Prijava
   

Nova metla najbolje čisti

Parola koja slikovito objašnjava i u direktnom, a bo'me i u prenesenom značenju šta je htela da kaže. Sve što je novo daće sve od sebe da bude, ne mogu reći bolje, ali da bude drugačije od starog. Tako i ta metla, i njoj se čisti bolje kad je novija.

"Radovane ustaj sa tog džaka jebem ti sitno žito! Pa ti svaki dan odspavaš u magacinu jednu turu ko na livadi! Znaš da je došao novi generalni, ako te poslovodja nadje tu dole, čime češ da hraniš ona sitna usta kući kad te šutne?"

"Ništa se ti ne boj Milutine, znaš da su on i moj Miloš dobri bili još od osnovne škole!"

"E moj brajkoviću, zelen si ti ko guščije govno još, pa nova metla najbolje čisti! Jebe se njemu što je išao u krivolov sa tvojim Milošem, jedva čeka da otpusti koga prvog stigne! Zato ustaj, stigle su vreće sa tritikalom da se istovaraju!"

   

Zapeti za prag

Jasan nagoveštaj dotičnoj jedinki, uglavnom konobarici u kafani, da piće koje je donela nije u skladu sa tek naručenom turom jer je čaša vidno praznija nego što bi tek poručena tura trebala biti. Razlog leži u tome da ih je gazda verovatno podučavao da kradu svaku moguću kap koju mogu, iako piće koje prodaje pravi kod Sime Destilerije u plastičnoj kadi na tavanu i time već rezerviše mesto u paklu pa mu to malo na količini i nije toliko neophodno.

Đoka Zec: "ajde mala kaće taj špricer, ima po' sata da sam naručio, najeo sam se nekih slanih uštipaka, oću da skončam!"
Slavka konobarica: "evo evo, ide!"
Đoka Zec:" pa šta si mi ovo sipala do pola čaše, šta da radim sa ovim? da nisi zapela za prag dok si donosila??
Slavka konobarica: " Đoko, tako se vino pije, ne sipa se čaša do vrha!"
Đoka Zec: " Ajde blago meni, idi to dospi i nemoj mi mrsiti muda, znaš da nisam baš baždaren na takve zajebancije!"

   

Nikad usranom stići do potoka

Ova krilatica jasno aludira o čemu se radi, da li je posmatrali u direktnom ili prenešenom značenju, poruka je ista. Vreme je relativna stvar koja, želeli mi to ili ne, uvek traje isto, ali u određenim situacijama nekad je to "isto" toliko različito da neodoljivo podseća na onu davno zaboravljenu doskočicu komunistički nastrojenim jedinkama: "svi smo jednaki, samo su neki malo jednakiji od drugih".

Stevan: "E moj Žitomire, oduži se ova zima, pas joj se mesa napotez'o, nas dva mučenika ima da izdahnemo izvlačeći ova trula drva do proleća. Bar da gore kako valja, nego nalozim metar drva za 5 dana."
Žitomir: "Ma ćuti nemoj mi na muku stajati. Ubacujem u onaj progoreli šporet ko u bunar, sve čekam samo da malo otopli,da ispravim grbinu na leđima. Prozori mi prozukli, duva ko na groblju kroz kuću. Ovi dani ko u natrag da idu."
Stevan: "Tako ti je to u životu kućo moja, nikad usranom stići do potoka."

   

Zateg'o bi je ko Žuća lanac

Merilo kvaliteta ženske jedinke, kad je već teško naći neko normalno poređenje, daj onda da bude što nenormalnije. Znamo svi kako ga Žuća zategne i počne da arlauče, kad prođe komšija Radomir sa ladom specijalkom iz 87' godine, bez pola auspuha. Tutnji ko drugi krajiški korpus.

Jaaoj sine, juče sam vid'o onu malu Jelenu iz trećeg šora! Kakva je to pička, pa to je strašno!

Onu Perinu? Pa ti nisi normalan, pa nije ni za kurac, ima noge u ipsilon jebote!

Da si meni ti živ i zdrav, zateg'o bi je ko Žuća lanac, skidali bi me sa nje posle tri dana!

   

Ni u crkvu ne možeš bez para

Jednostavno je tako. Koliko se svi trudili, dobro većina, da pokusamo da ispunimo svoje snove, želje, prohteve i slično, ništa od toga ne može biti izvodljivo bez para. Da odeš sa tečom na prljavi kanal na pecanje, trebaju ti pare. Za crve, gliste, gajbu piva, paštetu za doručak. I jebeno je tako. Da se može od ljubavi živeti, to bi bilo slatko i bajno, ali jebena je činjenica da ako hoću devojku da odvedem na sladoled kod Rize šiptara, da mi trebaju pare.
A valjda da se živi od ljubavi, možda bi se više i voleli, ko zna...

