Puro je ona skrivena fioka, koju svako od nas ima u svojoj glavi. PURO, kako mu ime samo kaze, mesto je za ciscenje i dezinfekciju misli. Kada Vas slomi nostalgija, umor, bol, tuga zbog gubitka roditelja, i onaj uzasan osecaj usamljenosti (iako je oko Vas gomila ljudi), kada sve izgleda bledo, sitno i besmisleno, tada je vreme da cujete poznati, mio glas, koji ce Vas uputiti na pravo mesto.
Zvoni telefon …
Ja: Halo?
Poznati mio glas: Zvucis grozno! Sta ti je?
Ja: Ma nista. Bas bas nista.
Poznati mio glas: Ne seri, nego lezi, odmori, procisti se od tih raznih fekalija koje ti plivaju po mozgu, pa dodji sutra ujutru u Puro beach da pijemo kafu. Nadji svoj puro u glavi.
Razmisljam, kakva simbolika. Pa meni bas to i treba – Puro. Treba mi belina i cistoca u glavi. Zaspim tako. Probudim se ujutru, kad ono nije sve tako strasno kao sinoc. Crno polako postaje sivo, uz pomoc belog. Puro cistac je ona samoisceliteljska snaga, koju samo treba da prepoznamo, prihvatimo i priroda sve radi sama, a vreme cini svoje … Puro
