Prijava
   

Frižider sa sladoledima u lokalnoj samoposluzi

Na prvi pogled, sve deluje idilično, još jedan plavo-beli frižider sa utisnutim logom poznate industrije zamrznutih proizvoda u lokalnoj radnji na periferiji grada.

Takvi frižideri imaju svoju životnu priču. Ali, za razliku od onih centralnih gradskih sladoledžijskih frizova, on nikada nije imao samo jednu ulogu niti je bio onako upicanjen zajedno sa suncobranom i kantom za omote, u istim plavo-belim bojama industrije. Društvo mu uvek pravi kartonska kutija smokija koja imitira mesto za odlaganje đubreta. On nikad nije zaključan, jer nema ko da ukrade od lokalnih pijanaca što bleje ispred i verno stražare. Cigani se ne računaju, manjak odlazi na otpis. On je i astal na koji se redovno kače pakle cigara, obrisi sa dna pivskih flaša, prašnjavi laktovi umornih fizikalaca kada se vraćaju sa štele dok otvaraju apatinca 0,6. I naravno, u tom frižideru nisu samo sladoledi. Tu se hlade piva, kisele, kokakole, smrznuto povrće i mešavine, čokolade, napolitanke,a od sladoledžijskih specijaliteta, tu su samo oni najjeftiniji i oni najskuplji. Jer oni jedino i idu. Nema srednje klase u žestokim predgrađima.

   

Bosanska tišina

Za astalom kamara ljudi. Žderu, loču, puše, deru se, sveobuhvatna euforija, atmosfera na nekim visokim levelima. Najmanje tri priče struje na različitim krajevima stola za različite slušaoce. Dobacivanja, digresije, razvezaše se jezici u oblacima od cigara. I odjednom, priče utihnu i zavlada tišina na svim frontovima astala. Sama od sebe. Niko se nije posvađao, niko uvredio. Jednostavno, u istom momentu se prekide euforija i bulumenta ostade nema. Nastavlja se sa ićem i pićem ali u tišini. Čest slučaj na okupljanjima srpskog življa, naročito preko Drine.

   

Dabogda te majka u bureku prepoznala

Biti samleven i umuljan u brašno, margarin i poslat tako u tepsiju na termičku obradu, pa posle identifikovan za kućnim astalom u ovom pekarskom specijalitetu od strane nje, one koja ti je život darovala, znači napraviti neko neverovatno sranje koje se može sanirati jedino u pekarskom mlinu. A onda oči za koje si čuo milion puta da su najlepše na celoj levoj obali Dunava, postanu jedini znak raspoznavanja bivšeg deteta.

1: Kevo, slupo sam Punta... Ishavarisao sam sinoć, ne brini, nisam povređen, niti su me uhvatili murjaci, samo je cela desna strana otišla u pičku materinu...
2: Kuku meni sine sa tobom. Opet ona droga. Dabogda te majka u bureku prepoznala crno dete!

   

Ide mali na Kosovo

Polno opštiti sa devojkom u vreme njenog ciklusa. Kosovo, kao poprište svih epskih fajtova, večito je bilo natopljeno krvlju, te je crvena boja postala simbol ove teritorije. Ići na Kosovo polje u vreme kada užarena buktinja bljuje krv, znači da ćete se provesti kao Kosančić Ivan sa Kosovkom devojkom. Žedan, izubijan i krvav.

1: Alo druže, de bežiš?
2: Zvala me riba, curi joj odole, pa hoće da joj prodžaram malo ventile...
1: Au, ode mali na Kosovo...

   

Bluskrinovati

Kolabirati. Doživeti slom kola na svojim leđima. Izbaciti sebe iz ležišta i vinkla, pad sistema jedinke. Zakrčenje nervnih puteva, zamor materijala i prepuštanje beskrajnom plavetnilu smrti. Izraz potekao od pojave urušavanja celokupnog vindousa na kompjuteru usled neke fatalne greške u sistemu.

1: Brate, šta je sa Đoksom, nisam ga video mesečak dana...
2: Bluskrinovo lik...Zguto eside i zalutao negde u svojoj ličnosti. Kaže ne može da se pogleda u ogledalu više, neće izlazi iz kuće. Pogubio ego negde usput...
1: Sranje... Još sam mu zajmio neke pare ranije al nije bitno sad to...