Sine, znaš kako je mala do jaja! Ma boli me kurac, idem kod nje u Prokuplje! Šta ću ovde?

Jesi ti normalan magarče jedan, pa jel čuješ sebe, pa do tamo ima 3 nedelje jahanja!! Bolje se urazumi i počni da radiš kod ujaka u radionici, i ovako si jedva osnovnu školu završio! Tri godine nisi mogao da ukapiraš drugi Njutnov zakon!

Ma boli me tuki za Njutna, znaš kako sam se primio! Ne pada mi na pamet da ostajem ovde! Odem lepo tamo, kaže da ima kuću od pokojne babe, do jaja!!

Pa od čega ćete živeti somino? Od vazduha?

Brate, vidiš koliki si ti seljak, ja nisam materijalista kao ti, meni pare nisu bitne! Bitno je da se volimo!

Ma volite se vi kolko oćete, ali bez para ni u crkvu ne mož' da odeš, a ti samo kenjaj!

   

Seoska slava

Možda već prežvakana tema, obrađena više puta, no, pošto neću da tražim i da čitam šta je ko imao da kaže, pokušaću iz svog ugla da na najslikovitiji način prikažem seosku slavu u mom selu, koja se ne razlikuje mnogo od seoskih slava po drugim selima, osim po stepenu rizika po individuu, pa se nadam da ću onima koji nisu obilazili manifestacije ovog karaktera pokušati da objasnim i dočaram kako to sve izgleda, a onima koji su je posećivali kao ja, malo da zagrebem po sećanjima. Do prve sledeće!

Znam, to je isto kao Guča!

E, vidiš nije! Seoska slava u tvom selu nipošto nije kao Guča! Prvi razlog zato što je u tvom selu! Čak i ako je u selu pored, nikada neće moći biti kao Guča, jer koliko voliš da odeš u svoje selo, isto toliko voliš da odeš u susedno i da im gledaš žene! Pa šta ti Bog onda da!

Kad smo prešli preko toga, idemo dalje.
Euforija se oseća sigurno nedelju dana unapred. Osećaj pojačavaju prvi cigani i Srba iz Iriga sa čuvanim autobusom Alexandar, koji stoji tačno na centru sela i uvek prvi dodje.. Negde sam čuo da mu je tatu ubio voz na pružnom prelazu, ali nikad potvrđeno. Rampa se nije spustila valjda, ili se još nije digla. Ali to sad nije bitno. Odeš sa komšijom na partiju stonog fudbala, i misliš da je tvoje selo Vegas jebote! Ali stvarno to misliš, ne proseravaš se! A kako dani prolaze, sve je punije. Tezge se montiraju, svaka šira ulica i park u selu postaju parking, ali ne parking kako ga svi zamišljaju, nego kao da je neko prodrmao zemlju i ostavio auta tako kako su se zatekla. To su uglavnom lade specijalke, stari stojadini, po neki golf i slično. Ujutru rano pred njima vidiš starog cigana kako jede sendvič od po vekne leba, i 300g Nedeljković salame i dijamant majonezom. Onako skroz do ušiju masan. Šatori su u montaži, ali oni čekaju predslavu i slavu. A to čekaš i ti, da se odma razumemo. Omladina, ona najmlađa čeka nešto drugo. Autiće na udaranje, sa komentarom "bravo bravo bravo, naaaaagradna vožnjaaaa, auto broj seeeeedam" ! Nemate vi pojma koja je to sreća! Pa kad sam kao dete dobijao nagradne vožnje, srce mi bilo ko planina! A kad patkicu skinem! Ej ljudi, patkica na ringišpilu! A gurao me Sima, stariji brat od tetke, utovarao od sedme godine, kvartalno podeljeno, detelinu, pa kukuruze, pa drva a na zimu čistio 5 dvorišta snega. Mogao me gurnuti do drugog sela da je teo, al to tad nije bilo bitno! Odlutaše sećanja. Elem, gde smo stali? Kod šatora! Za predslavu peva Vesna Vukelić Vendi. Jebi ga, ne možeš da biraš, makar ćeš joj gledati pod suknju ako uspeš. Radije bi voleo da vidiš, ako si Sremac, neku tamburašku bandu, uglavnom Diku ili Zlaju iz sela, a ako te je muka naterala da dodješ stotinama kilometara daleko od svog pravog sela, onda bi makar taj dan voleo da čuješ zvuke (Manjače, Vitoroga, Like, Banije, Korduna). Ali nekako se svi nađete na toj Vesni Vukelić Vendi, a i posle celodnevnog ispijanja piva ili nečeg sličnog, retko soka, manje bude i to bitno. Bitno je da je sve puno.

