Prijava
   

Mito bekrijo

Čuveni kafanski klasik, pesma zaštitnica svakog načelnika, primarijusa, pedijatra, kardio hirurga, anesteziologa, medicinske sestre, tehničara...Svega što nosi beli mantil i nešto predstavlja a nije gadljivo na novac. Zadimljena kafana i treći litar belog, rukavi na košulji popeli se do laktova, pevaljka, društvo, sevdah...Tambura i harmonika kreću uvodne taktove najskuplje i srcu najdraže sevdalinke, vitko mlado telo naginje se nad doktorom i, sa izrazom grešnice i milosrdnog andjela pomaže mu da spička tek kupljenog punta i garsonjeru nasledjenu od taze pokojne babe, ćerkinu školarinu za treću godinu prava, traktor, bika, kravu, krmaču, pare od zelenaša, bubreg, crno ispod nokta, dušu...Nesrećnika koji mu se, koliko jutros, pojavio na vratima ordinacije ili ispod noža.

Obećo si mito daćeš jedne noći...

   

Bivša buduća žena

Buduća žena koja to više nije.

- Sreo sam Marijanu danas u gradu, pita kako si...
- Da se nosite oboje u pičku materinu.

.......

- Da vas upoznam, ovo je Kristina, moja bivša buduća žena.
(pruža ruku, izgubljeno i u čudu)
- Bili smo vereni, ali nije išlo. Al ostali smo dobri prijatelji.

   

Baciti crva

Baciti čoveka u dilemu / nedoumicu / sumnju iz koje nije u stanju da se iskobelja danima i nedeljama, i volja s tim nema apsolutno ništa jer - crv, ma kako mali i beznačajan, ugnezdio se negde unutra, lagano rovari i ne da mira.

Pričati sa lečenim narkomanom o tome kako vrhunska roba za vikend stiže u grad, ubedjivati drugara da stavi pet glava na Hirošimu jer je proverena sigurica, primetiti pred komšijom kako mu se grande punto kvari svake dve nedelje, a nije još prešao ni 70.000km. I svaki put ga žena tera kod majstora...

2024.

- Skurco sam nešto skroz, ne valja mi krvna slika. Ne znam šta da radim.
- Šta si ono beše primio, astru ili fajzera?

   

Veganstvo

I vuk sit i ovce na broju.

   

Istina

Nazdravlje.

- Stojim tu i mislim se ma koji sam ja idiot i, i, aa#@!
- Istina.

   

Atletska manifestacija

Čas zanimljive geografije i jedinstvena prilika da naučimo zastave manje poznatih zemalja.

- Vidi ovu, kost i koža. Kakva je sad ovo češka zastava?
- Ćale to je zastava Džibutija.
- Čega?
- Džibuti.
- Uvalim ti kruti hahaha.

OI

   

Kad je Majkl Džekson bio crnac

Stvar koja se dogodila jako davno, toliko davno da je se jedva i sećamo, toliko jedva da se možda čak nije ni dogodila...

- Jesi čuo, Dragojević izbacio novi film.
- Jaka stvar, taj je zadnji put snimio nešto pametno još kad je MJ bio crnac.

   

Pušačka anksioznost

Kada u radnji nema baš onih cigara, ili ti muž/žena/dete/burazer/sestra...donese pogrešne.

- Mamaa, stig...
- Dobro si se setio, kao da sam te poslala u Afriku. Daj to vamo (otima torbu i grozničavo pretura po sadržaju).
- Uzeo sam i jedan kapri.
- Šta je ovo?
- Pa cigare mama...
- Životinjo nesposobna, jesam li ti lepo rekla silver slims nanotek +4 vinston sa roze ružom, a ti doneo silver slims nanotek +3 sa lila ružom! Zašto mi to radiš, zašto zašto!
- Ali mama bilo ih je milion vrsta tamo, i teta je rekla...(ali mama već leži zgrčena u zaključanom kupatilu, ispija vošengou šampon i pita se zašto je život prezire).