   

Motati demone

Praviti prejake buksne posle kojih druženje nastavljate sa zlodusima. Zahvaljujući ovakvim posledicama psihoaktivne radinosti, soba je punija za još nekoliko demona koji su se u međuvremenu stvorili tu i oni uzimaju svoje mesto u bleji i razgovorima. Sa njima, događa se potpuna dekadencija i odsustvo bilo kog segmenta realnog. Jedini lek (preventivni) protiv ove pojave je zabraniti ortaku koji priziva službu iz pakla da sledeći put bude prvi do trave i zlica.

1: E ljudi, je l može jedna ozbiljna, ajde da se malo zalaufamo pa da se pravimo žurku kod pokojne Marine...
2: Aj neko drugi, bilo ko... Ti govnaru uvek motaš demone, nismo baš toliko autodestruktivni...

   

Cijepljen sam

Slobodno možeš da piješ/jedeš/jebeš posle mene. Zdrav sam i vakcinisan od boleština. Nisam rekonvalescent, niti kliconoša.
Ovaj izraz je odgovor onog ortaka posle kojeg ti je malo frka da žvališ istu flašu. On ne uliva poverenje da se sutra ne probudiš sa hepatitis abecedom ili ostalim infekcijama koje se prenose putem pljuce. Pominjanjem cepiva, hrabri svog sledbenika u nameri da se njihovi mikroorganizmi susretnu na datoj površini.

(promzrli beskućnik u parku nailazi na ekipu sa džokom i moli za milostinju)
1: E druže bog ti pomogo, može li cim za palog brata?
2: Ma aj pali ćomane, treba da saranjujem ovog topa posle tebe. Poglej se, kroka ti izjeo koleno, žao mi je..
1: Cijepljen sam, ne brini ništa...
2: Uh... ajde onda ali nemoj kampuješ...

   

Pobegla kosa

Početak ćelavljenja. Kosa otišla nekud odakle se ne vraća više. Na prvi pogled sve izgleda kako treba ali kad se okrene osoba kojoj su vlasi počele da izmiču, ukazuje se pusto ostrvo na temenu.

1: Liče, jedva sam te prepoznao. Pa ti si prošle godine furao onu Isusovku...
2: A brate, pobegla mi kosa... Ne gine mi Džoni Sins za par godina...

   

Stariji lik iz njene priče

Odavno je prošlo vreme kada ste ti i tvoje društvo bili najmlađa bratija u klubovima. Ali, prolazi sve pa tako odjednom, više nisi ni tako mlad, ni tako zelen, ni nepoželjan. Znaš fore koje kruže, znaš šta a šta ne treba reći/učiniti a opet, gimnazijalke hoćne svega, veruju u sve što kažeš i hoće da se hvale drugaricama i podižu sebi vrednost u školi...

''Čestitamo! Upravo ste postali stariji lik iz njene priče.''

Sada si TI nezaobilazan predmet razmišljanja od vikenda. Nepoznati baja o kojem pričaju njene drugarice na sociologiji. Lik koji zadaje glavobolju muvačima naše heroine koja je prešla okvire škole i koja se više ne zaustavlja ni pod razno u razgovor sa Strahinjom iz četvrto-dva.

Dovoljno je bilo da izađeš, žvališ flaše Erdingera, očijukaš i pratiš situaciju i na kraju, priđeš vidno mlađoj ženskoj ekipi i odvojiš primerak koji je najnaivniji i ujedno, najraspoloženiji da ti pravi društvo. Dimiš ko kotlarnica, držiš cigaru tako da ona pomisli da si Džoni Dep iz kruga dvojke i manipulišeš. Odvešćeš je u stan, pustićeš neku retro bosa novu da bije s gramofona i počeće da se skida sve sa nje. Biće ti smešno kada izvališ da možeš da se igraš s njenim raspoloženjem i normalno, zloupotrebljavaćeš to. Jer ti si stariji lik i ti krojiš veče i njene doživljaje po svom nahođenju.

Ona o tebi neće znati ništa. Neće znati da si radio u Frikomovom magacinu preko leta za trijes iljada, da ti je ona šesta riba koju si spavao (kurve se ne računaju), da ti je omiljeno mesto za izlazak bio KST, do skoro, da si se radio ksalolima u jesen, da ti je idealni izlazak u njenim godinama bio s ekipom do palačinkarnice i pivo u parku, da si upisao faks pre pet godina ali si dao samo do treće godine...