Šator ko šator, sklepan od onih jadnih rešetkastih komada, sa ispreplitanim kablovima za struju i instrumente,koja se uglavnom krade sa obližnje bandere, gde jedno celo pre podne slušaš "jedan jedan jedan tes tes tes.... jedan dva jedan dva", kao da se štimuje orkestar bečkih dečaka u najmanju ruku. Ali ni to ti ne smeta, slava se približava.

Došao je dan predslave. Ako pada u petak, može se reći da je to meka i medina seoskog turizma! Još će biti punije, doći će i žena sa strane, a svi znamo zašto su došle. Šećerna vuna, kobasice, prasad i jaganjci na ražnju, pljeskavice kod Lisa, svilene bombone i drugo, samo su deo ugostiteljskog asortimana. Da ne pominjem da svako i malo gadljiv neće moći da pojede ništa od ovog, jer cigan Steva recimo, dok nabija prase na ražanj, u isto vreme, peče pljeskavice, cepa drva na obližnjem improvizovanom panju, vraća kusur i onako znojav od tolike vatra na 35 stepeni briše čelo keceljom o koju naravno briše i ruke. Čak sam čuo jednu anegdotu, koju ne mogu da potvrdim, naime u selu Vojka je jedan drug od mog druga (već i suviše sumnjivo, ali ajde) došao kod cige da kupi pljeskavicu, tj kod ciganke, i na pitanje šta ćeš od priloga on je rekao majonez, ona mu je to uredno stavila plastičnom kašikom, i kada je rekao senf, dotična je bez po blama olizala kašiku i istom zagrabila senf iz činije.

No nije ni bitno, dojam je bitan, dočarati detalje.

A na dan slave? To je već umetnost, ako bude sreće i istorija. od ranog jutra svi pomenuti mirisi pomešani, atmosfera se oseća u vazduhu, muzika se svuda sprema i donosi alkohol u velikim količinama. Zvao si sve drugare iz drugih sela i gradova koje imaš! Za seosku slavu se po pravilu sa svojima ne družiš u toku dana. Može pivo-dva dok skokneš u selo po hleb, ali to je to. Sa njima se uveče nalaziš, naročito ako se spremaju batine nekom gostujućem igraču. A da budemo iskreni, uvek se spremaju. I to je nekad bio deo asortimana što slava nudi, seljačko pesničenje zbog gledanja tuđih žena i to je sve. Ali sada je to nešto sasvim drugo. Tako da moram priznati, i zbog promene oružja ratovanja a i zbog godina, ne praktikujem ovaj deo više. I da vam budem iskren, nekad mi tako bude žao. Nekad mi dođe da se sa nekim pobijem, što mi je devojku samo pogledao. Osudite me, ali tako je! Kažem, nemam više onih kuražnih 19-20 godina, da skačem ko mlad poskok, ali poželim se nekad. Pa da idem na česmu pred manastir krvavog nosa. A ona ide sa mnom, onako uplašena, a ti heroj. Ih!! To je bio život!

Opet su me emocije podsetile i vratile unazad!

Uz sve pomenuto, znate i sami da ide sedenje pod šatorom do jutra, slušanje pomenute Vesne Vendi, u najbolju ruku Mileta Gelića Bosanca i revidiranje memorija sledećih nekoliko nedelja svima prisutnim a i neprisutnim. I svi, koliko god se folirali vole da dođu kod mene na slavu, da jedu da uživaju, ali samo oni koji počnu da se žale na sve, gube pravo na članstvo iduće godine! Znam i ja da nije savršeno, ali si pozvan od srca! U stvari, meni jeste savršeno!

A jutro posle slave? Kao ratno polje posle bitke, samo što nema krvi. Pola već popakovani i otišli, pola se u žurbi pakuje, i pričaju sa ostatkom kako zarada nije kao prošle godine, iako je tada bila kiša, i kako je stanje u državi loše. Ali doći će i sledeće, to je njihov život. Ne žele ništa drugo osim da prodaju plastične puške i pištolje i tombolu za 100din. I to je pošteno! Svuda smeća, praznih limenki od piva, po koja nedovršena pljskavica po jendecima okolo, a njih ubrzo razvuku seoske lutalice.

