Prijava
   

ŽenetIna

Ne, nije štamparska greška. ŽenetIna se piše baš ovako i izgovara sa crnogorskim akcentom.

Posebna kategorija žena. Po karakteru i de jure gora i od babe na kasi "Maksija" i od debelih žena u gradskom prevozu. Neuspešno kalemljena Zorannah na Natašu Kandić čiji je rezultat nešto stvoreno da zagorčava život svima i rađa potomstvo tipa mlađanog nam Živojina.

Od malena naučena da svi njoj moraju da daju prednost, da ima pravo na sve što poželi i da to mora da dobije. Da može da parkira gde hoće, svi moraju njoj da se prilagode. Da može da ide preko reda, redovi su za plebs, ne za nju. Da za nju pravila i društvene norme ne važe, njen komfor je najbitniji. Ako još sa sobom vodi mladunce, plod uterusa joj nasušnog, pa jebeš umiruće u ambulantnim kolima koliku prednost ona ima. Sačekaj marvo, da ja laganim korakom pređem preko pešačkog prelaza i svoje mladunce odvedem na časove violine i baleta. Jer ona u svom selu to nije imala i tajo nije hteo da je dadne na te gradske kurvaluke, al' oni će nadoknaditi. Sad je pobegla od taje u grad i samostalna je i moderna. A i žgepčad će iskoristiti kada joj zatreba. Za bilo šta.

Nema kod nje ni solidarnosti ni empatije. ŽenetIna se hrani životnim sokovima svih oko nje, prvenstveno mužića joj koji lagano kopni sve dok u šezdesetoj (ako je doživi) ne prolupa totalno i u trenerci i papučama krene po komšiluku da pokušava da se socijalizuje sa ljudima koji su ga odavno prezreli zbog ženetIne mu.

Kada ostari postaje ona baba što uleće na prazno mesto u busu i pola sata popunjava blanko čekove na kasi za pola litre mleka i dvajz deka kafe. I nikada ne ponese naočare. Da bi svi nju morali da čekaju. Jer ona ima prednost. Crknite paori!

Pošta. Red se otegao. Ispred pošte direktno na trotoar staje crni QXYZ šurnjajspedeset. Za volanom lik sa licem "nisam lep i pametan, al' sam govno neviđeno". Sa mesta suvozača izlazi ženetIna i sa zadnjeg sedišta izvlači malog demona od 4-5 godina koji ciči i podiže noge u vis odbijajući da hoda. Crvena u faci zbog neželjene negativne popularnosti kod prolaznika ženetIna vuče Sotonin plod za sobom i ulazi u zgradu pošte. Pravo na šalter. Ja jedini negodujem jer sam vaspitan da ne trpim tuđa sranja, pa makar najeb'o (hvala stari, trougao Bistrik-Koševo-Marijin Dvor najbolja ulična škola ćivota):

- Alo seko, kuda?
- (oholo na 120 dB da svi čuju) PA ZAR NE VIDIŠ DA IMAM MALO DETE?
- A što ne pošalješ onog šampiona iz auta da stoji u redu kao svi, a ti čuvaj malo dete u njemu?
- MOOOLIM?
- Pošta seko, nije crkva. U crkvi radi pop, ovo su stranački kadrovi. Kažem, u red kao svi i smiri malo derište ili ga vodi napolje.
- (verzija nje u penziji se uključuje) KAKAV JE TO NAČIN? Preko reda, a mi ostali smo ludi je li? Izvinite mladiću samo da nešto pitam...

Setno mrmljanje zastavnika u penziji o redu u vreme Tita i Slobe, frktanje ženetIne i hladan pogled Mice Ubice kroz neonsko svetlo predvečerja...