Ali nema veze, nije kao da će ikad saznati. Ti prosto ne izgledaš kao da je ovo iznad tvoj život. Ona će te maštati svaki dan, idelizujući te. Pitaće se šta je radila sa tim balvanima iz škole do sad, jer njoj je potreban neko ozbiljan, neko ko će moći da je uhvati za ruku i da joj šapne ''samo se prepusti''. O tebi će kolati glasine, priče. Spevaće epove u tvoju slavu. Izazivaćeš nervne slomove ljubomornih drugarica u školskom dvorištu za vreme velikog odmora kada ona bude pripričavala intimne trenutke provedene u tvom stanu. Još ako je sačekaš jednom posle sedmog časa, onako nadrkan i sa pljugom u ćošku, pa zajedno odete na filmski petak a posle na žurku kod lika koji ti štimuje klavir, ona će postati jedna od zanimljivijih cupija u školi.

Zapravo, sva je prilika da ćeš je videti i izbambusati još nekoliko puta i čim se ona primi na maštarije da ste zajedno i kada počne da pravi scene, zahteva više od dva viđanja nedeljno i stezuje obruč oko tebe, znaćeš da je sve to otišlo malo predaleko i da je vreme da joj ugasiš maštu i nikad se više ne javiš.

I onda uradiš sve isto samo s nekom drugom klinkom iz druge škole.

   

Oterati u manastir

Sjebati svoju ljubav. Večno povrediti partnera. Učiniti neko veliko ''zlo'' svom dečku ili devojci zbog kojeg oni gube bilo kakvu nadu i interes za sopstvenu seksualnost i time ih gurnuti u naručje celibatskog zaveta.

U mreži složenih odnosa i osećanja, zlo koje nju i njega tera da kucaju pozno u dubini noćnog mira može biti neka izdaja, prevara, razočaranje ili banalna glupost koja rezultira ovako teškim konsekvencama. Istvoremeno, stičete epitet bivših ljubavnika. Žrtve ovog zločina protiv seksualnosti obično govore kako se gnušaju suprotnog pola, kako ih je neko udesio za života, kako nikad neće moći da se oporave od izdaje i na kraju, kako su bile na pedalj da zauvek zaborave svetovni život i utehu pronađu pod manastirskim krovom, daleko od bilo kakvog pripadnika muške ili ženske populacije, zavisno od pola povređenog raba božijeg.

1: Upoznao me Bane juče sa nekom njegovom ortakinjom s faksa, Marinom. Cupi je baš premija, hipsterka sa filozofskog, fura lenonke a bulju što ima, jebote, oduzeo sam se. Izložio sam se ko klinac brate...Ali, problem... reče mi Bane da ona nije ni za kakve akcije, zbližavanja i jebanja, kaže mi da ju je neki lik oterao u manastir. Skot sakrivao kameru po sobi dok su se kresali i pazi sad... izvalila ona da se on bambusao s njenom najboljom drugaricom, Marina flipnula, raskinula i lik ladnjaka okačio sve te njihove klipove na pornhub. Reci koja bolest...
2: Brate, ako je to Marina sa socilogije, onda te Bane baš zajebo, baš nije ortak. Narkomanka na esidima, drka na Flojde, jebe se za sličicu, kakav kurčevi samostan...

   

Za Japance

Prostor ili predmet preterano uskih i malih dimenzija, te se stvara utisak da je stvoren za pripadnike žute rase sa Dalekog istoka. Azijatima majka priroda nije podarila visinu, veliki kurac i široka ramena. Ali, im je zato uzvratila sposobnošću egzistiranja u prostoru od četiri kvadrata. Najčešće, za Japance su turistički autobusi gde su sedišta zbijena tako da noge ne mogu da se uguraju unutra ili sobe površine kutije šibica.

1: Kako li ćemo do Čačka u ovome?!? Ne mogu da uguram noge u ovaj kurčev prostor, ovo ko da je za Japance pravljeno. ''Autoprevoz Čačak'' ima da mi ga popuši na sudu, do Stepojevca puca potkolenica garant...

_____________________________________________________________________

1: Ajde, šta radiš više? Izgubiću svu vlagu dok ga ubaciš...
2: Alo ribo, neće moj šestoperac na ovu bedu...
1: Šta??
2: Imaš pičku za Japance. Nema mesta za moju zversku karinu. Opušteno, još malo loženja pa ako se ne otvore dveri ni tad, ja provaljujem pa kud puklo a pući će...

   

Dati na bukliju

Darovati budućeg mladoženju prilikom rituala ispijanja rakije iz čuture tj. prilikom pozivanja na svadbu. U pitanju su prigodni pokloni kao čaše, escajzi, posteljine, košulje i ostali prašinosakupljački darovi. Takvi predmeti najšeće ciklično kruže po buklijama i nikad ne budu upotrebljeni.

