Informativni mediji često koriste alegoriju "Iskopavanje ratne sekire" i "Zakopavanje ratne sekire" za otvaranje i zatvaranje ratnih sukoba, pošto danas svi vole da intervenišu, a niko neće da prizna da je započeo rat.
Izraz potiče od divnog običaja Apača da po mirenju pobacaju svoje sekire (koje sem otvaranje lobanje i nemaju neku svrhu) u rupu, zakopaju rupu i onda začade u lulu. E vidiš ova lula mira se slabo pominje u medijima. Nećete čuti da su zaraćene strane ispušile lulu mira. Eventualno kao "ponuditi lulu mira".
Uf... Da... Od čega danas žive kamenoresci. Kontam opet od ljudske nesreće i bogami i saobraćaja.
Kad smo već kod lule mira:
Ja već zamišljam lulu mira iz 93. Iz pećine izlazi dim i zvuk gusli.
- Radovane ova lula ništa ne valja.
- Alija šit je prva liga. Vidiš da si se sav izobličio od fleša.
- Ma ne Radovane u dogovoru moraju učestvovati sve tri strane.
Zato što kod lule obe strane ispuše. Što je valjda poenta kompromisa, ali nije lako priznati sebi...
Da, kao "ponudjen k'o pocascen"!
A kad bi svi pusili lulu mira, ne bi bilo ni ratnih sekira ni zakopavanja istih. Samo sto bi onda kamenorescima koji prave te sekire propao bizmis, pa bi morali neko drugo zlo da smisle. Mozda bi i oni na kraju zapalili lulu mira...