Naš istoričar, predsednik Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, profesor na Katedri za Nacionalnu istoriju u novom veku na filozofskom fakultetu i autor mnogih udžbenika, izmedju ostalog i Istorije za 3. godinu gimnazije društveno-jezičkog smera. Prijatelji i studenti ga znaju kao Ljušketa, ostali djaci, kao autora obimnog udžbenika koji moraju pročitati do kraja. Osnovna karakteristika njegovog stila pri opisivanju istorijskih zbivanja je veličanje srpskog naroda, epsko izražavanje, korišćenje epiteta i, ponekad, hiperbola.
Napisao je o Karadjordju:
... I kada su odvažni hajduci i učeni kaludjeri, razumni knezovi i oprezni domaćini, i sva srpska raja, zapali u očajanje zbog nasilja nezabeleženog u povesti, u vreme dahijske strahovlade, iz najdubljeg ponora, uspravio se šumadijski gorostas Djordje Petrović da udahne novi život i samopouzdanje srpskom narodu.On je raji dao krila i povratio Srbima izgubljeno ljudsko dostojanstvo!
Има једна реченица из Француске грађанске револуције када су гиљотинирали све могуће:
Љушке, учим ову твоју књигу напамет за такмичење, јебали те Станиша Марковић Млатишума, Вићентије Јовановић Видак, Фенелон, Јоанис Каподистријас и Адам Мицкијевич.
+ за дефку...
...i autor poprilično lošeg udžbenika za 7. razred, a za koji je fino napunio svoj džep.
A za definiciju, plus.