1: Sine, bila sam na promociji, žena me zvala... Besplatan ručak, pa posle predavanje o jorganima ''zimi greju - leti lade''. Jako su lepi. Za 50 evra ih uzela! Specijalno sniženje bilo. Mislila sam Milanu da dam na bukliju, obradovaće se mlogo kad dođe.

   

Svici

Vetroparkovi noću. Kao i svici u polju kad nikne mrak, na samom vrhu vetrenjače, iznad elise, neizmenično se pali crvena lampa i signalizira nešto nekome. Sa velike udaljenosti, svetla postaju sićušna i stvara se privid ovih insekata koji su promenili svoje boje u crveno.

Negde u poznom novembru, jedne večeri, vozili smo drumom ka Vršcu. Uzalud smo tražili dovoljno široko proširenje ili bilo kakav makadam koji vodi u njivu kako bismo stali i balzamovali se na brzaka. Spravice spremne za eksploataciju. Odjednom ukaza se prigodno stajalište, parkiramo, izlazimo, pravimo se da pišamo, palimo. I tako zagledani u vojvođanski horizont pomešan sa metanskim isparenjima Pančeva neko reče ''Vidi, svici!''... Bili su svuda okolo, šalju poruke. Nešto nekome.

U povratku iz Vršca smo ih ponovo sreli, združili se s njima malo duže, potrošili našeg svica i nastavili put ka kući. Dok sam vozio dalje u noći, ukazivali su mi se sve vreme do Pančevačkog mosta. Ušao sam u kuću, i u uglu sobe svetlelo je malo crveno. I to se dogodilo juče.

   

Vreme, mesto i oružje

Zakazati dvoboj. Izgovaranjem ovih čarobnih reči nema nazad. Izazivač je srdačno ponudio svoje učešće pod okolnostima koje će postaviti izazivani. Ne mora se nužno prihvatiti, ali u većini slučajeva, krvca padaju odmah. Ugovara se zbog događaja koji nalaže odbranu časti i dostojanstva.
''Kada, gde i kako hoćeš da ti jebem majku?''.

1: E brate, znamo se toliko. Prošli sito i rešeto. Ali sve mi nešto stoji ovde, ne mogu da krijem više od tebe...
2: Kaži jebote, sav se oznojih...
1: Jeo sam zabranjeno voće.
2: Šta??
1: Kresao sam ti sestru. Više puta. I vezivao sam je za užareni radijator kaišem. I onda prosipao istopljenu čokoladu za kuvanje. Po njoj. Pa onda sve to lizao s nje. I onda bi ona plakala, uživala i uzdisala kad joj ga zakivam. I zvala bi me posle nedelju dana da to ponovimo. Eto. Izvini buraz stvarno.
2: Vreme, mesto i oružje.

   

Ubiti ga

Pauzirati, ugasiti nosač zvuka ili slike koji saopštava sadržaj. Prekinuti pesmu, film ili seriju.

♪♫♬
One su u mojoj sobi
izadju na jedan poziv
ako trebam onda zovi me
Malibu, tamo tebe vodim ja
ostavi telefon
sve sto treba je kod Lukasa
♪♫♬

1: Sine, ajde nemoj da slušaš ove drekavce ljubi te majka. Ubij to. Ima tako lepih pesama. Poslušaj Letnje kiše, Dejan Cukić ili Bebi Dol...
2: Ajde pali kevo, ne slušam te grobove...

________________________________________________________________

(vrtimo kanale kad sanja marinković)
1: Alo! Provali picu Ruške Jakić.
2: Daj brate UBIJ JE!

   

Dimiti kao fabrika

Sirovine su dopremljene krijumčarskim brodovima u velikim plastičnim kesama i osušene. Prethodno izmrvljene u dvorištu fabrike, spremne su za obradu. Stižu na pokretnoj traci na čijem se kraju nalazi kotao. Kroz sektor usne duplje, prolaze put grla i bivaju obrađene u zoni pluća. Supstance se rastvaraju i receptori ih primaju i šalju do centralnog sistema.
Proces obrađivanja se polako privodi kraju i štetne emisije prizvodnog postupka istim putem izlaze kroz nosnu šupljinu i usnu duplju. Fabrika radi punom parom. Prozori su crvenkasto zamagljeni, a dimnjak se neprestano puši. Sindikati radnika se ne žale i spremni su da danonoćno rade. Oni su ujedno i vlasnici pogona i svih ostalih proizvodnih sredstava. Samoupravljanje odnosi pobedu nad kapitalizmom i blagostanje građana samoupravljača se uvećava. Na njihovim licima prisutan je osmeh.

