Razočaranje

Kada posle silnih meseci provedenih rintajući za neku bednu crkavicu dobijete pare od svojih sa sela i rešite da se odmorite od gazde i svih spodoba koje su vam visile nad glavom, prvo ćete pomisliti na more a odmah posle toga i na Grčku. Posle mesec dana ćete nekako i uplatiti letovanje i razmišljajući o samom moru na kome ćete se o`laditi i zaboraviti sve one reči koje vas čine nervoznim, nećete ni pomisliti koliko ima takvih kao što ste vi. Napokon stižete, raspakovali ste se i krećete na dugo očekivani polazak na plažu. Pošto ste poželeli da odete na neku udaljenu i zavučenu plažu na kojoj nema žive duše, udarite jednu dugu šetnju jer za prevoz naravno nemate para. Osećate kako vam noge klecaju dok se probijate kroz žbunje a u sebi mislite da ste sigurno jedina budala kojoj je ovako nešto palo na pamet, a u tom trenutku vam i hotelski krevet izgleda lepši od plaže. Kamen vam upada u papuču i vi stajete petom na njega, ali vam zvuci talasa razbijaju i samu pomisao da stanete jer ste na nekoliko desetina metara od plaže čiji ćete biti jedini gost. Odjednom začujete neki đavo i zastanete. Dobro oslušnete. Čujete kako se neko dere.

-"Alo bre pi*ka ti materina, daj mi tu loptu je*ote!"

-"Ma marš bre tamo pi*da ti materina, zovi ćaleta pa se njemu žali, je*em li ti lebac!"

-"Alo šta se derete bre, oca vam je*em! Zar ne vidite da spajam radio na akumulator !?"

Okrećete se i bežite nazad.