Prijava
   

Seen

Čedo neuzvraćene onlajn ljubavi.

- Piso sam joj sinoć, a ujutru me dočekao sin

   

Psihopaćenik

Jedan u nizu pojavnih oblika klasičnog pičkopaćenika, uz izuzetak da svoju naklonost ka protivničkom polu ne iskazuje neukusnom poezijom i patetikom, već manijakalnom upornošću, opštom jezivošću i po kojim karanfilom.

- Sklanjaj ovo sa fejsa, bivši mi je težak psihopaćenik, ako vidi zaklaće nas oboje.
- Ma daj, jedna slika jebote...
- Ne, ozbiljno, jednom mi je misleći da spavam mazao čelo jarčevinom i šaputao “Simba”... nije čist uopšte.

   

Déjà - vuk

Osećaj da je osoba koja hoda za vama već to radila u nekom ranijem trenutku vremena, sa predatorskim intencijama.

- E, nailazim, hajde molim te sidji neki manijak me prati još od posla, mislim da sam ga već vidjala ovuda...
- Ma lagano, šta ti je, imaš deža vuk. Čovek ide svojim putem.

   

Sto evra

Vrednost apsolutnog samopouzdanja.

- Aj u sto evra da ga daju u nadoknadi!

   

Američka bolest

ADHD, ADD, depresija, bipolaritet i tako ta stanja koja se u domaćinsko-plemenskim zajednicama dinarskog tipa saniraju razbaštinjenjem, lopatom, jednoručnim bekhendom i uzgrednim šikaniranjem.

- Ma šta kurac depresija, mani me tih američkih sranja, stuci koju dedinu da te bog vidi.

   

Daj leba da umačemo

Radosni vapaj davljenika nad bujicom razmera dostojnih Staroga zaveta, što izvire pod čarobnim bregom i rastinjem niskim.

Epitom iskonskog domaćinluka i ljubavničkog umeća.

Ma, nije loš Relja, fin momak... ali jebiga kad me Rajko spodbije to prokišnjava do prizemlja, može se na dušeku pričestiti cela eparhija.

   

Bazdulj

Prokisla sumporna jamica u rejonu miške.

Jao bre momci kakvi ste, pa plaknite te bazdulje oteraćete i ovo malo pičke što je preteklo

   

Podjoš

Emingrant upitnih ljudskih kvaliteta, pandan dođošu po svim estetskim i duhovnim merilima.

Neđo (57), domaćin u egzilu, pere dupeta babama, drži daljinski u celofanu, investira daljinski u zavičaj, umire i to bi bilo to

   

Prepolovilo

Spolovilo koje je u stanju da prepolovi.

- Jao Ćaloviću, baš si šaljiv, ali mene je sinoć nešto tako prepolovilo u lumbalnom delu da moram da odložim ipak, pozzz

   

Leb u crevu

Kriške hleba u zaštitnom pakovanju crevastog oblika. Možda hrana u kurtonu izgleda neugledno, možda je malo bruka u plastičnoj kesi, plastično crevo puno hleba ulicom šetati - ali makar ga jutros, mnogo pre tebe, nije posredno pomazilo petnaest drljavih kuraca.

Nije svež nikada, ali nije ni jedan u šest popodne. Egzistencijalni angst koji osećaš dok se mrvi po mušemi, dok propušta jetrenu kroz svoje mrežaste vlati, obuzdaće tog snoba u tebi.

- Da nije bilo leba u crevu, ne bih sad imao leba u crevu.

   

Umaloletnice

Posve stasali pičići koji pukom silom zakona još uvek zriju s onu stranu ograde, pod zelenijom travom.

Ljudsko je isuviše: kad zmija zakovitla u glavi, u krošnji, u žbunu, ko će čekati da voćka sama padne? Nego beri to dok je neprskano.

hihihi sedamnesipo, a što pitaš?

Susjed: miris u zraku mekan je. Od kada tvoje sreo san oći san ove noći poćinje.

Hihihi pa dobro

   

Crevčiti

Preživati život, gacati okolo - naokolo gladnog duha i praznog trbuha u večitom raskoraku između želja i realnosti.

Nije to do para toliko. Nego duša majušna a nezasita, sujeta u pekmen modu, samo grca i laje i luta i ište besomučno, hir za hirom, a stanje materijalno ne može to da iznese, i onda se cevči isti vops celo veče i crevči isti šugavi karneks ceo vek.

