Raspop

E vala nisam čuo da postoji raspop dok nisam došao u Srem. More u Sremu ne psuju mnogo, ali to što lepo sroče cepa jezgra od atoma. Raspop je pop koga je otkačila Crkva. A nije ni cela Crkva sela na divan da popu skine mantiju. Nego je nadležnom vladiki seo na volej. Ma nisam čuo igde da se na popa udara. Kod mene ga gledaju ko belog međeda, a i mrkog zakon štiti.
Ali Srem drugačije diše. Ima pismenih koliko hoćeš. Mislim, ljudi što umeju da pišu pisma. To što škola uperi nekog na crtalo, nije garant da ga je sastavio oko leske i nariktalo u vagres. Nego tu ima sveta pa kako se natakare na popa odma pišu pismo vladiki. Sve to krene sa "Vaše Preosveštenstvo...", u sredini mnogo zgražavanja na popove mane, a završi sa "Budi Bog s'nama." I onda kad se načne pop sa prvim ukorom vladike, krene selo da pravi od muve mečku i onda se ređaju zabrane, pa rezervni paroh. Omrzne selo na popa i pop na selo. Pa premeštaj, pa za popom stigne priča, pa drugo pismo vladiki i ode glava pope.
A pop ko pop. Ostaje pop. Ko doktor, lugar i žandar. Skini uniformu zameni, ono se ništa ne menja kod novim ruhom. Meni dođe tužno kad vidim. Ko i svakog čoveka što ga izdala sreća. Isto i dalje zapoje i prozbori i propada mu popovski talenat, tamo đe mu pao gra.