Pustiti da priroda uradi svoje

_________________________________________
- Куме, данас нападао метар снега, а још веје. Што очистиш испред улаза, једва сам се пробио од капије до врата.
- Куме, ја пуштам природу да одради своје.
- Шта чекаш? Да стане снег да пада?
- Јок, море! Чекам да отопли, па да се сам отопи.
_________________________________________
- Куку, Милосаве, је л' ти видиш шта наш Стева ради? Сваке недеље - нова девојка. Куку мени, неку болештину има да навуче. Па још је дете.
- Јаворка, не баљезгај! Има 16 година, дрма га пубертет, ништа чудно. Нека га, нека се истутњи, време му је. Пусти да природа одради своје.
_________________________________________
- Где ти је она другарица Тамара?
- Мислиш другарица са повластицама?
- Опаааа! Па нисте ваљда...
- Јесмо. Хтела је она то одавно. Одем ја пре неки дан код ње, кад она у некој уској мајици и сукњици, Причали нешто, хтела је нешто да пусти на ТВ-у па је испустила даљински. Сагне се да га дохвати, севнуше сисе, задиже јој се сукња, севнуше бутке, мени се набуџи тренерка, а она се онако безобразно насмеши и шта смо могли друго него да пустимо да природа одради своје.