Prijava
   

Knjige, knjige braćo, a ne zvona i praporci

Od svih izuma koje je čovek stvorio, često se govori da je točak najvažniji. E pa nije, knjiga je najvažniji. Knjiga generalno nikom nije nanela zlo ,naravno, možemo reći bio je "Mein Kampf", uvek imate taj 1%, ali oružje je mnogo više nanelo zla, novac je mnogo više naneo zla. Znači ova maksima „Knjige braćo, a ne zvona i praporci“, u savremeno vreme možemo tumačiti kao I knjige I praporci. Jer su i narodna muzika (čitaj zvona i praporci) u embrionalnoj biti čoveka.
Ne smete uvesti diktaturu prosvećenosti, jer se pre ili kasnije to uvek završilo ideološkom diktaturom i logorima smrti, ali isto tako ne smete uvesti diktaturu šunda. I ne zabraniti knjige, nego prosto ih ne štititi. Organizovana država je država uravnoteženog razvoja elitističke i narodne umetnosti. Ona u isto vreme forsira zvona i praporke da bi od tog novca preko poreza isti usmerila na knjige. Znači ako oporezujete te ljude koji učestvuju u popularnoj narodnoj kulturi, vi NE smete da ih ponižavate i kažete „jaooo vi ste turbo folk, vi ste stoka, a mi smo gospoda iz kruga dvojke, koja svoj identitet ne gleda prema tome što nešto radi, nego što vas pljuje“.
Država mora da im prizna patriotski značaj na jedan način, jer ne možete sad da je npr Toma Zdravković živ, (uzimam njega kao vrlo ozbiljnog umetnika koji je zapravo na moderan način interpretirao Boru Stankovića kroz mediji koji je njemu blizak), vi se ne možete od takvog čoveka ograditi... „jaooo, ima koncert u Bugarskoj, sad će se tamo skupiti neki primitivni Bugari“, vi morate da kao država stajiti iza takvih svojih vrednosti. Jer kada može Engleska da stane iza grupe narkomana koji se zovu "Rolling Stones", čija muzika je sjajna, ali u osnovi je to isto. I jedno i drugo je daleko iza Rahmanjinova, Mocarta i Hajdna. Znači za klasičnu muziku su i rokenrol i folk kič, sa manje ili više nijansi, i kad Engleska može da stane i da titulu "Sir"-a Mick Jagger-u, jer od toga ima koristi, možemo i mi iza Tome Zdravkovića. A onda od poreza, mi kao, nadam se organizovana država, nećemo dozvoliti da taj novac ode u ruke nekom od, do zla Boga korumpiranom, političaru, nego ćemo taj novac direktno usmeriti u razvoj mladih talenata koji sviraju npr violinu. I to ne apstraktno, nego ćemo reći ime i prezime. Tada će to dobiti smisao, jer će i jedni i drugi da se osete kao deo organizovane države i to je onda u nekom najširem metaforičkom smislu, mogla da bude parafraza te velike Dositejeve maksime „Knjige, knjige braćo, a ne zvona i praporci“, pod jedan „knjige, knjige braćo“, ali i „zvona i praporci“

   