.......

- Dobar dan, daćete mi mediumdraj laki strajk sa ukusom indijske kupine.
- Žao mi je gospodjo, nestalo nam je.
- (vena glupača iskače u punom sjaju i veličini). Nestalo...A sledeća radnja 500 metara niz ulicu...
- Evo imate laki midiumdraj sa ukusom sibirske kupine, vrlo su slični.
- Sibirske kupine?! Kako to jbt da pušim. Kako bre nestalo, koji degenerik vam radi nabavke? Šta sad da radim?
- Stvarno ne znam, ali po svemu sudeći, izgleda da vam ostaje jedino da se roknete. Nemojte molim vas samo u radnji, malopre smo brisali.

   

Podmazao cipele

Napilo se govedo, okliznuo se i pao.

I to je to.

   

Pending

Osnovna i jedina karakteristika novorodjenčeta u zapadnom svetu, tamo negde iza 2040. Nekarakterističnost. Jer karakteristika je korak od diskriminacije, a diskriminacija vodi u varvarstvo...U zavisnosti od toga pod kojim rednim brojem se rodio (zapravo rodilo), mališan dakle dobija radni naziv npr. Pending 7136C7C12, kojim se služi dok ne napuni sedam godina i bude mu dozvoljeno da sebi odabere ime i prezime (u devetoj bira roditelje, a u dvanaestoj, kada postane punoletno, pol).

Godina 2058. Čas eugenike i društva, negde u Ling Lo sektoru 2 (bivša Šumadija)

- Dakle da vidimo...Hibrid kog kukuruza je najtolerantniji na sušu reci ti, Pending AA4937L.
- Nastavniče zašto uvek mene prvog prozivate, nije u redu...
- Zato što si prvi u sistemu, počinješ na duplo A.
- Duplo A...
- To je kad imaš dva A Pendinže AA4937L. Da nisi gadjao kiborg TETKICA79A slinom iz nosa zvao bi se Lazarmadafaka, ovako su ti privilegije suspendovane do daljnjeg (ostala deca se smeju).
- Tišina! Dakle, koji Hibrid?
- To je bar lako - ZP 327.
- Netačno, već čuveni ZP 4007 ili, kako deco?
- FAO 400 NASTAVNIČEEE!
- Taaako je deco. Sedi AA4937L, jedinica. Osnovno se mora znati. I da - prenesi roditelju 1 da ovaj put želim da ga vidim na sastanku u petak. Ako ne može da dodje neka pošalje hologram. Neću trpeti više izgovore, dosta sam se ja sa vama zajebavao.

   

Poslanički imunitet

Ril lajf čiting. Nalik na šifre iz GTA, omogućava korisniku da išamara prolaznika na ulici, nosi oružje, divlja u saobraćaju...Bez bojazni da bi za to mogao snositi posledice.

U pojedinim zemljama može neometano da vozi tenk bulevarom ili bukvalno puca na organe reda.

   

Svoj na svom

Dovoljan samom sebi. Čovek koji se, sledeći sopstvene principe i načela, nasadio na sopstveni falus i vozi se na njemu kroz život, iz dana u dan. Levom stranom. I dobro mu je, jer ponos ne dozvoljava drugačije...Do juče sam protiv svih, od juče - sam protiv sebe, jer sve druge je pobedio ili su naprosto odustali.

- Sve sam oterao u pičku materinu. I šefove i prijatelje, ženu, decu, sve. I bolje mi je da znaš. Ne može bre mene niko da jebe u mom životu.
- I ne mora.

