Putevi Srbije

Udes:
Voziš nekom seoskom džadom 150 km/h, sve leti prašina, kamenje, gušteri i zmije. Put krivudav, tebi vožnja fetiš, ma uživanje. I da nije one oštre krivine >>> kada si smanjio brzinu, zabo bi se pravo u neobeleženi traktor, pun sena i ljudi.

Dolazak ranije:
Svi pa i ti mrziš da dođeš ranije i čekaš nekoga ko kasni. Naši putevi te teraju da kasniš, i samim tim čim stigneš, odma može početi biznis ( ovaj drugi stigao). Mada to se može sprečiti, ako lepo izračunaš koliko ti je potrebno vremena, bla, ali dal će onaj računati?

Smor:
Pa ljudi zamislite da je sve pravo, da je sve ravno, da možeš da pržiš 300... Niko ne bi mogao da uživa, jer niko i ne može da vozi trista, smrad izuzecima. Uglavnom, kamiondžije mrze te evropske staklo-puteve, kažu smor do zla Boga.

Gubljenje u divljini ili u gradu:
Grad: To ti je ulica Starine Novaka 20, drugi sprat. " Stvarno, daj objasni mi LEPO??!!" Pazi, odeš odatle na Slaviju, onda onom uzbrdo, za tramvajima, ali pored onog parka, ne gore pored Trgića, i ideš samo pravo nekih 1 km, i naići ćeš na jednu RUPČAGU, celom širinom puta, ne vozi brzo, otpašće ti točak, od rupe 20m levo, ta zgrada.

Selo: Ukoliko ideš busom iz neke tuđe države ( jer nisi lud da letiš Nikijem) ima da spavaš sve dok ne upadneš u Srbiju. Da je i kod nas staklo-put prespavao bi sve i ko zna dokle bi stigao.

Dobro obeleženi:
Imaš gomilu znakova svuda, uglavnom na pogrešnim mestima, što te primorava da pitaš neke prolaznike gde je šta, čime ostvaruješ socijalnu interakciju sa lokalcima, što često dovodi do dimljene pršute, domaćeg soka od maline ili višnje, prenoćišta...

Panduri:
Strah od pandura ( od zakona koji bije džep), tera da mnogo više vodiš računa o svojoj vožnji, posebno u nekim mestima " poznatim" po zajebanim zakonskim sprovoditeljima ( Požega npr.).

Putevi Srbije, I'm loving it!