Stari i novi komunisti

Ono što je bitno u skeniranju ova dva kulturna modela, taj meki Brozov komunizam, koji je već u istorijskom smislu deo prošlosti, i neoliberalizam koji sa izvornom idejom filozofskog liberalizma nema dodirnih tačaka, evidentna je jedna vrsta kulturnog mosta, odnosno kontinuiteta koji proizilazi. Vidimo jedan mutirani oblik, u kojem je Brozov meki egaliterizam mutirao u neomondijalizam i nije ni čudo što su to isti ljudi, bez obzira da li se radi o prvoj, drugoj ili trećoj generaciji partizana, nosioci te ideje. I da je neko ranije rekao da će nosioci celog tog zapadnog pravca biti u našoj javnosti krvni, ili ideološki potomci Brozovih generala iz otetih dedinjskih vila, ljudi bi rekli da je sve moguće, pa čak i da se zemlja okrene naopačke, ali da se to neće dogoditi, a eto desilo nam se. Osnov svega toga je da zapad nikada nije želeo da kod nas ohrabri, proizvede i podrži tu temeljnu, društvenu snagu koja je i stvorila zapadno društvo, tu snagu verujućih, strpljivih, radnih, konzervativnih ljudi. Zapad je zapravo želeo marionetske režime, marionetske pojedince, želeo je da ovde ima svoj interes, i da taj njegov interes bude interes stvaranja nekih banana država, banana republika, da bi ih lakše kontrolisao, a ne društva koja bi bila slična zapadnim društvima. On, gde je želeo da ih stvori, on ih je stvarao i zaokruživao je tu granicu. U slučaju Srbije je očigledno da on ne želi zapadnu državu u pravom smislu reči, već da želi jednu vrstu neke kolonije, a nije ni čudo da taj proevropski srpski čovek zapravo u glavi nesvesno konstruiše Brozovu dembeliju i kaže „Evo, daće nam pare“, baš kako se i Brozov budžet činio neograničen, a niko nije postavio pitanje kako se pravi i stvara taj budžet, u deficitu, ili suficitu. E, tako se o zapadu danas razmišnja, to je jedna psihološka kategorija. I ne zaboravite da se nalazimo na jednoj kapiji duboke finansijske krize zapadnog društva, po mišljenju njihovih vodećih eksperata i ekonomista, koji su u slučaju Sjedninjenih američkih država više nikakvim ekonomskim intervencijama, ali čak ni proizvodnim programima ne može sanirati. A mi sada idemo grlom u jagode u tu zapadnu civilizaciju. Ja smatram da mi moramo ići blizu zapada, ali nije pitanje „da li?“, već „dokle?“ i „kako?“... Tako da ovakav način interpretacije zapadnog sveta kod nas, duboko vređa mislećeg čoveka, oseća se ogroman otpor ka tim starim/novim komunistima koji su svoju mantru bratstva i jedinstva sada zamenili multikulturalizmom i Evropskom Unijom, i ne znam na šta će sve to da izađe, ali ovaj pravac koji sledimo, za mene nije nikakva ružičasta budućnost i da je najveći problem što je jedan deo naše elite crvenu petokraku zamenio žutom, a da u međuvremenu ni korak nije odmakao.

Neka cveta hiljadu cvetova, ali da mirišu po propisu.
Spolja šlag, unutra patišpanj.

   

Lepa sela lepo gore

Jednostavno najbolji film koji je snimljen u poslednjih 20-tak godina. Pored toga što se velika većina slaže da je najbolji u umetničkom smislu, provejavaju priče da ima ideološku pozadinu kao anti-srpski. Ovu tezu brane pričom kako svi likovi, junaci koji iz Srbije idu u rat, idu iz određenih ličnih, ili privatnih, ali nema patriotskih razloga. Jedan je švercer, drugi je narkoman, treći oficir JNA koji ratuje za bratstvo i jedinstvo. A lika koji brani srpstvo nema. Ali svi zaboravljaju lik profesora, koji doduše nije iz Srbije, mada zašto bi neko ko nije iz administrativnih srpskih granica bio Srbin drugog kova? Pa ako se nađe Srbin koji to brani, meni je svejedno da li je iz Trebinja, ili Šumadije. Pored njega, defaktno imamo još dva pozitivna srpska lika. Jeste da tu ima neuravnoteženosti, kroz kordinate prostora i vremena stasale ljude, ali kad posmatrate likove koji dolaze iz ruralne Srbije npr oni koje tumače Pera i Manda ne možete reći da u rat ne idu iz patriotskih razloga. Druga je stvar što njih na neki način zavodi Miloševićev režim preko TV dnevnika. Ne možemo sad , zato što neko nije bio u stanju, u jednom veoma komplikovanom istorijskom vremenu, očekivati da obični ljudi to neporgrešivo raspoznaju pogotovo u prvo vreme rata. Za mene su oni pozitivni likovi, kao i pomenuti profesor, pa i noseći lik koga tumači Dragan Bjelogrlić. Ali sam po sebi rat je mračna stvar, on razvija heroiku, ali i zločin. Ne zato što su ljudi po prirodi loši, i tamo navodno najgori ljudi otišli, ili što je neko dobar neko loš, kako nas učili u totalno deplasiranoj heroici drugog svetskog rata. Neko je rekao „Odlazili smo u rat, neznajući čije grehove plaćamo“, možda smo samo generacija koja treba neke račune da plati. Možda su najrealije zamerke filmu one koje se odnose na one avanturistično-ratne sekvence, koje bi se u američkoj kinematografiji do perfekcije odradili, ali ono što je najbitnije, vidimo ljude s dušom. Tako da možda koja zamerka, ali generalno to NIJE anti-srpski film, nego film ljudi koji su hteli da pokažu malo i drugu stranu, koji nisu hteli da se dodvoravaju zapadu, za razliku od npr nesrećne Mirjane Karanović koja više ne zna ni gde ide ni šta radi. Prvenstveno Bjelogrlić i njegova ekipa su ti koji imaju patriotski osećaj, i snimili su najbolji film o proteklim ratovima, daleko bolji i kompleksniji od onog koji je dobio oskara.