   

Omekšivači muškosti

Zlo, Sodoma i Gomora koje izmisliše korporacije i vlade kako bi od omladinaca stvorili bezvoljne, zatupljene i ženskaste potrošačke mase koje ne žele da se bune, nemaju muda da se bune ili se bune na pogrešan način zbog pogrešnih stvari. I kupuju precenjena sranja koja im ne trebaju. Kao da su žene. Dobro, što žene to rade, pa ženama je to prirodno u genima i treba to rade, al' muško si bre majke mu ga steram, mi kupujemo samo ono što nam treba. One razlikuju i znaju poimence 32-bitnu paletu boja, mi znamo da parkiramo. Genetika i preživljavanje najsposobnijeg jebote.

Ti omekšivači, to su proizvodi masmedijalne industrije za zatupljivanje koji za cilj imaju da u omladincu pobude pogrešne vrednosti, da samo treba biti lep i sladak, da je bitno koliko imaš, a ne kakav si čovek i da je svako ko nekome razbije glavu da odbrani sebe i svoje samo jedna obična sirovina. Uče te da treba da se pirlitaš, nosiš majčice i košuljice na prugice, pa još "rozle sa cinober dangice do ispod pupak i na struk" i kockast kačketić sa šljokicama malo na stranu, pa još na vr' glave, a ne kako bi trebalo i kako je predviđeno da se nosi. Da slučajno ne smeš da uprljaš ruke tovatnom mašću. I da nije poremećaj već potpuno normalna stvar da zaista voliš svog drugara. Da kada te neko jebe dobro je da tražiš jače i dublje, ne da mu otkineš jaja ako samo pokuša.

Pa treba i pomadicom da se mažeš i briješ guzu da ti koža bude lepa i nežna. A za lepu i nežnu kožu lica imaju specijalni gel za brijanje i brijač sa šurnjaj's oštrica i nežna talasasta guma da ti lepo zategne kožu, da se slučajno ne posečeš zlato mamino, mogla bi creva da ti iscure. Pička ti bre materina, tvoj Đed im'o 'ladan potok i bajonet i ništa mu nije falilo. Još je Švabu dvaput nagario nazad do Berlina i kao zahvalnicu doživeo da za unuka ima tebe debila.

Sve ti to serviraju koristeći stare dobre hormone. Devojčice ubede da su mali slatkiši "jao što bi ga gricnula, cmok" i zato ti dečaćić kome se iz čista mira diže dvaj's puta u toku velikog odmora 'oćeš budeš sladak i fensi. Ko oni Vandajrekšni, Bekstritbojsi, Skrileksi, Džastis Biveri, Smouki d Berovi i ostale korporativne maskote. Prelazak na Milana Stankovića je pitanje dana kada te puste na splav da mećeš čašu na čelo uz retardirane tekstove o muskulatornoj paralizi i suzama koje prkose 1. Njutnovom zakonu. Ne znaš ko je bio Njutn? Ugasi jebeni ajpod što ti je mama kupila i slušaj na časovima, pa ćeš znati.

I plači, pičko razmažena. Lepo je da plačeš, a ne da budeš jak. Ti mišići iz teretane su za pozu, kada stvarno zagusti ako je veći od tebe plači i beži. Budi osećajan i neinformisan, gutaj šta ti se servira, utopi se u mediokritet. Oni narkomani rokeri, metalike, reperi i pankeri, a i ona stoka seljačka što ne ide u "kafaning" i na splavove već u pravu kafanu su prljavi i smrde. I glupi su. I hoće da se biju, sirovine jedne. I ne koriste pomadu. Pitaću te za pomadu kada u pedestoj shvatiš da si život straćio radeći kao konj da bi onaj čije proizvode kupuješ kao blesav i protiv koga se nisi bunio karao ono zbog čega si i počeo da nosiš kačket na vr' glave.

A ona stoka smrdljiva će izaći na crtu kada svima bude trebalo. Izaći će na crtu kome god bude trebalo. Da se bori i za tebe dok ti sediš kući i mamička ti kuva griz i toplu čokoladu. Onda ne očekuj prava i da te gledaju kao da si jednak sa onima koju su glavu poturali, prava nisu predviđena po rođenju, za njih se boriš u životu, to ti ne kažu Biberče i Kenjac Vest, to lupetaju onaj rahmetli 2Pac i prolupali Dejv Mastejn. Vreme da se bori će doći, na Balkanu živiš dečko. Ona stoka smrdljiva što se brijala bajonetom čije gene nezasluženo nosiš ti je svedok.

