rastaliti

MILUTIN TOPALOVIĆ (čita testament): Bogu hvala, vek i po poživeh, u zdravlju i radu. Slutim da mi je vreme umirati, te ove reči u pero govorim advokatu Nikoli Novakoviću, jer u vas, deco moja, sve zajedno, nemam ni malo poverenja ... Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ne mora se bojati pakla; sa đavolima će mu biti lepše i prijatnije. Sto se tiče moje imovine, a to vas jedino zanima, mogu vam saopštiti sledeće: sve što imam OSTAVLJAM SAMOM SEBI, jer verujem u drugi život. Znači, neka sve ostane kako je bilo za moga života, dok se ne vratim. Vaš otac, Pantelija Topalović.
AKSENTIJE TOPALOVIĆ: Kome, bre, ostavlja?
LAKI TOPALOVIĆ: Kome ostavlja?
MILUTIN TOPALOVIĆ: Sebi. Sve je sebi ostavio.
AKSENTIJE TOPALOVIĆ: Kako može mrtav čovek da nasledi samog sebe?
LAKI TOPALOVIĆ: On nas i posle smrti pravi ludim!
MIRKO TOPALOVIĆ: Koliki je moj deo?

(Familija ga gleda kao da nije normalan.)