Radi ko vezan

Изрека настала услед вековне тежње нашег народа ка слободи и уживању у плодовима исте. Лађење јаја, вересијом испијање рујна вина, борачке пензије и остали облици бенефита као пратеће појаве допринели су јачању слободарског духа и од ових простора направиле идеалан полигон за оштрење ките "страних сила".
Аутентични представник врсте (наш предак, не тако далеки) за први озбиљни рад је сазнао када би пао у какво ропство турско, бугарско, аустро-угарско, немачко. Тада би био натеран да озноји гузицу, па је проклињао дан када се предао непријатељу. Тако да не треба да чуде многе самоубилачке "немогуће мисије" (сви српски устанци, прелазак преко Албаније по најхладнијој зими у 20. веку до тад, Игмаснки марш (такође најхладнија зима, ал по новим параметрима) и остали подухвати народа који не љуби ланаца. Увек је лакше било држати пушку, него мотику или какву другу алатку.
Радије мртав, него мртав уморан, боље гроб него роб и ко воли радити радило му се о глави само су неке од парола које су нас одгајале у слободарском духу.
Радило се само кад се морало, минимално колико да се преживи и кад се није имало шта друго радити, у паузама између војни. Посао је одувек био "под тачком разно", на споредном колосеку, па отуд и презир према истом. Остављан је увек неким другима, који немају паметнија посла него да раде.
Зато учите да не морате радити, а ако вас већ и покушају натерати, има да заратимо. Није пос'о зец, па да побегне.

Упутније је '44. прећи у партизане, него бити пролетер из Рудог.
После рата се исто вата, свакако се иде на државне јасле.