Prijava
   

Hodanje sa rukama na leđima

Karakteristika muškaraca starijih od šezdeset godina. U jednom trenutku svog života, iz neobjašnjivih razloga, prosečan srpski deda prilikom izlaska u šetnju/supermarket/poštu, prestaje da ruke drži pored tela ili u džepovima, već ih jednu u drugoj postavlja na donji deo leđa i tako se kreće gradom sam ili sa ortacima.

   

Ne navodnjavaj temu!

Ne pljuj po meni dok pričaš!

   

Od kolevke pa do groba - najlepše je đačko doba!

Poruka deci da se u životu i nemaju bog zna čemu nadati.

   

Nije trebalo

Odgovor doktora/sudije/advokata/šalteruše/nastavnika/učiteljice na očigledan primer mita i korupcije u vidu novca, parfema, praseta, peškira i sl.

- Evo doktore, jedan mali znak pažnje u vidu sto eura, kožne tašne i rokovnika.

- Ijao, pa nije trebalo, stvarno nije trebalo (u sebi: trebalo je, trebalo je više! Dvesta, trista, četristo eura, dve tašne, četiri rokovnika, neko meze, pa i mi doktori smo ljudi, mora se od nečega živeti)

   

Magija računa za komunalije

Onog trenutka kada platiš jedan, u poštanskom sandučetu se pojavi račun identičan plaćenom. Ovu magiju je nemoguće skinuti. Neki su probali pa upali u začarani kovitlac, u narodu poznat kao sudstvo.

   

Krmećak

Najniži nivo narodnjaka koje izvode umetnici poput Lepog, Vendi, Mice Trofrtaljke i sličnih. Izvode se na ruralnim veseljima, svadbama, vašarima, ispraćajima u vojsku, mada se mogu sresti i u gradskim predelima. Naslovi ovih pesama su vrlo kreativni poput: Trese mi se lada, I labavi ume da zabavi, Pitala sam popa, itd. Dokazano utiču na zdravlje nervnog sistema.

Otiš'o si sarmu prob'o nisi, kuče laje a ja mislim ti si

Ljuljaj ljujaj kaže meni Gara, a kola se raspadaju stara

Što na kafu zoveš mene kada nemaš samlevene

Maramica, maramica, sva od bele svile, crkni, pukni, mene voli mile

Nemoj da mi plačeš na kućnome pragu, da ulazna vrata ne povuku vlagu

Umri draga, i ja ću s tobom, kroz sanduke pružićemo ruke

   

Gre'ota

Sisetine na štreberki. Do momenta kad ih neko konačno dohvati neće više biti čvrste, prkosne i mlade, već otrembešene, naborane i stare.

   

Krofna

Debelo dete uzrasta do tri godine. Okruglo i mekano.

"Jao, vidi onog malog tamo, prava krofna."

   

Boško

Perač sudova.

-Brate, jesi video što sam kupio mašinu za pranje sudova BOSCH (Boš), nove generacije? Pere za medalju, ako kupuješ, nema bolje.
-Brate, nemam ti ja love za to. U mojoj kući, ja sam Boško.

   

Moderna žena

Ona je žena dvadeset prvog veka. Ona koristi platnu karticu pri svakoj kupovini. Kredit diže za manje od 24 časa, kupuje kuću ispred koje se ona, njen muž i deca radosno igraju sa svojim kućnim ljubimcem. Radost nalazi u upotrebi detardženata i omekšivača, pa tako dane provodi tražeći najpogodniji miris u koji će da utone svake večeri kada umorna legne u svoju uvek čistu posteljinu. Kada pronađe pravi, nosi ga sa sobom u bioskop, pozorište, na posao ne bi li prosvetlila svoje prijateljice i njima pružila ovu neopisivu radost. Kuću joj čisti jedan divan ćelavi gospodin koga samo treba dozvati zviždukom. U "one" dane ima neopisivu potrebu za jahanjem, ronjenjem, skakanjem iz padobrana i ostalim svakodnevnim aktivnostima. Jako brine da li će joj neindentifikovana plava tečnost procureti kroz pantalone, ali i za to always ima pomoć. Njen život je generalno lep. Namršti se tek ponekad, kada njen sin želi kakiti kod Kaće u WC-u ili kada joj ponestane Vanisha, ali to se da lako rešiti. Pozove svog mačo-nabildovano-obrijanog-naparfemisanog supruga koji u njihovim kolima na lizing časkom skokne do najbliže prodavnice i odmah reši problem. Uveče se opušta u kupki od algi iz mrtvog mora i blaženo se osmehuje jer je još jedan savršen dan gotov.

   

Plati, nije mi ni do čega

Suptilno zbunjivanje društva radi izbegavanja plaćanja računa u kafani. Uspeva jednom, uz dobru glumu i više puta.

E brate, jutros sam ustao, izađem pred zgradu, neko mi čuknuo auto, sednem u njega, neće da upali, odem na posao, zakasnim, šef se izviče na mene, natera me da ceo dan nosim neke kutije, pa se tako i ušinem, pa me sve boli i jedva mrdam, a u pičku materinu, plati, nije mi ni do čega, idem po dete u obdanište. 'Ajde zdravo!

   

Blic piše: Ortopedija na Banjici vrvi od svetski poznatih stručnjaka

U prevodu, bolnica je sagrađena pre II svetskog rata, od tada je okrečena jednom, pre dvadeset godina, prozori ne dihtuju, duva k'o da si napolju, WC smrdi kao poljski, a tako i izgleda, posteljina je govnjiva, flekava, nema tople vode, nema grejanja, hrana nije ni za svinje, nema flastera, braunila, gaze, pa izvoli, kupi sam, sestre te maltretiraju, ako ih uopšte vidiš, svuda je buđ i smradčina kao u svinjcu, tako da treba da budeš zahvalan što ti taj stručnjak neće odseći nogu ili te ubiti ili tako nešto.