"... a ružna ostaju ružna, čak i kad gore"

   

Podrška autonomiji

Svesrdna podrška! I mi, građani/ke Patkovgrada nameravamo da proglasimo AP Patkovgrad. Zašto da za sve moramo da se obraćamo Diznilendu? I - `di su naši novci? Protiv Diznilendizacije!! Ako može Vojvodina, koja za sebe tvrdi da je Evropska Regija - zašto ne i mi, pa mi smo skoro Vasionski!
U ovom epohalnom poduhvatu imam i svesrdnu podršku čuvenog filosofa i mislioca Šilje.

   

Jadna zemlja

Zemlja u kojoj su većina političara kriminalci.
Zemlja u kojoj se kriminalci zovu “Biznismeni”.
Zemlja u kojoj kriminalci sede u zatvoru iz “političke osvete”.
Zemlja koju najlakše prepoznamo po “kvalitetnim” putevima.
Zemlja sa nepismenim novinarima i kupljenim medijima.
Zemlja koja se ni u 21. veku nije rešila komunjara.
Zemlja u kojoj se još uvek nalazi grobnica zlikovca Tita.
Zemlja po kojoj slobodno gaze upravnici “Golog otoka” I komunistički oficiri i hvale se svojim nedelama već pomenutim novinarima (nepismenim)
Zemlja u kojoj 17-togodišnjakinje imaju izlaz do 5h, i dozvolu roditelja da se oblače kao kurve.
Zemlja sa najviše namrgođenih lica na ulici. Ako se nasmeješ, misliće da si lud (ili peder)
Zemlja sa kamikazama na drumovima.
Zemlja u kojoj se niko ne pita odakle nekom ćelavom, kockastoglavom dripcu u crnoj kožnoj jakni kuća na Dedinju od 3.000.000 evrića.
Zemlja u kojoj se busaju pravoslavci, a slušaju džihad muziku.
Zemlja u kojoj mladi jazavci misle da su modu izmislili crnci-klošari.
Zemlja gde je svaki patriota žigosan kao “nacionalista”.
Zemlja koja je sahranila reč “Ponos” pošto je isti obred izvršen nad reči “moral”.
Zemlja sa mnogo “vernika” koji nemaju pojma o svojoj rodjenoj veri. (I npr. misle da je Sveti Nikola bio Srbin)
Zemlja gde bi vlasnika psa odveli u ludnicu ako bi počistio za njim na ulici.
Zemlja sa najviše javnih klozeta. (liftovi)
Zemlja sa najviše deponija. Zovu se “gradske ulice”.
Zemlja koja voli da slavi sve sportske uspehe, ali najveće slavlje biva kada se fudbaleri samo I plasiraju na svetsko prvenstvo. Kada bi ti glupanderosi osvojili pomenuto, bilo bi na hiljade srčanih udara.
Zemlja u kojoj se doček Nove godine provodi na zemlji (da vas ne pogodi neki metak zalutali)

   

Dedukcija

Zaključivanje pomoću već poznatih činjenica, logičkim nizom koji ne mora biti istinit.