I to je to, od sutradan sve po starom, ustaljenom životu, čeka se prva seoska slava u komšiluku, na koju isto toliko voliš da odeš, i jedva čekaš. Tako, živimo od slave do slave, i uživamo, i ne foliramo se da uživamo! A to što smo malo sirovi i teški, takvi smo, ako hoćeš da dođeš, dođi brate i ne pitaj puno, a ako nećeš? Pa ni ja ne idem po nekim fensi objektima sa rakijom od maline i ostalog Berry voća, kako ih Amerikanci zovu, jer mi nije mesto. Ne idem negde jer je u modi!

Pa dođi dogodine na Vidovdan, ako stigneš naravno! Još ako je subota? (a nije, ove je bila!)

   

Pobediti sebe

To ono kad igraš utakmicu, pa misliš da ćeš izgubiti, pa daš gol ali iz teške situacije. Pa onda kaže komentator da si pobedio sebe. Ne budalo, šta to pišeš? Kakav fudbal, kakvi bakrači. On je bre dečko pobedio sebe, otišao tamo gde nije verovao da će ikada moći, daleko u nebeske visine gde se spaja bol sa uspehom. Tamo gde moraš biti lafčina da bi zakoračio. A gde smo nas dvojica, a?

Gledaš u aparat.
"sine digni diplomu da se lepo vidi". Ponosan si jer si ostvario ocu i majci životni san, koji si im toliko puta stavljao na klimave nogice, prvi put kad si u osnovnoj sa Mićom Zlaticom obio trafiku u komšiluku, jer si mislio da je to pobeda. Kasnije kad si se potukao sa interventonm i završio u pritvoru jer si pijan kamenjem gađao uličnu rasvetu posle seoske slave. Ali sve je to prošlo, uozbilji si se, postao čovek, a danas i akademski građanin.
Svi su oko tebe veseli danas. Otac ponosan kao sekretar centralnog komiteta u svoje vreme. Oko tebe se muva, udara po ramenu, nudi rakiju. Drago ti je. Ispunjava te neka čudna sreća, nisi ovo nikada osetio, pa ti je situacija strana i nepoznata. I treba da budeš srećan. Ali da život ne igra žmurke sa nama, onda bi to bio san. U snu nema žmurenja, tako su nekada davno rekli. Ona te muči. Nije ovda, sada kad si ceo život sanjao ovaj trenutak sa njom. Slika ti ide ispred očiju kao one reklame na vetar, što se vrte i prkose nebu. Ma šta mi vredi sve ovo, razmišljaš, ali nemaš odgovor. Tu su ljudi koje voliš, pa upijaju to kao zemlja kišu posle pljuska. Ma samo da je ona tu, razmišljaš, pa da život proglasiš savršenim. Ali nije.
Prošlo je i to slavlje, prolaze dani kao vozovi. Komšija Steva je u Americi. Zove te da dođeš tamo, kaže ima posla, ima budućnosti, ima sreće. Ni u to ne veruješ, ali pakuješ se u tišini jednog dana, dok majka ponosno u suzama gleda da ne zaboraviš parče pite za usput, i sliku Svetog Georgija, krsne slave. Otpozdravljaš i odlaziš. Ponosni su kao nikada na svetu. A tebi... tebi u srcu i dalje ona praznina, ali trpiš, misliš, možda tako mora biti, jer da nema one žmurke u životu...
Steva je pošten čovek, selo mu urezalo onu boru poštenja na čelu, primio te kao brata rođenog. Našao ti dobar posao, mnogi bi rekli i dovoljnu sreću.
Prošla je godina, a ti si sve zaboravio. Misliš da ti je svejedno, ni glasa joj se više ne sećaš, kažeš... Uspeo si...
Na aerodromu te čekaju majka i otac, ne puštaju te iz zagrljaja. Odlaziš kući, samo ovaj put srećniji nego pre. Odlaziš sa društvom da se setiš starih dana. Krvav je lebac preko bare, ali ne priznaješ to. Tebi svi zavide, ti svima zavidiš, ali i niko to ne govori.
Srećeš je... Gledaš u oči, i sećaš se u sekundi svega. I glasa, i osmeha i očiju... Lepšu nego ikad. Što ste se rastali ni sam ne znaš da kažeš... Odlaziš kući pognute glave, kao junak iz izgubljenog boja, kad je glavna misao da li bi bilo bolje da je poginuo. a na vratima čujež majku kako kaže komšinici Desi, koja je došla da te vidi posle toliko vremena... " srećna sam kao krsna slava, moj je Mića pobedio sebe, uspeo je, srećan je!" A tebi posle svega je jedan pogled bio dovoljan da se sve vrati.... Jesi postao jači čovek? Stvarno, jesi li pobedio sebe moj Mićo, moj Miroslave?

