Razmišljanje borca u koloni

Пријатељу, знам да би радије писао о томе како си разбуцао сам тројицу у Воркрафту, и како делиш хедове у Кантеру, али буди џек, па зајеби тројку, и пиши мало о мени. Шта? И тројка је за ђаке? Зајеби то. Или најбоље, или ништа. Знам да везе немаш о рату, да си на часовима историје правио куглице из носа и при томе мислио како да је наговориш да ти да двојку, али смислићемо нешто, мајку му. Јеси ти спор и немаштовит, али ту сам ја да помогнем. Почни онако необавезно, нечим што ће дебелој цвикерашици да овлажи пажњу, значи нека дијареја о магли у шуми и залеђеним капљицама на трави, о звуку грања и ветру који је... слушаш ли ти мене? Спавај на друга два часа, сад се концентриши. После пар реченица описа шуме, пређи на моје ножне прсте. Мислим, јебеш партизана у збегу коме нису промрзли прсти. Ту нећеш погрешити. Немој сад да једеш говна да свима отпадају прсти успут, буди умерен ако може икако. Пет реченица о прстима па можемо даље. "Не смем" се пише одвојено, царе. Тако. Добро, доста описа и то, сад морамо овај главни део, моја размишљања и то. Смрзо сам се ко пичка, логично, значи ћебе. Спомени да мислим на ћебе. Шта? Секс? Види, разумем ја твоје године, али веруј да је то последење о чему размишљам. Можеш поменути онако успут, да мислим на жену, и на то да ли је још жива, али онако међу нама, мене сада занима само ћебе. И вола на ражњу бих појео, али то немој, подсетићеш цвикерашицу на јело, па ће да се изнервира што испред себе нема печеног вола, већ твој писмени задатак, па можда добијеш четворку. Успут напиши две три реченице о томе како саосећаш са мном. Јеси написао? Пола сата још имамо, не гледај Олгу из прве клупе, дај да ово довршимо. Закључи са неколико реченица које су у "ниђе везе" маниру, што би ви млади рекли. Неће имати појма шта си хтео да кажеш, а неће ти узети за зло да не би случајно испала глупа јер није разумела шта си хтео рећи. Писмени задатак обавезно заврши питањем, рецимо "О Фиђеловачке шуме, хоћу ли икада осетити мирис Танкосавин?", или нешто такво. Не бацај јој сад свеску на сто, лепо дигни два прста и питај "Извините, завршио сам. Могу ли предати свој писмени задатак?"

'Ајде сад, знам да је све ово пуно за тебе.