1981. godina
1. Princ Charles se oženio
2. Liverpool postao prvak Evrope
3. Umro Papa

2005. godina
1. Princ Charles se oženio
2. Liverpool postao prvak Evrope
3. Umro Papa

Pouka 1: kada princ odluči da se oženi treći put, a Liverpool zaigra u finalu
Lige Šampiona, treba upozoriti Papu!

Pouka 2: kada princ odluči da se oženi treći put, a papa umre, treba se
kladiti na Liverpool!

   

Sistem

Nešto što se u poslednjih dvadesetak godina pretvorilo u oblik liberalnog kapitalizma, a glavni činioci i egzekutori su Korporacije. Naravno, Sistem je tokom prošlih vremena imao drugačija lica.
Težnja Sistema je, na prvom mestu, porobljavanje mase. Naravno, ideološko. Sa masom je uvek lako, ali preduslov za njeno kontrolisanje i oblikovanje je taj da ona bude u ideološkim lancima.
Ona tada ne shvata da se nalazi u zatvoru, mentalnom, donekle i fizičkom. Tako zaslepljena, masa uživa u "blagodetima" jednog Sistema.
Ali besmislene igračke koje im taj sistem pruža ne pomažu im da neutrališu osećaj nezadovoljstva i nemira za koje ne mogu dokučiti pravi izvor.
Novi auto, tehnika, azurna obala, nameštaj - sve je to Sistem u vidu kredita koji se otplaćuje do kraja veka.
Svađa sa bratom na krv i nož oko mizernog nasledstva je takođe Sistem.
Kada odeš na more kod "braće" Hrvata, i to preko Like, na čijem se tlu još nije osušila srpska krv, jer "to je sad prošlost i nema veze"... i to je Sistem
Sistem je "kokiška", feminizam, pederske parade, fudbalsko svetsko prvenstvo, Egzit, gole sponzoruše, korupcija u vlasti, vojska bez muda, uranijum (osiromašeni) beznađe (orgestrirano), izbori (orgestrirani), život (orgestriran, takođe)

"...a sistem smo ti tato, ti bato i ja..."

Varljivo leto `68.

   

100m

Svako od nas bar jednom može ovu distancu preći skoro u vremenu svetskog rekorda Useina Bolta

Zgrada "Beograđanka" je baš toliko visoka...

   

Politička zloupotreba smrti

Svi pristojni ljudi su šokirani i duboko ožalošćeni incidentom koji je doveo do smrti Francuza Brisa Tatona, navijača Tuluza.
Nije se, međutim, čestito ni ohladilo telo nesrećnog Francuza, a već su oko njega počeli da kruže politički lešinari. Od svih otvorenih i prikrivenih oblika politizacije ovog zločina svakako je najniži navodna "šetnja protiv nasilja" koju organizuju udruženja i organizacije sa jasnom ideološkom i političkom agendom i čije ranije delovanje nedvosmisleno ukazuje da će ovaj skup iskoristiti za obračun sa neistomišljenicima. Bris Taton kao pojedinac i njegova sudbina njih uopšte ne interesuje, njima je bitno da proguraju svoje stavove makar preko leševa.
Ovaj zločin ima svoje počinioce. MUP Srbije je saopštio da je priveo osumnjičene za ovo ubistvo. Pustite sudske organe dalje da deluju, a porodicu i prijatelje Brisa Tatona da ga ožale u miru.
Takozvana "šetnja" je jasan dokaz politizacije Brisovog ubistva!

Bris Taton, počivaj u miru i neka ti je laka zemlja.

   

Večiti derbi

Najrealnije bi bilo da izgube i Zvezda i Partizan... ali pošto je to nemoguće, biće 0:0

Bangavi Partizan
Ćopava Zvezda

   

