinja. Ma eno spava, taj ne ustaje pre 12. Lenština jedna.
а има још један вид зајеба, када знаш професоре по надимку, па кад одеш до канцеларије да тражиш неког, не знаш шта да кажеш.. још ако је надимак погрдан :)
Hahahah, jeste, i to sam imoa prosle nedelje, posto se profesor zove Sestar. A ovo za ortaka, li se zove Dejan Milenkovic, pa ga zovemo Bagzi, i kad sam ga predstavljaoo drugarima, reko sam obo je Bojan. lolo
Poznato :)
Ovo sa imenom druga je pre ere mobilnih bilo jako nezgodno. Nazoveš na fiksni pa tražiš nekog, a ovi prvi put čuju za njega.
да, да зовеш на фиксни.. ја сам била мала у то време па сам имала све уредно записано у именику ( блокче, папирни именик :)
Dešava mi se. +