   

Što sam se vraćao?

Kada završiš na životnoj margini i osetiš da ti je svaki mogući potez u tom trenutku pogrešan, doteran do mat pozicije iz koje te ni najveće nebeske sile ne mogu spasiti. A to ni ne žele da učine. Gde sam išao? A zašto sam se vratio?

Otišao si. Otišao si ponosan jer braniš svoju zemlju. Pevao si iz sveg glasa sa svojim saborcima, jer si samo pretpostavljao u daljini šta te čeka. Očeve cokule, koje su pregazile Albaniju su sada na tvojim nogama. Osećaš se hrabrim da pokoriš ceo svet. Osećas se hrabrim jer to i jesi.
Pogledom si ispratio svoju trošnu kuću i ženu koja u naručiju drži malog Petra, i plače za tobom. Ne okrećeš se za njima, jer si siguran da ćeš se vratiti.
Koračao si Bosanskim planinama, naučio šta je rat, šta je život. Sa puskom 'talijankom na ramenu si se toliko srodio da ti je bila sestra koju nikad nisi imao. Često izgubljenog pogleda u daljini, sanjao si Petra, sanjao si kuću, porodicu. Da ti je samo jedna noć u svom krevetu, mislio si. To te je vuklo dalje, vuklo te je onda kada ti se činilo da je svaki korak sve bliže dnu.
Ranjen si. Uspomena u desnom ramenu te pratila dve godine. Pozdravljala na svaku promenu vremena, i podsećala na ono zbog čega se boriš, da tuđinu nije mesto ni u tvojoj zemlji ni u tvom ramenu.
Izdržao si sve. Nekad verujući u Boga, nekad verujući u sebe. Ostaju ti kao uspomene četiri Bosanske zime, pomešan miris blata i krvi i nemirni snovi koji će te uvek pratiti, da ne bih zaboravio. Trudiš se, ali ne ide.
Ali sve će to narod pozlatiti, kako je rekao jedan pametan čovek. Koračaš kući. Obećavaš sebi da nikad više u planine Bosne nećeš koraknuti. Tako su lepe, ali su tebi najgrdnije. Blizu si svog sela. To je taj vazduh kažeš sebi. Osećaš miris borova iza tvoje kuće. Onaj koji si ostavio pre četiri godine kada si odlazio. Jeste, tvoja kuća, ista kao i pre. Prilaziš vratima i otvaraš ih. Ponosan kao planina si. A šta učini život za ove četiri godine ? Prizor koji si video zaboleo je više od svih nedaća koje su te pratile. Zaboravio si noći u blatu, geler u ramenu, miris prljave krvi i najboljeg druga na samrti. Da, neko je zamenio tvoje mesto. Ispao si iz životnog koloseka. Ne postoji više porodica sa tobom na čelu. Gledaš sa nevericom Petra koji pita majku '' ko je ovo ? ''. Isto pitanje bi postavio za dete u kolevci, ali ne usuđuješ se. Bojiš se. Rekao bi nešto, ali prvi put u životu nemaš snage. Preživeo si pakao, ali su usta suva. Nemaš snage da ih otvoriš. Reči neće napolje. Hvataš pogled osobe koju si voleo kao svoju zemlju. '' Morala sam ''. Još više je voliš nego kad si odlazio, ali to sada nije bitno. Okrećeš se, odlaziš korakom najvećeg gubitnika pod svoj bor. Misli se mešaju kao vrtlog koji je sposoban da proguta svakog ko mu se nađe na putu. U momentu osećaš bes, ali taj bes traje jako kratko i biva potisnut žaljenjem samog sebe i svoje sudbine. Talijanka te jedina nije izdala, mislio si, I sada je tu na ramenu. Gledaš u sive oblake iznad sebe, kao da će ti oni reći zašto. Prizivaš Boga, ali znaš da neće doći. Više ni u njega ne želiš da veruješ. Okrećeš 'talijanku prema sebi, zamišljaš da si mađioničar koji pokazuje svoj trik. Suza same teku, poslednje što pomisliš je kako čovek plače a da nije ni svestan toga. Oroz polako povlačiš. Od jednom vidiš veliku livadu ispred sebe, porodicu koja ti trči u susret, a nebom se prelamaju sve boje ovoga sveta.
Jedino što ti ja zameram što nisi pre poslednjeg pucnja 'talijanke postavio sebi pitanje '' Što sam se vraćao ?''. Možda bi ti život bio lepši da si ti onoga dana prvi izašao iz rova umesto druga najboljeg, kada si svog saborca ispratio na večni mir.

