Putopisi iz velegrada

Кренуло ме нешто добро, к'о по лоју. Добро родио бостан. Скоро није била так'а цена. А Срем, к'о створен за лубенице. Цело лето смо радили, па ја рек'о дај да одем с клинцима и женом до главном нам га града, да обиђемо ону нашу тврђаву из доба када смо и побеђивали у неким биткама. А има ту још штошта да се види...
Флашица воде, фото апарат што ми донесе моја Деса из Швице, 1000 динџи за гориво, и ми смо за сат ипо стигли у нашу престоницу.
Приупитасмо ми пролазнике да нам покажу куд да идем да стигнем на Калемегдан. Двојица ме испсоваше што сам из провинције, и једна бака напокон, види се, добра жена, објасни нам натенане.
Дођосмо ми тамо, смрди онај зоолошки врт на говна горе него код мене у штали.
Мало се постидех своје браће из града, али наставих даље. До Победника сам се пар пута саплео о изломљене степенике и коров, а кад сам дошао тамо, опет сам осетио исти онај смрад у оној кућици за извиђање. Разочарах се поново, али ко га шиша, па шта сам и ја запео да све буде цакум-пакум.
Наставих да се разочаравам у градском превозу, опет исти смрад! Код Вука неки дрогераши, у Кнезу ништа није за мој новчаник, само сам децу истраумир'о.
Звездара театар, ругло. Позориштанце Пуж исти ђаво.
И у том тренутку, сину мени нешто. Шта би срби могли да имају, а да ваља?
Ракију матори. Ракију!
Спичим ти ја тако у Три шешира, клинцима по густи сокић, себи пар чашица, и седимо ми тако и кулирамо...