Vera

Čovek koji veruje ima sve što ima i bezbožnik. Sa tim što pored ljudske nauke vernik ima još jedno dodatno svetlo u vidu vere. Ne bih se ja baš hvalio zatvorenošću uma i srca. Nevernička ograničenost ljudskim umom samo može da unesreći čoveka.
Za početak pokušajte da shvatite da vera i religija nisu suprotstavljene. Bez vere nema ni novih naučnih pronalazaka. Kako bi Tesla otkrio bilo šta da nije verovao?! Vera ga je vodila ka novim otkrićima, jer nije mogao znati da postoji to što je otkrio. Glupo bi bilo misliti da trofazna struja nije postojala dok čovek za nju nije znao. Isto tako je još gluplje misliti da Bog ne postoji, samo zato jer vi niste spremni da ga vidite.
Možete vi i da ne verujete da će čovek živeti na Jupiteru, ali to ne znači da nauka jednog dana neće to i omogućiti. I neće nas u nova dostignuća odvesti ljudi bez vere, već naučnici sa verom. Nevernik nije sposoban da otvori um, jednostavno je skučen prostor njegovog delovanja.
Interesantno je da se kroz vekove uglavnom Crkva bavila moralom i etikom, a da su svetovne nauke uglavnom išle u pravcu tehničkih dostignuća. Imamo mi danas mnogo pronalazaka, medicina je uznapredovala, elektrotehnika takođe, da ne pričam o elektronici, ali čoveka i dalje muče isti stari problemi. Samoubistva, depresije, stresovi, strahovi...
Sa druge strane, niko ne kaže da je vernik po definiciji bolji čovek od nevernika! Ono što ja kažem jeste da vera u Boga od čoveka pravi bolju osobu. To ne znači da je neki vernik obavezno dobar, a nevernik loš.
Poznajem mnogo lekara koji piju alkohol, jedu masnu hranu, ne bave se sportom i puše, a pri tome me savetuju da ja živim zdravo! Isto tako postoje sveštenici koji svojim primerom krše sve ono što govore. Kao što ćeš poslušati savet lekara i živeti zdravo, a nećeš živeti kao on i nećeš zbog njegovog primera odbaciti celu medicinsku nauku, isto tako je žalosno ako odbaciš veru zbog lošeg primera koji neki sveštenik pruža!
Znam ljude koji nisu pušili, a dobili su rak pluća. Znači li to da pušenje ne šteti plućima, jer od raka oboli i nepušač?! Isto tako znam neke nazovi vernike koji krše hrišćanska pravila, ali neću zbog njih odbaciti veru.
Ukratko: neću odbaciti činjenicu da je pušenje štetno, ako lekar puši!
Da se razumemo. Nikada nisam, niti ću reći da je vernik bolji čovek od ateiste. To je zaista individualna stvar. A ako se još uzme u obzir činjenica da je teško odrediti da li je neko pravi vernik ili se samo tako predstavlja.
Smatram, ustvari sam potpuno siguran da Hrišćanstvo pravi od čoveka bolju osobu. Hrišćanstvo te tera da svaki dan preispituješ sebe i svoje postupke. Ne dozvoljava ti da menjaš druge, već isključivo sebe. Forsira te da kroz raznorazne napore svakoga dana napreduješ. U Hrišćanstvu se ne sme ići linijom manjeg otpora.
Možemo mi da ne veruješ u Boga, ali to ne znači da on ne postoji...
Na ovom svetu gubitnici su svi, i bogati i siromašni, ako ne shvate šta je suština života. Smirenje, strpljenje i trpljenje.

Život je jedan. Živi i ugodi sebi. Ne razmišljaj o posledicama svoga delovanja. Jedini zakon koji te može stići je zemaljski. Ako uradiš nešto loše potrudi se da izbegneš organe reda i sve je ok. Imaš svoje instikte, svoje potrebe i živi za njih. Robuj svojim potrebama. Ako ti ko stane na put ti sam odluči šta ćeš... Meri sve po svom razumu. Ti si najbitniji!

To ateizam poručuje.

Opet to ne znači da su svi ateisti loši ljudi!

   

Sex i grad

Ovu seriju treba posmatrati iz ugla američke kulture (i sistema vrednosti) da bi se dobila potpunija slika. Poenta serije je (uprkos sve prisutnom promiskuitetu kao formi emancipacije - jer je u navedenom društvu promiskuitet odavno deo urbane kulture) upravo u pronalaženju pravog partnera, a ne u besmislenom "skakanju" iz kreveta u krevet. Čak i u Samantinom slučaju, koja je bez premca najinteresantniji karakter u seriji. Ta serija je u stvari kritika modernog zapadnog društva. Naravno, to nije lako videti na prvi pogled. Ja to volim da poredim sa recimo Marilyn Mansonom - u pitanju je takozvano POSTAVLJANJE OGLEDALA pred društvo. Problem je u tome što većina ljudi to pogrešno tumači, bilo da su to promiskuitetne srpske devojčice koje spavaju sa plišanim medama i izlaze iz stana zakopčane do grla, a zatim se presvlače u outfit kurve u liftu, ili neki retadirani isfrustrirani Amerikanci koji upadnu u srednju školu i pobiju silnu decu slušajući Mansona...