Forsira se preko pogače jedan neodrživ nivo u sitna crevca, a od leba ni traga. Samo da se sija, pa makar i bara bila.

Crno sobranje, crno ispod nokta. Golum, golum!

Oktoberfest

   

Dosta reči, nek zakmeči!

Baš nalik tačkama singulariteta u dalekim nebesima, što prkose zakonima kosmičkim, ovaj narod snebasišavši sazdao je svoja četiri zida da međ njima očuva tu remetilačku bit naspram zakona ljudskih.

Ili, čovečnijim jezikom rečeno: nema bre da se raspravljaš, drkni joj jedan iz bekhenda, jednoručni, onako muški i ćao zdravo.

- Šta si pokisao kuronja?
- Ojadi me ona sudilja. Meni zabrana prilaska godinu dana, njoj pun pansion na nepoznatoj lokaciji.
- Ma ćuti, bolje i da se iskmeči malo tamo, ne treba ti to pokući... neka ih tamo na sigurnom!
- Ma ja... taman i mamu da mi upozna, red je.

Oktoberfest ‘18

   

Imači kada

Nemači pojma, samo u vremenskoj dimenziji. Jer, u zadatom prostoru se možda i snalaze, svako se da smestiti u neki okvir - ali valja biti kadar u svakom kadru, a taj film neće gledati.

To su ljudi koji svoj očekivani životni vek precenjuju za po par redova veličine, oni što tumače budućnost u socu sa dna Pandorine kace. Tu se uvek nađe neki bolji život, lepši trenutak i pogodnija prilika. Ali jebiga, život možda jeste već na nogama, ali ne donosi ništa nikome na noge, već ostavlja za petama.

Ne zanima me prošlost,
Zamara budućnost,
Samo ovde i sada,
jer imači smo kada...

   

Gostovanje

Ghost protokol. Ono što je tek još jedan rutinski susret u sferi sporta, nalazi novu terminološku struju u ljubavnim vodama.

Naročito kad domaćin primi gol.

- I?
- Tri boda, sajlent moud. Pokleknuo je i Voždovac...
- Izvini Vidal, nisam te prepoznao.

   

Posle sedam piva

Pet do dvanaest je - sad ili nikad za sve što ionako ne bi smeo pre, a što svakako nećeš moći kasnije.

Pasje popodne

   

Proširiti vidike

Raširiti noge - da prodre zrak i rastera mrak.

- Gde ćemo?
- Hajmo gore na Španjolu, znaš kakav je pogled sa kule, malo da proširiš vidike.
- Prijatnije je ovde u hladu ipak...
- Jest, piči sunce, ali ne'š zagoreti ne brini.

   

Špalir

Red flaširanog voća na stalku naspram šanka, iza kog se duž zamagljenog ogledala standardni gosti naziru sebi u svojoj potmuloj, treštenoj suštini. Obavezna konstrukcija svakog krštenog lokala uslužnog tipa, zadužena za omamljivanje čula i po koju spontanu krizu egzistencije, uz konobaricu kao medijuma između dva odraza iste realnosti.

- Izvol'te?
- Aj' dođi za pet minuta, nikako da se pronađem između kajsije i dunje...

   

Ko se za suknjom vuče, teško se izvuče

Ko pod suknjom gmiže, crno mu se piše.
Dakle - ljudi smo, ne krmlad. Na dve noge - dovoljno je. Maltene nemaš ti tu šta više - lopta je na njenoj polovini, a ko skuplja noge, ne širi vidike.

AP 2016

   

Moje saučešće

Pretrže se! Baš mi te je žao.
Jaka stvar, strašna stvar, nema šta.

Usputna ironija blage naravi za svaku priliku: snishodljivo ophođenje u mimohodu, prema sagovorniku naročito sklonom žalopojanju i nad najmanjim izazovima svakodnevice.
Kada neko nariče nad prosutim mlekom, uljudno je na to imati spremnu formulu - da maleno derište prekine da kmeči.

- A u kurac sad! Pa što mi ne reče da je s lukom?
- Normalno da je s lukom.
- Treba s Mirjanom da se nađem za pola sata... A nek ide život. Odoh i ja.
- Moje saučešće. Samo stoj, može li to tvoja pička da podnese?
- Molim?
- Ništa, piči...

#532
+5976
166
definicija