   

Tolerancija

Golo trpljenje ponašanja, navika ili čitavih ljudi i društvenih zajednica, grupa, manjina...Pod prinudom raznih autoriteta - zakona, organa reda, ili naprosto okolnosti, društvenih normi i pravila, slabosti, nemoći i straha. Često pogrešno izjednačena sa prihvatanjem, odobravanjem i razumevanjem (što je, samo po sebi, vrlo opasno) tolerancija nas ne čini boljima niti nas bilo čemu uči; ona predstavlja tek puki suživot u kom jedni druge podnosimo, jer nas je sudbina eto nekim čudom vezala i ne možemo uvek da joj se suprotstavimo bez posledica, a nije nam dozvoljeno ni da se tek tako poubijamo. Zato trpimo - muževe i žene, kolege na poslu, šefove, komšije, Rome, eldžibitijevce, migrante, političare...Dok je autoriteta koji nas na to primorava, dok ne dodje trenutak kada ćemo se suprotstaviti - otići, ili stati u odbranu, ili popustiti rušilačkim nagonima sočnog divljanja.

- Srbija bi morala da postane tolerantnija sredina.
- Jasno.

   

Evo

Ono, ide nekako. Gura. Nije loše. Kao i ovo vreme. Kad vidim kako drugi ja još i dobro. Biće bolje. Mož' da prodje, kotrlja, taljiga. Životinjarim, jedem ova svoja govna i tako.

Svaki od nebrojenih izraza slične prirode, koje susretnemo gotovo svakodnevno, vapaj su, ako ne za pomoć, a ono bar za trunku zdravog, ljudskog razumevanja, jer ne ide, i nije uvek dobro. Zapravo nekada je loše, i to vrlo loše. Ne očekujem da me čupaš, ne očekujem ni da me zagrliš, ali ljudi smo na kraju krajeva, od iste krvi i sličnih iskušenja i nedoumica, izrasli iz istog blata i govana.

Čovek ne zna kuda bi pobegao od sebe i od svoje kože, promašenog života i zlurade sudbine, džandrljive žene i propale dece, od bede, nesreće, čamotinje...Izadje na ulicu da razbistri glavu i skloni se ma gde, da vidi ma koga - lepu ženu koja miriše na život i mladost, olistalu krošnju, osunčan zid, psa ili mačku...No mesto toga slučajno nabasa na poznanika (ponekad čak prijatelja) za kog ga vežu neki prethodni dani, neko bivše dobro i loše, koji su medjutim deo nekog predjašnjeg, minulog života. Ili se poznaju tek odnekud, preko zajedničkog prijatelja, ili su bivše (ili sadašnje) kolege i to je sve. Velika je nedoummica zbog čega u tim slučajnim i sasvim nepotrebnim susretima poznanici, sa neshvatljivom lakoćom, daju sebi za pravo da upute jedno automatsko "štaimakakosištaradiš" očekujući najbolje...Zapravo ne očekujući bilo šta, to se pita, i to je to, vidim te sad i ko zna kad, reci da si dobro i da je sve u redu, jer ionako te pitam iz pristojnosti, na kraju krajeva, ne dugujemo jedan drugom ništa.

Nevolja je medjutim dvojaka, jer ovakvo pitanje stavlja čoveka u situaciju da se, navlačeći kakav - takav osmeh i gledajući negde ukoso, oseća kao pravo pravcato govno jer gle, eto stojiš tu i prosto sijaš, zdrav, prav i srećan dok sam ja nepopravljivo omanuo na svim poljima.Ili da saspe sav teret zabluda i poraza i ne poštedi sagovornika ni jedne svoje muke, pri čemu bi se i jedan i drugi osećali kao govno, jer - niti je prvom lakše, niti njegova iskrenost može doneti bilo šta dobro ma kom od njih, niti ovaj drugi nudi bilo kakvu utehu i pomoć. Zato prvi to nikada ne čini, jer ostala bi nekakva gorka senka, neprijatnost, i sećanje na susret koji ćemo se ubuduće truditi da po svaku cenu izbegnemo. Naprosto, ne prija nam da pokazujemo osećanja i nerado se upuštamo u nepromišljenu iskrenost. I to je na kraju krajeva nekulturno, ne? Život je samo jedan i moramo uspeti, moramo se izboriti, dati sve od sebe, a ko da sve od sebe neminovno će isplivati, iskoristimo svoje potencijale, mislimo pozitivno, hranimo se zdravo. Ako ništa - ostavi makar utisak da stvari kod tebe stoje vrlo dobro, jer sve drugo je neprihvatljivo...