   

Ozeb'o ko dodola

Populana krilatica koja se dan-danas zadržala uglavnom po seosko-atarskim domaćinstvima, gde se još uvek reč dodola ponekad može iskoristiti. Naime, to davno beše, sećam se ja, kad nije postojala vremenska prognoza po godin' dana unapred, pa su lokalne devojke iz sela morale da igraju neku drevnu veštinu prizivajući kišu. Znalo se u izvesnim prilikama kad se njihova igra poklopi sa sivim oblakom od veličine Meksika, da se veliča njihova moć i da im se tom prilikom naredjuje da igru nastave, nebi li kiša padala još više. Posle provedenog popodneva na letnjo-jesenjem pljusku, bubrezi i krsta nisu baš u velikoj ljubavi sa ostatkom tela.

Matori, čujem Jovica juče klao 5 komada! ko je bio da pomaže? Ti, Djoka, Milence. Jel' bio i Paja?

Ma bio je kurac! Rekao da mora kod lekara da ide, ozebli smo ko dodole, do 5 smo radili, sreća pa Jovicina ona brkata žena skuvala rakije, inače bi iznemogli.

   

Videti Tita

Poslednji stadium pijanstva, koji vuče koren iz davne nam zajedničke republike. Naime, u doba Jugoslavije, želja svakog Titovog pionira, napupele pionirke, radnika koji je sa svojih deset prstiju izgradio prugu Brčko-Banovići ili počasnog člana jagnjeće bridade ORA Petrova Gora je bila da se makar jednom u svom malom životiću susretne sa najvećim sinom naroda i narodnosti.
Mnogima je to ostala neuskraćena želja za života, od kojih su neki uspeli da nahrane svoju sujetu salutiranjem plavom vozu koji je bio i jedan od poslednjih simbola srećne prošlosti dok su drugi sinonim "videti Tita" sagledali na jedan sasvim drugačiji način.
Jedan od pripadnika ove poslednje pobrojane družine sam i ja.

Subota ujutru, otac otvara vrata moje sobe, naravno nežno ko viljuškar.
"ajde mrcino, ustaj! ja sam u tvojim godinama mora.........(ovde mi se automatski uključuje blokada svega sto sledi jer sve priče koje mogu a i hoće uslediti sam preživario više nego prosečna krava u Ovčarsko-kablarskoj regiji)
Automatski isto ustajem, jer znam da je poenta svega rečenog bilo to.
U tom ulazi i majka u sobu.
"pusti dete nek se naspava makar jedan dan! I juče si ga ceo dan terao da radi po dvorištu, dok si ti išao sa Rajkom u kafanu da se nešto dogovorite!
Ju crni sine, šta će ti meredov za pecanje u sobi ? Opet ste ti i Steva pijani išli da hvatate baba Ružine patke! Magarci jedni! Kolko si se napio? "
" Šta kolko se napio, ti ko da si se juče ispilila, pa svaki put kad ode negde iz kuće, on vidi Tita! dobro je i da dodje živ nazad! Sramota jedna, posle crvenim po selu zbog njega! Mrš iz kreveta, da ne idem po opasač! "

Ili ona druga, kraća ali vrlo jasna verzija:

"matori, čujem bio sinoć Milicin rodjendan! kako bilo, jesi se olešio?"

"Čuj olešio, video Tita."

"Au...."

   

Frizura ko Mađarski carinik

Čuvena frizura sa skraćenom kosom sa strane, koja iole podseća na zemunski tip, ali je daleko od toga. Naime, najbitnija razlika su oni blatobrani nazad na glavi, ko što je im'o Srđan Todorović u sivom kamionu crvene boje. Naravno nezaobilazne su i šiške do pola čela, tako da totalni ljaljanizam dolazi do izražaja.

Matori, kako sam se ošiš'o,a? Na ovo sad pičke padaju!!

Ti se nisi ošiš'o, nego ocico majmune jedan! Vidi na šta ličiš, ko mađarski carinik si bre, neko će nas ispičkati, idi lepo kod Mice da te ošiša normalno!