1: Konstantinoviću, opet se pravite važni. Dobila sam prijavu na vas. Vaše kolege su vas uhvatile da na velikom odmoru ostajete u učionici i pušite krišom na prozoru. Tetkice se neprekidno žale da se vaš kabinet biologije oseća na duvan i neke druge čudne materije, kako one kažu - konjsku balegu. Mi ne držimo govna u školi. Šta imate da kažete na to?
2: Slušajte. I meni je ovo već sve postalo zamorno. Ja ne pušim cigare nego marihuanu. I šta ćemo sad?? A da ne držimo govna, i to nije tačno. Dovoljno je da uđete samo u zbornicu ili vašu kancelariju draga direktorka.
1: ŠTA?? Kako se to izražavate? Vi ste NARKOMAN!!! Vi duvate travu!?
2: Ne duvam. Dimim ko fabrika. Dozvolićete mi da odem do kabineta da uzmem svoje stvari, pripremite mi neopoziv otkaz molim vas...

   

Pravilo 6 meseci

Magična brojka. Vreme kada se dešavaju promene. Posle sto osamdeset dana, priče kažu da se nešto dogodi. Ili prestanemo ili nastavimo da se zovemo ''mi''.

Već izlazimo neko vreme, znam kako se zove tvoja prva simpatija, jeo sam gurmanske pljeskavice sa lukom pred randevu, vozio te do kuće kada odu dnevni autobusi, prespavao kod tebe xy puta, čak sam ti sreo i ćaleta ispred vecea ali je on izgleda zanemario činjenicu da ezgistiram.
Nismo od juče ali nismo pojeli kilo soli zajedno.

I dođe šest meseci. Hoćemo li ili nećemo? Za one koji veruju u ovo pravilo, veza postaje ozbiljnija i trajaće još minimum godinu dana ili se prosto ugasi. Dileme se odvijaju u glavi ljubavnika i prosto se oseti ko je izabrao šta. Neke stvari ću morati da zaboravim, moraću da se cimam za tebe, moraću da te pustim u svoj krug.

Mozgovi koji se drže ovog zakona, govore da se ovakav test javlja i na godinu i po, tri i pet godina veze. Neko je uvideo da poklapanjem tih perioda i veze, ima najviše raskida i generalizacijom, uzdigao ih do norme. Fakat je da ljudi raskidaju u bilo koje doba.
Kako god, ako raskineš, biće da si se okliznuo na ovom zadatku ali ne znači da nisi položio. I padanje ima dobru konotaciju. Možda ćeš biti zahvalan na tome jednoga dana kada se okolnosti života zaigraju.

   

Smoke box

Pojava paljenja buksne u nekom zatvorenom prostoru malih dimenzija i zapremine, najčešće u kolima. Time se stvara dimna zavesa od travuljine i privid da će se vinovnici više uraditi. Zapravo, ćoćeri će tako sebe lakše otkriti i postaće topovsko meso na udaru pripadnika državnih organa.

1: Koji vam kurac, šta se kurčite?! Je l smo rekli lepo da nema smouk boksova. Jebaće nas interi...
2: Ma daj opusti se, nema ovde murjaka...

   

Ne jedeš mi se

Poslednji argument i protivnapad na naredbu ''jedi govna''.

   

Vetar vari

S jeseni kad počnu vetrovi i sile prilika dovedu jedinku van topline doma i zatvorene prostorije, događa se da ista jedinka mora pripaliti buksnu u nevreme, po jakom vetru a u odsustvu bilo kakvog haustora ili zavetrine. I ondak džok brzo gori. Dok trepneš, zlica se smanjuje, žar se pojačava i crveni, polako se gasi a droga ode u nepovrat. Neprimetno, još neko se tu ogrebao za zeleno i povukao svoje dimove.
Vetar.
Pušiti po vetru je bacanje para i droge, te se savetuje, pronaći uvalu bez strujanja vazduha i ne dozvoliti košavi da se navari s vašim materijalom.

1: Uuu kako gori sunce ti poljubim, pola već ode...
2: Jok i ne gori kad ste stali ko ljančesteri na sred poljane, dajete vetru da vari... Lepo sam reko da uradimo smokeboh u kolima, ali ste pičkice tripozne...

?
+1503
75
definicija