   

Parada ponosa 2009

Način na koji se govori o ovom događaju predstavlja najbolji primer kako se sa suštine problema prelazi na marginalna pitanja. Dakle, nikome ovde nije stalo do pedera, ni Čipliću ni onima koji će ih tući, možda je do njih stalo samo njima samima pa usled toga i ne shvataju da su izmanipulisano topovsko meso novog svetskog poretka. Znači ne radi se o pravima homoseksualaca, već o tome da se toga dana brani poslednji šanac suvereniteta naroda u sopstvenoj državi. Da li sami sebi propisujemo šta se može a šta ne, ili to rade transnacionalne strukture preko korumpiranih nameštenika i šačice verovatno od droge i zdravog života izbezumljenih ljudi. Svaka sledeća bitka je za nas poslednja, jer ako sada prođe VIŠE NEMA NAZAD.
Gej aktivisti nisu nikakvi borci za ljudska prava, nego obični politički aktivisti, poput otporaša ili predratnih komunista. I to aktivisti sa "jakim leđima", podržani od ogromne mašinerije, a ne neki usamljeni romantični heroji. Oni zloupotrebljavaju običnu homoseksualnu populaciju, postavljaju se kao nekakvi zaštitnici njihovih prava, poput prvih komunista koji su deklarativno branili prava radnika, i koji su zatim "oslobodili" vile na Dedinju čim su došli na vlast. Da se razumemo, nisam protiv homoseksualaca, ko voli nek izvoli, ali sam izuzetno protiv "parade seksualnih manjina" (hajde da prestanemo da upotrebljavamo reč "ponos" tamo gde joj nije mesto, danas u nekim delovima Srbije nije bezbedno reći ni da si Srbin, a kamoli se ponositi time). Podmetačina je tih aktivista da je isto gej aktivizam (tj. parada) i obična homoseksualnost. Neko je prokomentarisao da bi trebalo utvrditi da li su uopšte svi oni homoseksualci (hmmm ne bih voleo da sam u toj komisiji :). Žalosno je da građansko društvo nema neki odgovor na ovu provokaciju, i da tako važno pitanje za društvo i naciju moraju da rešavaju nasiljem problematični i nasilni pojedinci. Društvo se samoorganizuje kad država ne nudi mehanizme zaštite običnog građanina. Ovo je za gej aktiviste "vin-vin" situacija: ako ih ne napadnu, onda su postigli cilj; a ako ih izmlate, onda će NVO sektor to upotrebiti kao argument i pritisnuti vlast da pooštri zakonske mere.
Ne treba se zavaravati, oni su odlično organizovani sa još jačim vezama, koje agresivno istupaju u njihovu odbranu u bilo kojoj zemlji. One služe kao ovnovi za razbijanje kapija tradicije, što eventualno donosi zakone za njihovu promociju. Srbija je poklekla moralno, ogromno, od kada se potčinila zapadu, i ove parade su samo "zeitgeist" našeg sumraka.

"Igrale se pederlije, na sred zemlje stradije..."

   

Avalski toranj

Ružna tvorevina, srušena u NATO agresiji, sada ponovo izgrađena, našim parama, koje su mogle otići na milion korisnijih stvari. On jeste komericijalno isplativ, ali RTS ne mi smeo da ga "prisvoji". Još veće glupost je što su ga gradili po istom projektu od pre 30 godina, pa je sad ružan kao i pre. Kao da mi nemamo vrhunske arhitekte da napravimo nešto lepše i modernije?
I za kraj najveća budalaština, pesma kojom su nas bombardovali (kao NATO toranj) dok su nam cedili parice za izgradnju: postrojiti nasmejane Seljka, Boru, Cukića, Kornelija i štatijaznam još koga pored srušenog starog tornja, i žurka može da počne!