   

Trči ko izboden pacov

Objašnjenje svojstveno za seljačke fudbalske lige, tipa četvrte vojvođanske, zona sever, kad se rodi neki klinja koji ima potencijal da završi čak i u drugoj beogradskoj, ili ako je pak kojim slučajem u pitanju pripadnik romske populacije na levom ili desnom beku.

Alo Muljavi, drž' tog cigana tamo desno, ubio te, viš' da trči ko izboden pacov!

   

Tamara

Od milošte naziv za jedno od najpopularnijih prevoznih sredstava u bivšoj nam zemlji, mada i danas nije retko prisutvo istog na ulicama drage države. Produkt naše bivše republike u Mariboru, u fabrici TAM (Tvornica automobila Maribor), sa kojom si u to doba mog'o da smuvaš i Lepu Lukić pod šatrom na vašaru u Šapcu. Mada, bolna je istina je da je Tamarin menjač precizan ko Šekil O'nil sa linije slobodnih bacanja, nosivost malo veća od dedinog motokultivatora i sigurnost na nivou skele na dunavu kod Belegiša. Ipak je Tamara nešto posebno što je krasilo bivšu republiku.

Mićo, sipaj goriva u Tamaru, najavili oblačno večeras, a nacionalni park sek'o drva gore na Zmajevcu...

   

Dok vučijak jebe, terijeri mašu repom

Ili ono: ko vozi traktor, a ko otvara avliju. Jednostavno se zna ko je ko, i nema polemisanja i postavljanja pitanja oko toga. Ko se pita u kafani jel' tuča počinje ili ne, takođe, bez koga je ista nemoguća, jer je ishod poznat ko muzika za početak dnevnika.

Brate, ajmo na vašar u Majur večeras, spavaćemo kod moje tetke, do jaja je tamo, ima i pičaka uvek i svega!

Zajebi pos'o, u ta Gejačka sela ne'jdem, da me jebeš! jednom sam bež'o preko atara sa Šabačkog vašara, jedva sam pobeg'o!

Ajde ne seri, imam ja tamo jednog dobrog druga, ako bude neko sranje, zvaćemo njega! U stvari, ko te jebe, već sam pit'o Buljavog, ima ko će ići, neću te ja moliti!

Magarčino jedna, pa ako te tamo uv'ate bez mene, iskidaće te ko ciganče napolitanku! Pa nemaš ti dva metra i ne utovaraš drva svaki dan!
Kako sam ti kaz'o, tako će i biti! Zna se da kad vučijak jebe, terijeri mašu repom!

Jebeš mu mater, u pravu si... ajmo bolje u selo na špricer...

Pa bolje...

   

Imena kafana

Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.

Prvo pravilo- Udari u emociju.

Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...

Drugo pravilo- Tradicija

Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.

Treće pravilo- Voljena žena

U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.

Četvrto pravilo- Rodna grudo

Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.

Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.

Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!

   

Imam dvoje istih

Poslednji bespomoćni i previše naivan pokušaj da se izvučem kad neko skonta da nisam 3 dana menj'o gaće.

Vid' ovog Mongola i dalje nosi one iste "Ronaldinjo" gaće od četvrtka! Tebe ko da je Atila Hunski pravio, pa daću ti ja moje, samo ih presvuci!

Nije majmune, nego imam dvoje istih, pa zato!!

Imaš ti moj kurac a ne dvoje istih! Uzeću od ćaleta špahlu kad ti bude trebala da ih skineš!

   

Usr'o se ko prase pred svinjokolju

Živopisan opis nečijeg psiho-fizičkog stanja u trenutku stresa i straha pred nepoznatom, i uglavnom jačom silom.A još gore je pred poznatom i jačom silom, tu znaš šta te čeka.
Tako i jadno prase uvidi šta ga čeka, al' jebi ga...Niko ga ne pita jel 'oće il' neće. Takav mu horoskop.

Ajde Gico, jebemu lebac od juče, pa idemo pola sata kroz selo do obućara, mog'o sam već kući da se vratim! Šta si sad stao?

Ćuti majmune jedan, eno ga Rade cigla, gle kol'ki je, prevuk'o više drva i uglja nego što sam ja 'leba poj'o! Bež' 'vamo u baba Stojankinu avliju!

Šta je budalo, jebo te Rade cigla, šta se njega bojiš, on ne zna ni ime svoje da napiše pisanim slovima!

Neću ja sa njim da pišem spomenar konju, napad'o sam mu sestru u kafani prošle nedelje, rekla mu je sigurno, guro sam joj ruku pod suknju!