Znam to. I nemam nameru da ti kvarim dan bilo kakvim neprijatnostima, jer i tebi je, ne znam, možda svega preko glave. Ali znam i da sam čovek, i ne mogu do te mere da lažem i glumatam, ni ta dva minuta. Ostalo mi je još nešto malo ljudskosti i dostojanstva, a ko zna - možda čak i ponosa.

- Nego reci ti meni, kako si ovako?
- Evo. U stvari kad bolje razmislim, teraj se bre u pičku materinu.

   

Šećer

Najprodavanija droga, potpuno legalna. Direktni uzročnik za nastanak gomile lakših i težih oboljenja koja, na godišnjem nivou, odnesu milione života širom sveta.

   

Pljuvanje u kafu

Najniži mogući vid osvete za nanetu nepravdu ili šta je već po sredi. Pljuvanje, cedjenje truleksa i sundjera u kafu ili sok, sendvič (čuveni slučaj kuvarice koja se 2013. u BG ispišala u lonac supe), kopanje po šupku prstima kako bi se namazali rub šolje ili čaše, viljuška...Odvratni su, neljudski, potezi ispod svake granice časti i dostojanstva - ne stoga što gost sam po sebi pije fekalije već što i ne zna da to čini, čime je pobedonosni podsmeh konobara koji stoji kraj stola (i sija svojim fasadnim osmehom, dok u sebi kipti od zluradog zadovoljstva) sveden na nemoć i benignu jadnost.

Kao čovek koji je proveo deset godina po raznim kafanama i barovima, klubovima, restoranima, hotelima...Odgovorno tvrdim da zaposleni rade i gore stvari. Gosti neretko umeju da budu drski i neuljudni, prezahtevni i bezobrazni (nemogući na jedan od hiljadu načina) a ljudi, pogotovo ako mrze i sebe i posao koji rade - imaju kratak fitilj. Sem toga da se ponašaš kao čestit i pristojan čovek - nama načina da se od ovog zaštitiš. Sećam se čak primera jednog frajera koji se, svojevremeno, nakon što je satima čamio zavejan u mećavi kraj Feketića, ispišao po sopstvenim dlanovima u nameri da se rukuje sa predsednikom koji je došao da ga čupa iz snega. I uspelo mu je...

- Šta misliš, da li pljuju u kafu ovom Vučiću ili Konu?
- Ajoj.
- A kamere u šankovima i to?
- Veruj mi, uvek ima neki štek gde može da se obavi neopaženo.
- Brate, šta misliš čega se taj sve nagutao u zadnjih 8-9 godina?
- Čega nije. Garant mu sipaju neki domestos ili kiselinu, vidiš da je svakim danom sve ludji.

   

Što se mora nije teško

Tek jedna u moru apsurdnih izreka i maksima koju je iznedrila mudrost ovog naroda; pokazatelj da nas inteligencija i promišljanje nisu krasili ni u neka ranija vremena. Što se mora to je upravo i najteže, jer čoveku oduzima slobodu izbora i odlučivanja a često i dostojanstvo, integritet, i ono malo ponosa što mu je preteklo.

pola 11 prepodne, sreda:

- Sine...
- A?
- Ajde ustani, došli ovi moji iz stranke.
- Dobro evo...A?
- Ma znaš bre neki dan što smo pričali, čika Toza i Zdravkin onaj mali došli da pričate pa da vidimo za neki poso.
- Aha da...Da da čekaj evo.
- Ajde čekaju ljudi u dnevnoj.
- Važi, što se mora nije teško je l tako (odlama nogaru od stolice i, raščupan i u gaćama, kreće put dnevne sobe).

