Ranoranilac

Da li vam se ikada desilo da spavate posle 10, i čujete zvono? To je on/a. Kada otvorite vrata, reći će: "Jao, pa ti još spavaš? Pa kad si legao/la? Imali ste neko veselje, a?" Zatim će ući, uglavnom nepozvan/a, dok tvoj izraz lica govori da bi ga udavio/la golim rukama. Ali nema veze, rećiće: "Ja bih kafu." "Može rakija." ili: "'Ajde da prionemo na posao."
Ranoraniocima je čudno kako neko može "toliko da spava". Kada im kažeš da si ustao/la u 14h, nasmeju se, naravno to je zloban osmeh kojim govore: "Ti si izgubljen slučaj."
Oni pate od "nemanja vremena za sve", pošto idu na sve strane, naime, rećiće ti: "Jutros sam bio/la na pijac, nahranio/la stoku, bio/la do pošte... Samo da završim ručak, pa ću da prilegnem." A ti si tek ustao/la. Ovim žele da ti kažu da si ti razmažena ništarija, bezvredni snob.
Ako nekad izađete zajedno uveče, i ti prespavaš kod njega/nje, bolje se ne nadaj da ćeš, ako legneš u 6 ujutro, moći da spavaš posle 12. On/ona će ustati oko 10-11, žaleći se kako je kasno.
Ova bolest vuče korene iz prošlosti same osobe. Ona je, kao klinac, dolazila u školu 15 minuta ranije, i stizala je da uradi svaki domaći i pročita svaku knjigu.
Ako nemaš ranoranioca u kući, a povremeno dolaze neki, preporučujem ti da se odseliš i ne govoriš svojim ranoraniocima adresu i telefon. Čak i ako te ne nađu kod kuće, jer si isključio zvono, zvaće te na telefon dok se ne javiš.