   

Đed

Kolokvijalizam od reči deda ili djed koji označava oca jednog od vaših roditelja, ali se Đed ne postaje tek pukim dobijanjem unučadi, titula Đeda se zaslužuje. Đed je iskreni i nepatvoreni pater familias, glava porodice, lik koji ne jebe ni 2% od predviđenog neku višu silu ili pravila.

Đed je kao mali jeo poparu i kačamak jer drugo nije bilo, klao se sa vucima oko ubijenog zeca, išao do škole 10 kilometara po snegu kroz razne vukojebine i imao vremena i snage da tu školu završi, za razliku od tebe koji živiš na 50 metara od škole i kasniš na prvi čas.

Kao mladi kalfa ili đak gimnazije je lomio srca svim mladim snašama po varoši i bio glavni mangup na korzou. Ne kao ti koji misliš da si mangup ako se tučeš po ulici i piješ pivo, već doteran, uglancanih cipela, frizure sa svakom dlakom na svom mestu, gospodin čovek.

Đed je vojsku služio kod kralja, pa ga '41. Švabo uhvatio i poslao u logor negde u Austriju ili Nemačku. Đed je tamo šarmirao i kresnuo lokalnu doktorku od koje je zauzvrat dobio ausvajs. Sa ausvajsom je pobegao iz logora, vratio se peške u rodno mesto gde je odmah uzeo pušku da tom istom Švabi jebe mater pored one doktorke. 4 godine se Đed makljao sa njima, Talijanima, Bugarima i ko zna još kojim strankama po našim u pesmi opevanim vukojebinama. Na kraju je sa Rusima oslobodio Zagreb, a potom se za inat partiji oženio Švabicom, ali ne onom doktorkom, nju je dotad već jeb'o neki Englez ili Amerikanac, dok je ona sirota sve njih jadnike upoređivala sa Đedom i maštala o njemu.

On je postao direktor nekog javnog preduzeća zarad svojih zasluga u ratu i Đedu je Tito dolazio na noge i sa njim se slikav'o. Đed je '68. kad je Rus upao u Čehoslovačku tamo lično i potpuno sam otišao da traži tramvaje koje je naručio i ovi su mu morali dati, sa njim nema zajebavanja, ne šljivi Đed ni Kominternu ni Sovjecki Sojuz.

Kasnije je celi bogovetni rat u Bosni presedeo ispred kuće i brojao granate koje padaju, jer u odnosu na ono što je on preživeo taj rat je najobičnija zajebancija.

Đed je u 75. godini života oboleo od nekog raka, ovaj krenuo agresivno, ali kada je skontao sa kim ima posla povukao se i sada ćuti i smrdi tu gde je, na Đeda ne sme ako hoće da opstane do daljnjeg. Đed danas ima 95 godina jer Smrt nema muda da dođe po njega iako mu je Bog obećao maksus terenski dodatak i nadoknadu za prekovremeno. Pa nije valjda lud? Đed jednostavno ne umire kad neko drugi hoće, već kada on odluči da tako treba.

I dan danas Đed ode do pijace 5 kilometara od kuće. Naravno peške, prevoz je za slabiće, buržoaziju i kolaboracioniste. Čisto da se porazgovara sa domaćinima, podseti mladosti i kupi unucima voće, jer unuci su na prvom mestu, niko na njih ne sme udariti, ni roditelji ni tamo neka bolest. Usput štipne neku mladu snašu za obraz i dobaci joj nešto, onako šeretski, kako samo on ume. Ona se zacrveni i obori pogled kao pre 70 i kusur godina kada je on bio u punoj snazi. Jer prema njemu nijedna ne ostaje ravnodušna. Zato što je on, jednostavno rečeno, Đed. Nešto što mi verovatno nikada nećemo biti, jer nismo dostojni te titule.

   

Pretendent

Zubna pasta za decu.