Ršum:
"Rešili su vrazi odbožni,
Od sveta da nas rastave,
Srušili nam toranj tronožni,
Beograd je ostao bez zastave...

Zasvetleće toranj na Avali,
Kad narod srpski navali,
Da pomaže sakom i kapom...
Za razne smo gluposti davali,
Dok su nam obećavali,
Što i Bog daje svakom..."

Dodadak pesmi, nije "Ršum"

"Jebo vas toranj na Avali,
Narod srpski nek navali,
Da vas mlati govnavim štapom...
Mnogo ste se proseravali,
Patriote izigravali,
Jeb'o vas ja, samo tako..."

Izjava dana:
Novi toranj juče posetili onaj kockastoglavi direktor "javne kuće" servisa, i dežmekasti ministar "za police", koji je tom prilikom izjavio:

"Sa Avalskog tornja će se videti cela Srbija"

Auu, nanu li mu... jel on to sluti, ili nešto zna što mi ne znamo?

   

Ne navijajte iz fotelje - dođite na stadion

Nova sega-mega-giga akcija SOS (sranje od sporta) kanala. Televizija koja je, ništa drugo nego propali "video klub", sada je smislila novu mudroliju koja glasi ovako.
Prvo ćemo zabraniti svim televizijama koje imaju mogućnosti (pošto mi nemamo) da prenose strani fudbal u terminima u kojima se odgravaju mačevi naše "jelen-smor lige". Pa, kad se narod zaželi dobrog fudbala, valjda će doći da gleda i ovaj naš ćopavi. Mada moje lično mišljenje je da je zanimljivije gledati reklame za omekšivače i uloške, nego loptanje koje pružaju ovi naši ljubitelji džipova, drolja i roznjikavih majici, jer u ovoj zemlji ne može fudbal da igra samo onaj koji ima kilu!
Ali, to ne sprečava soskanališe da nas svaki dan podsećaju preko fudbalskih ličnosti npr. Alkosa Šljoksarevića (ćitaj Dragoslava Stepanovića) koji nam se smeši u nekoj maliganskoj ekstazi i poziva nas na stadion "delirium tremens" glasom. Da li su stvarno toliko maloumni da veruju da će neko doći na stadion da gleda Javor-Metalac, ako im zabraniš(??) da gledaju Manchester-Arsenal?

Utakmica Napredak-Zvezda, posle koje bih morao isprati oči ligom šampiona, pojavi se prostodušni Pižon i na konferenciji za štampu izjavi kako je veoma zadovoljan igrom Zvezde (u utakmici na kojoj nije jednu šansu stvorila?!).
Pa dobro, bre, majku mu... ko se ovde drogira?

   

Aeromiting Batajnica 2009

Jedan "prljavi" paradoks, dokaz kolektivnog pamćenja našeg naroda koje ne doseže dalje od dve nedelje. Naime, aeromiting je zakazan za 13. septembar u uluci pukovnika Milenka Pavlovića, a gosti su njegove ubice iz 15 NATO zemalja koje su pre 10 godina sipali bombe po tom istom aerodromu.

Zločinci se uvek vraćaju na mesto zločina...

   

Prefiks "Evropski"

Pojava koja postoji samo ovde, i nigde više... Evropski Beograd, Nacionalna televizija evropske Srbije, Za evropsku Šumadiju i sl.
Slogan koji predstavlja elementarno neznanje, jer taj slogan u npr. Budimpešti, Atini, ili Pragu nema nikakvog smisla.