Šta si se usro sad ko prase pred svinjokolju, pa bežiš ovamo, idi potuci se ko čovek, kad si bio pametan u kafani,aj' sad da te vidim!

Potuci se ti majmune jedan, znaš kad je udario Milanka iz petog šora prošle godine, ovaj mesec dana iš'o ukrivo ulicom!

   

Gužva ko na Grenladnu

Kaže se za mesto koje je pusto ko groblje, i gde nema ama baš nikog. Naročito popularna mesta ovog tipa su zavučene kafančuge, gde i posle 10 odlazaka, opet ne znate da odete, ali jebemu miša, tamo vam šljak drugar iz osnovne, pa gre'ota ne ići.
Mada, ima i stručnjaka koji uporno ova mesta posećuju u nadi da će jedared biti puno ko dupe, pa da njihova teorija izađe na videlo, ali teško.
Druga teorija za koju se takvi stručnjaci zalažu je da je tamo špricer 50 dinara, pa gde ćeš bolje? Pa kući mi je jeftinije a i ima više mase! A i žena!

Dis' Mićo, uteram ti s' brega! Kaki si mi ovako ko čovek? Neg' slušaj me vamo, ajmo večeras kod Mileta gajbe u kafanu, da popijemo koju, nismo dugo?

Daj Pero, jes' ti lud, il' se sam' praviš blesav? pa dve godine idemo kod Mileta u kafanu, jednom je bio pijani deda Maksa, i to masan od svinjokolja, i više nikad nisam nikog vid'o tamo! Gužva ko na Grenladnu, jebo te kafana! Bolj' dođi kod mene u podrum, pa ćemo onda lako.

Jes' pa da me tvoja mater ko prošli put otera kući!

Pa i ja bi te oter'o, da si mi piš'o u flaše za paradajz, volino jedna, i posle to bac'o po dvorištu!!

P ti si me nagovorio, metnem ti ga u dupe!!

Ni reč neću da čujem više,ja se tog' ne bi setio ni trezan, a ne pijan!

   

Šuri ludu gajtanom od pegle

Ili ti pandan onome "jebi magare dok su mu noge u blatu". Koristi se kad je sagovnik/protivnik u PES-u ili bilo ko sa druge strane nas, toliko počeo da propada i ponire, da mu samo ovaj komentar može prikladno fasovati.

Ajde brate, koji kurac igram PES sa tobom, ubijam ti volju za igranjem!! Bolje da sam sa babom pravio kući pekmez, bilo bi zanimljivije!! Op op op op, tako je Ibrahime sine, Seeeedorf, Seeeedorf, kakva lopta opet za Ibrahimovića,obrni-okreni, di si pošo magarče, iiii tri-nula!! Šuri ludu gajtanom od pegle!!!! Mićo, daj peškir 'vamo, jebem bez kondoma, pa da se momak istušira!

   

Pustiš seljaka u wc, on ti pojede sapun

Konstruktivnija verzija onog ''ja mu dam prst, on 'oće celu šaku'', kad neko pretera u svojoj pohlepi i preterivanju, naravno korišćenja tuđih dobara, koja su naravno slađa od tvojih ličnih, i onda dok ti to skontaš, zajeb'o te taj već odavno ..

Šta je ćale? Štas' besan, ko leptir na sijalicu ? Aj vamo da popijemo po špricer!

Mani me špricera i svega, dao sam prošle nedelje Rajku dole u selo kazan da ispeče onu njegovu lozu, i odem jutros kod deda Štifle da vidim 'oće da proda onu frezu njegovu, kad Paja kakilo pored pustio Krajišnike, uteram mu s' dupeta, i peku rakiju na naš kazan!
ja odem do Rajka, 'di je moj kazan leb mu jebem, on kaže tu je, sam' ga je ostavio kod Paje, kao treb'o mu na dan, ovaj će ga pojesti, jebala ga Drina njegova!!
Ne vredi, pustiš seljaka u wc, on ti pojede sapun!! Od sad ima da držim kazan u predsoblju!!

Paz' da nećeš ćale, i ovako ti keva ne da više da pečeš rakiju,od kad ste ti i teča onomad pijani prosuli po' bureta komine u dvorište, smrdelo je do svetog Nikole, pa mi prodaješ muda za bubrege kako nemaš vremena, i bolj' što se kazan šeta po selu!!

Štas' kaz'o derane ? Pa ti već misliš da si jači od mene? Aj beži u štalu, da ti ne bi gurno ovu flašu poprečke usta!!

#330
+10553
241
definicija