   

Smaračica

Ona je devojka na prvi pogled tako savršena, rečita, umiljata, obrazovana, slatka, govori maznim glasom, druži se sa bakom i dekom, zna da kuva, brine o mačkama, nosi haljinice i košuljice sa karnerima, svi je obožavaju, svi bi je oženili, ali zajeb je što je ona klasičan primer Smaračice, što bi rekli "spolja gladac- iznutra jadac", ona je devojka koja se ne jebe, ona vodi ljubav, isključivo sa ugašenim svetlom i u apsolutnoj tišini, njoj se gadi pomisao na oralni sex, zaboga, ona nešto tako pogano nikad u usta ne bi stavila, ona je dosadna u svim zanimljivim sferama života, ali Smaračicama se ljudi žene, a ne nekim opičenim ribama pored kojih im nikada ne bi bilo dosadno.

   

Možete! Recite mojoj ženi da me vodi kući!

Odgovor očajnog muža nateranog na šoping sa ženom na prodavačicino pitanje "Mogu li vam pomoći?"

   

Onaj

Izraz koji žena upotrebljava umesto imena supruga nakon velikog broja godina u braku, kada su jedno drugo sasvim sigurno seli na glavu i kada je ona ubeđena da je on kriv zbog svake loše stvari koja joj se u životu desila.

Onaj opet sedi pred televizorom i gleda utakmicu, ništa od njega. Da sam pametnija bila sad bih živela u inostranstvu. Al' onaj! Sve mi pokvario. Kud ga nađoh!

   

Imam samo hleb

Konstatacija kojom se u supermarketu osoba bez pitanja ubacuje u red ispred svih koji su pošteno čekali.

Stojiš, čini se satima, još je samo dvoje ispred tebe, kad eto živahnog penzosa:
"Imam samo hleb."

I pre nego što si shvatio šta se desilo, on je na kasi, a ti i dalje čekaš.

   

Kupiti cokoladu, brijace, CDvitu i zvati snezanu

Pročitaš na svom dnevnom spisku potrepština, shvatiš da više ne koristiš velika slova, da pišeš ošišanom latinicom i po papiru i da polako ali sigurno postaješ nepismen.

Vreme je da pročitam neku knjigu.

   

Prevodioci filmova

Ljudi koji su toliko sigurni u retardiranost gledalaca da osećaju obavezu da im objasne film već u samom naslovu.

Notting Hill - Ja u ljubav verujem (da se zna da je ženska ljigavština)
Jaws - Ajkula (što je sigurno, sigurno, da bi narod razumeo)
Ocean's eleven - Igraj svoju igru (zvuči onako muški)

I da bi privukli omladinu, meni lično omiljeni:

Road trip - Brucoši u frci
Crossroads - Nismo više klinke
Final destination - Poslednja ekskurzija
American pie - Maturanti overavaju maturu

   

Nikoletina Bursać

Hari Poter naše generacije.

"Doživljaji Nikoletine Bursaća"

Mitraljezac golubinjeg srca!

   

Penzioner u supermarketu

Pojava koja izaziva prevrtanje očiju, psovanje, kletve i kupaca i prodavaca i svih onih nesrećnika koji se u tom trenutku zadese na penzionerovom putu.

Na ulasku penzioner zaustavlja svakoga ko naiđe da pita da li je to "onaj" supermarket što je bio u "onim" novinama gde kupus košta dinar, a meso je na sniženju.

Kada dobije potvrdan odgovor uzima korpu, pa je zamenjuje za kolica, pa opet uzima korpu, pa stoji i razmišlja... o korpi i kolicima dok je iza njega kilometarski red.

Stiže do voća i povrća. Krsti se pred avokadom i papajom, kupuje kupus, rovari po kutijama sa istim, prevrće dvadesetak glavica koje naravno ostavlja tu jer je video da u drugoj kutiji ima boljih.

Pred vitrinom sa mesom pravi se red od dvadeset ljudi zato što penzioner želi da pomiriše svaki komad mesa od svinjetine preko govedine do piletine, ne bi li ocenio svežinu i kvalitet. Ne obazire se na prodavčeve vapaje da svo meso stiže zajedno i da nije potrebno da miriše svako pileće krilce ponaosob. Posle pola sata odlazi sa 120 gr. mesa.

Kada se priblizava polici sa hlebom nastaje panika među kupcima koji trče ne bi li uzeli svoj hleb pre nego što mu se penzos približi. On će svaki hleb dobro ispipati- sa strane i odozgo, da mu nešto ne promakne. Svojim magičnim dodirom oceniće koji je hleb baš za njega pravljen. Mi iza njega ostasmo bez hleba.

Usput dok se kreće supermarketom svaku drugu osobu pita da mu pročita cenu, da li je ovo posno, a za šta ovo služi, kako to da nema toalet papira u listićima na komad, zašto se voda kupuje kad je ima i na česmi, kako to da ovoliki narod kupuje a nije na poslu, kako ih nije sramota što prodaju kondome i još xy pitanja iz svog arsenala.

I na kraju dolazi do kase gde kada mu se saopšti iznos računa izdeklamuje monolog o Jugoslaviji, Titu, Markoviću, kreditima. Dok nađe novčanik prođe godina, nekako sabere da treba da izvadi hiljadu dinara, a onda prodavačica nepromišljeno pita: "Imate li 26 dinara sitno?" E tu masa kreće da psuje, pljuje, proklinje dan kada se penzos rodio, a on broji i broji i sabira i broji.

Penzionerova kupovina je upešno završena u momentu kada podigne klinca u prevozu i udobno se smesti na prvo sedište iza vozača.

?
+1944
27
definicija