   

Fotka iz prvog osnovne

Fotografija na kojoj sediš, sa pernicom, olovkom i otvorenim bukvarom po kome nešto kao pišeš, a iza teba karta stare Juge. Posle smo se čudili zašto se nastavnici i roditelji ljute kada smo šarali po knjigama, jer to su nas prvo naučili.

   

Kvaka

Najstariji, najcenjeniji i najpopularniji zubar za decu u našem narodu.

   

Kafana

Prvi srpski GPS.

-Kod Miletove kafane skreneš levo, pa pored "Gurmana" desno, ideš pravo još nekih 200 metara i tu preko puta Cicine birtije ti je Zavod za socijalno!

-Hvala zemljak!

   

Pokvareni automobil

Omiljena igračka muškaraca bez obzira na uzrast.

5-12 godina:
- Ej ima jedan pokvaren auto tamo, ajde da se igramo šofera.

13-20 godina:
-Ej srce ima jedan pokvareni auto kod mene u dvorištu, ajde da odemo tamo da se mazimo...

21 godina pa nadalje:
-Ej brate ima jedan pokvareni auto kod mene, ponesi sutra alat, ja kupujem pivo, ima da proradi jebaću mu majku!

   

Gadjanje šahti

Ekstremniji oblik relija u kome je poželjno imati suvozača koji zna njihov raspored. Sport na koji je primoran svaki vozač u Srbiji.

...kume levo EPS, desno Telekom preko Vodovoda, krivina levo preko ležećeg, EPS sredina veća, EPS manja, naglo desno u leteći finiš ispred kafane.

   

Minuli rad

Naslage sala na stomaku svakog poštenog Balkanca.

   

Šta je bilo danas?

Svakodnevni pozdrav pri povratku vašoj kući od strane vaših roditelja dok ste u periodu školovanja.

   

Anglo-srpske brzalice

Pošto se već u naš jezik uvode engleske reči (fensi, hepening, bekstejdž, mejkap i sl.) bilo bi dobro da uvedemo i neke reči u naše brzalice kako bi bile još komplikovanije za izgovor. Recimo reč "deliverables". Na primer, "deliverables-om ću te, deliverables-om ćeš me" ili "raskiseliše li ti se deliverables". Lomljenje jezika do daske.

Ko neku od ovih bez greške izgovori 10 puta za redom ima od mene večeru. :D

   

Pikaso

Fotka u dokumentima, jer na njima, iz neznanih razloga, svako ispadne kao da ga je Pikaso naslikao.

   

Srpski petoboj

Sport koji preko leta upražnjava svaki "urbani" mladić u Srbiji. Ide sledećim redosledom:

-Ujutru ode na trčanje i u teretanu
-posle toga negde na pljeskavicu ili neki jači holesterol
-popodne na bazen ili kupalište da malo ispozira
-predveče sa ortacima na fudbal ili basket
-i na kraju, uveče ode na splav i urolja se kao svinja

   

Srpska administracija

Stvar koja zagorčava i otežava život svakog prosečnog građanina zemlje Srbije. Umesto da reguliše i olakša ljudima život, administracija ga uporno davi i maltretira idiotskim pravilima i propisima po principu "da dobiješ papir x treba ti papir y, a da bi dobio y treba ti x". Iako danas daleko jednostavnija nego pre 5 godina i dalje je glavni bauk i razlog nazadovanja ove zemlje.

Odem ja da vadim ovu novu ličnu kartu. Spremio lovu za takse, rodni list, izvod iz državljanstva, fotke, došao nekako na red posle čekanja sabajle da uzmem redni broj, napalo me par penzosa koji su jednom nogom u grobu, a hoće novi pasoš (jer na to imaju pravo, zaboga) iz samo njima znanog razloga, došao na red, a tek onda počinje noćna mora:

Sup: Gospodine, ove fotografije su starije od 6 meseci i nisu odgovarajućeg formata. Slikajte se, pa dođite, moći ćete preko reda.
Trčim, slikam se, vraćam se nazad.
Sup: A pa vama treba novi izvod iz državljanstva ovo je stari obrazac.
Ja: Pa gde to da vadim?
Sup: Opština, matična služba.
10 minuta kasnije...
Ja: Molim vas izvod iz državljanstva.
MS: Gde ste rođeni?
Ja: Sarajevo.
MS: A pa ne može to kod nas, za to idete u SUP.
Nazad do SUP-a.
Ja: Molim vas izvod iz državljanstva.
Sup: Dajte mi rešenje kojim ste primljeni u državljanstvo.
Ja: Mjkuvambžjujbm...
Trči kući, donesi dokument.
Sup: Moraćete da sačekate par dana dok republički MUP pošalje dokument.
5 dana kasnije.
Ja: Evo novi obrazac izvoda iz državljanstva.
Sup: Eeeee, ali više ne primamo bosanske rodne listove, morate ovaj naš novi crveni.
Trči u opštinu.
MS: Treba vam original rodni list ne stariji od tri meseca, kako bismo vas upisali u matičnu knjigu, a ovaj vaš je istekao juče.
Ja: PA NE MOGU BRE DA SE RODIM STO PUTA NA STO MESTA SVAKA TRI MESECA VEĆ SAMO JEDNOM U ŽIVOTU!!!!
MS: Ne znam gospodine takva je procedura i takav je zakon.
Cimaj tetku iz Sarajeva, četiri dana kasnije stiže dokument.
MS: Izvolite novi rodni list, taj vam važi neograničeno.
Ja: (kroz zube) Hhhhvlaaaaaaarghhhh.
Čekanje u redu, sabajle, penzosi...
Sup: Pečat sa ovih fotografija se razmazao i ne vidimo datum, molim vas donesite druge.
Ja: Grrrmghhheaaaargggghh.
Slikanje, vraćanje u SUP, penzos u zasedi, krvnički pogled, penzos miran...
Sup: Uđite u kabinu, gledajte pravo, dobro, u redu hvala, možete da idete, uzmite i vašu fotografiju.
Ja: Ali malopre ste me terali da se ponovo slikam!?!
Sup: To je samo na uvid, ako vam ova fotografija kod nas ne ispadne kako treba.
Ja: BANZZZAAAAAAAAAAAAAAIIIIIIIIII!!!!

   

Srpski građevinski radovi

Natezanje rakije, zabijanje piva, razbijanje špricera...

   

Jeftinije ulaznice

Lep način da nekome u publici kažeš da je glup i da ništa ne zna.

A za vas sa jeftinijim ulaznicama...

   

Majbah i Rols

Ili u originalu "Maibach" i "Rolls Royce". Luksuzni automobili u originalu nemačke, odnosno britanske proizvodnje (sada oba nemačke). Postoji izreka koja kaže "Ne voziš Rols i Majbah, u njima te voze". Inače su najbolji lakmus za skorojeviće i primitivce sa parama. Najbolji primer bi bila Dragana Mirković, jer "dama" ima oba i u oba se vozi na suvozačevom sedištu, a po bontonu bi trebalo iza suvozačevog mesta.

   

Repetitio est mater studiorum

Latinska psovka koja u prevodu znači:
"Opet ti, mater ti štrebersku!!!"

   

Demonstranti

Ljudi koji prostestuju iz nezadovoljstva nečim što se dešava u društvu. Ima ih više vrsta, a najveća razlika je između američkih i evropskih demonstranata. U SAD demonstranti drže kartonske table sa nekim glupavim parolama i dernjaju se do besvesti šetajući se u krug ili mirno sedeći ispred zgrade gde je sedište one organizacije protiv koje protestuju. U Evropi demonstranti se raspoznaju po maramama ili šalovima preko lica i kamenicama ili molotovljevim koktelima umesto kartona. Evropski su uvek uspešniji od američkih u svojim zahtevima.

Naravoučenije:
Ameri, prestanite da se dernjate i zapalite nešto, biće lakše i vama i celom svetu.

#248
+13573
212
definicija