   

Mi i oni

Mi : ljudi od razuma i nauke, civilizovani, obrazovani, čestiti i pošteni, lepo vaspitani, uredni. Napredni. Saosećajni i čovekoljubivi. Ne pravimo se pametnijima nego što jesmo, umemo da se vladamo i u društvu koje nije naše i nije nam poznato, dobro vladamo maternjim jezikom, nismo knjiški moljci ali - čitamo, koliko nam vreme i mogućnosti dozvoljavaju. Gnušamo se kiča svake vrste. Ne poznajemo istoriju umetnosti ni psihologiju, ali imamo osnovni uvid i dovoljno iskustva da bismo izgradili sopstveni ukus i zauzeli lični stav, i procenili čoveka u dovoljnoj meri kako bismo ga svrstali u kategoriju prijatelja ili poznanika, dobrodošlih ili budala. Vladamo solidnim znanjem u sveri rada i delovanja, ali imamo šta da kažemo i na račun ekologije, politike i sporta, filma...Ne odredjuju nas društveno ni nacionalno poreklo već sposobnost donošenja sopstvenih zaključaka i obrasci ponašanja koje smo samostalno usvojili - stoga se možemo smatrati kosmopolitama i, bez naročite bojazni, postaviti se kao ravnopravni sagovornici onima iz drugih delova sveta i drugačijeg društvenog miljea.

Oni : ostali. Pre svega, ljudi ograničenih kapaciteta i mogućnosti, brzi na zaključak i osudu, i gramzivi na tudja mišljenja i stavove koje automatski usvajaju i brane kao sopstvene. Ljudi koji propagiraju ono što ne razumeju i u šta ni sami u potpunosti ne veruju - ne iz zlobe i pakosti, naprotiv već - usled nedovoljne informisanosti i ostrašćenosti. Desničari i fašisti, fanatici vodjeni, pre svega, rušilačkim strahom; spaliće, uništiti i razoriti sve što ne razumeju i nisu u stanju da usvoje kao njihovo. Kočnica u razvitku čovečanstva, čak pretnja po društveni poredak - Jevreji, crnci, komunisti, muslimani. Migranti. Ljudi koji upropaštavaju svoj i živote ljudi oko sebe - narkomani, kockari, nasilnici. Teoretičari zavera, antivakseri, ravnozemljaši, reptilijanci, jadnici i paćenici, bolidi, idioti, retardi, daunovci.

   

Uredjenje kanalizacione mreže

Uz uredjenje vodovodne mreže, otkriće antibiotika, uvodjenje gradskog grejanja i tri redovna obroka dnevno, mogućnost konzerviranja i pasterizovanja hrane, pojavu sapuna, dezinfekcionih sredstava, otrova za štakore i bubašvabe, frižidera i zamrzivača, aspirina...Najveći neprijatelj u nastojanju pomahnitalog radikalno - fašističkog provaksera opranog mozga da ubedi okolinu na zavrtanje rukava.

- Vakcina je civilizacijska tekovina, i da nije bilo nje, čovečanstvo bi do sada izumrlo sedamnaest puta.
- Ajde beži bre u kurac.

   

Civilizacijska tekovina

Fraza koja apsolutno ništa ne znači, no koja zatucanom čoveku zvuči dovoljno dobro i ugladjeno, i rado se upotrebljava kada je neophodno ubediti ga u nekakav idiotizam ili mu uvaliti neko random govno. Od pukog potrošača pravi kupca što, iako isto, nije jednako.

- Ne sprdaj se sa vakcinom, to je civilizacijska tekovina.
- Istina, kao i električna stolica, kalašnjikov, konc logor i atomska bomba.

#12
+77443
1551
definicija