"Za evropsku Šumadiju"
Jel to znači doviđenja gedžanska, pasuljarska Srbijo, koje se stidim, dobro jutro evropo?
U pitanju je jedan skorojevićki, malograđanski mentalitet, podignut na politički nivo. Model banalnog čoveka, i niko od tih koji govore o evropskoj Šumadiji i sl. ne govore bazičnim evropskim vrednostima!!! Jer da bi govorili o njima, morate pročitati bar Hegela, bar Getea, bar te osnove političke, filozofske i literalne misli, da biste mogli da razumete duh Evrope, jer ona je mnogo složenija nego što može da stane u skorojevićku predstavu o njoj. Ponoviću, bazične evropske vrednosti! To su konzervativne vrednosti, radnog i vrednog čoveka, privatnika koji puni budžet.
Svi oni govore o tome, kako će im neko dati pare, o nekoj "Brozovoj" dembeliji, u kojoj narodi ponovo žive bratski, grle se i ljube, mi idemo sa kesom... tako da mislim da su junaci te celukupne tkz. proevropske ideje, ništa drugo nego junaci jednog velikog čoveka i konzervativca Sterije Popovića. Pokondirane tikve u prostom vremenu...

   

Srbija danas

Život nam je onakav kakve su nam misli, a stvari nam dobijaju smisao onakvim kakvim ih sami iznutra obojimo. Ipak, to je u osnovi pitanje individualnog karaktera, ali postoje niz zajdničkih komponenti.
Danas, kada gledam Srbiju, vidim jedan istorijski "zamor materijala", ali i pored toga ne vidim samo mrak i beznađe, jer ako je posmatramo u sklopu svih istorijskih okolnosti, i pored mnogo problema, mi smo ipak generacija koja najbolje živi, u istoriji svih Srba. Setite se samo koliko je bilo samo ratova, koliko su ljudi morali da se žrtvuju, za svoju zemlju, za svoje porodice.
Pogledajte danas, kako jedan moderan, savremen čovek živi, i pored toga što će mnogi ljudi sada reći da je najveći smisao života imati mesečni prihod od 2000e.
Pitanje je ugla gledanja... Kada posmatramo Srbiju kao državu, bez obzira što se u njoj sada pristojno živi, mnogo siromašnije od mnogih evropskih zemalja, ali i mnogo bogatije od nekih tamo afričnih. Ono što ja na prvom mestu vidim u Srbiji je, ne materijalna, nego duhovna kriza. Kada bi me pitali šta mogu prvo da uočim, kako komponetnu današnjeg života, što nije golim okom vidljivo, a što se jako oseća, je jedna pritiskajuća atmosfera iznad nas, atmosfera moralne krize. A to nije samo kriza nekih moralnih vrednosti, nego i kriza smisla.
Ne možemo da banalizujemo čoveka i svedemo ga samo na ekonomsku životinju i kažemo da je jedini cilj - lepo živeti, pa to se valjda podrazumeva? Ali ne zaboravite da su i danas, u ovoj siromašnoj i, po mnogim stvarima beznadežnoj Srbiji, najlepše stvari besplatne : prijateljstvo, ljubav, porodica, deca, otadžbina...

"U siromaštvu čovek može biti dostojanstven, u bedi ne može"

Parafraziran Dostojevski

   

Kurdi

Etnička grupa koja nastanjuje zabranjenu "nepostojeću" zemlju Kurdistan koja se prostire na delovima teritorije Turske, Sirije, Irana i Iraka. Pored toga što ih pripadnici ovih zemalja redovno satiru, zbog težnje da prave svoju nezavisnu državu, Kurdi se kolju i između sebe, pošto su duboko podeljeno društvo. (zvuči poznato?)

Ranije su poređenje sa Srbijom bile veoma popularne. Ali kako stoje stvari, mi ćemo proći i gore nego Kurdi, jer oni bar imaju veliki manevarski prostor, pa mogu da "trčkaju" iz države u državu, dok mi nećemo imati taj luksuz. Druga stvar, Kurda ima preko 30 miliona, što im ipak daje neku nadu u bolju budućnost. Kod nas je, prema podacima iz proteklih godina, broj legalno izvršenih abortusa oko 200 000, dok se pretpostavlja da su stvarne cifre i do 500 000. Ako se nešto ubrzo ne promeni na tom planu, loše nam se piše.

   

Zemlja košarke

Srbija

Dobrodošli u zemlju košarke!!! Večeras ćete gledati kombinovani prenos košarkaške utakmice naše reprezentacije, teniskog meča čoveka-države, Novaka Đokovica, a uključivaćemo se i u više nego zanimljiv duel prve faze svetskog šampionata u lakrosu izmedju Tanzanije i Nikaragve!

#237
+14920
226
definicija